MALI SUNCOKRET
15.01.2013., utorak
DANAŠNJI IZBOR
IVO ANDRIĆ
Tama Ja ne znam kud ovo idu dani moji, ni kuda vode ove noći moje. Ne znam. Ni otkud magla ružna na sve što se čekalo, ni otkud nemar jadni na sve što se radilo, ni zaborav otkuda, žalosni na sve što se ljubilo. Magla. Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače lica i stvari i spomeni minulih dana? I kuda idu ovi dani moji I zašto bije tamno srce moje? Kuda? Zašto? Ni bogova ni molitava... Ni bogova ni molitava! Pa ipak biva ponekad da čujem Nešto kao molitven šapat u sebi. To se moja stara i večno živa želja Javlja odnekud iz dubina I tihim glasom traži malo mesta U nekom od beskrajnih vrtova rajskih, Gde bih najposle našao ono Što sam oduvek uzalud tražio ovde: Širinu i prostranstvo, otvoren vidik, Malo slobodna daha. Ne ruši sve mostove Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti. Nisi ptica ni leptir obalom što leti, Kad nema mostova uzalud je čeznuti, Uzalud je shvatiti, uzalud je hteti. Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti. Ostavi bar jedan most između srca i mene. U samoći je lakše neshvaćeno shvatiti, Mogle bi te nazad nagnati uspomene… (Uploaded on Aug 30, 2009Say Fo) Danas je pet godina od mojih prvih riječi napisanih na blog.hr.-u. Lijepo. Hvala svim ostvarenim i neostvarenim željama, hvala svim mojim mrtvim i živim ljudima, hvala svim nestalim i prisutnim mjestima moga života, što su mi pomogli da se toliko dugo zadržim ovdje. |
Hvala Đorđe! 
