MALI SUNCOKRET
17.08.2014., nedjelja
„VELIKI I MALI“Jučer se navršilo 30 godina od smrti Dušana Radovića, pjesnika za djecu, aforističara i novinara. * Bili smo nakad, ti mali, a ja velika. Čitala sam ti tad često Duškovu „Sredu“. Jednom si me pitao jesu li lama i ljama ista životinja, pa nakon mog potvrdnog odgovora pronašao si u kolekciji duplića „Životinjskog carstva“ sličicu broj 233 i zalijepio je uz pjesmu koju prepisujem iz knjige: LAME LAME, LAME, bele LAME, sa žiponom vune runske, mogle biste biti dame elegantne i vrhunske. Ali zašto? Šta će dama među tim životinjama? * Onda si rastao, narastao i odrastao, i jednom mi kupio foto aparat, koji trenutno nešto šteka pa ne mogu preslikati tu devetu stranicu knjige , nego sam se „snašla“.  A kad me danas zagrliš, poljubiš i kažeš „Mala mama“, ja odmah porastem od sreće što si ti sad tako veliki, mali i mili moj.  * * * Nepravedno je što čovjek ne može upamtiti sve što bi želio od onog što je Duško Radović napisao i izgovorio, ali zato mu se može vraćati kad god to, i kako poželi: VELIKI I MALI Jedva čekamo da porastemo i da se sećamo kako je bilo lepo kad smo bili mali. MAME Imate li nešto za mame? Imamo krilo, dlan i rame. Kada su mame tužne i same? Dobri su krilo, dlan i rame. A kada nešto boli mame? Neka nam stave glavu u krilo, na dlan ili na rame! * Deco, tata vam je ostavio mamu za uspomenu. Kad god vidite mamu, setite se tate. * JAK U Aziji jutro - u Evropi mrak, U Evropi slovo - u Aziji znak, Evropa je ovde - Azija čak, čak, U Evropi b i k - u Aziji J A K! Dušan Radović, Sreda - pesme i aforizmi, BIGZ Beograd, 1983. * „Oni najpre ne znaju ništa, a zatim dugo putuju, lutaju i otkrivaju dok ne saznaju “sve”. I tu se završava najljepša čovjekova avantura, poslije svega nekoliko godina spontanog i nekoristoljubivog života bez smisla i cilja. Udaljimo se od djetinjstva a ne približimo cilju. Cilja nema, cilja života, ne sam život, i mi se nostalgično počinjemo vraćati dobu kada smo bili najbliže životu i sebi. Sva umjetnost je, čini mi se, pokušaj da se život ponovo doživi ali na onaj način, onim čulima i glađu, onako bogato, slobodno i nevino. Biti djetinjast i neozbiljan, jer je sve drugo manje ozbiljno i mudro.“ (Dušan Radović:Zašto je važno biti djetinjast i neozbiljan) * * * P.S. U tom vremenu kad si ti bio „mali“, tvoj otac i ja smo „kao veliki“ razgovarali o novozaposlenoj izuzetno zgodnoj tajnici u jednoj firmi. Znajući pobliže čovjeka „na položaju“ koji ju je zaposlio, opširno smo opričali i prethodne njegove zaposlenice sličnog izgleda, ne očekujući da su vrata tvoje sobe otvorena i da nas čuješ. Otac je bio vrlo precizan, detaljan i slikovit u opisu zgodnih žena oduvijek, pa i tad, imenujući zaposlenice- sekretaricama, kako se u to vrijeme često govorilo. Tog istog ljeta si jedan dan dotrčao sav uzbuđen iz dvorišta da me obavijestiš kako se curica koju si tad jako, jako volio, vratila s mora. Pokušavao si detaljno opisati kako izgleda u zelenoj suknjici i rolama, kakva joj je frizura, kako je pocrnila na moru, i kako je još ljepša nego prije. U tom opisu si bio sve uzbuđeniji, pa ti je ponestalo „epiteta“, i na kraju si samo uzdahnuvši rekao: „Joj, lijepa je k'o sekretarica!“ Volim se tog sjećati. A bila je doista od djetinjstva tako lijepa, da su se i moje oči radovale svakom susretu s njom. (Datum prijenosa: 7. tra 2009. Rob984) * „Deco, da li više volite mamu ili tatu? Mame imate previše, tate premalo – šta vam više smeta?“ (D.R.) * P.P.S. Evo mame opeeeet: s novim fotićem  * |
