MALI SUNCOKRET
01.05.2011., nedjelja
UZ PRVOMAJSKU ČESTITKUU stotoj godini je umro Ernesto Sabato, književnik kojem su se divili Albert Camus i Thomas Mann Neumorni borac za pravdu i ljudska prava, autor legendarnog romana 'Tunel', argentinski književnik Ernesto Sabato, umro je u stotoj godini života . Njegova je ostavština nemjerljiva. ( J.L.) ****************** Teleskopska usamljenost Ernesta Sabata ****************** Petnaest godina kasnije stajao sam na merdevinama i listao Tunel, u potrazi za rečenicama koje će me konačno privoleti da čitam Sabata. Nije trebalo dugo listati, pogled mi je pao na dno nasumice otvorene strane: 'Moja glava je jedan mračni lavirint. Pokadkad kao da sine munja i osvetli nekoliko hodnika. Nikad ne mogu da saznam zašto činim neke stvari.' Sišao sam sa merdevina i, za nekoliko dana, pročitao sam ne samo oba Sabatova romana, već sam se dao u potragu i za ostalim njegovim prevedenim delima. U to vreme objavljene su i dvije knjige eseja Ernesta Sabata. Jedino mi je još izmicao njegov treći roman, Abadon – anđeo uništenja. Ne znajući zašto to činim, dao sam se u potragu za Abadonom, da bih uskoro kod svemogućeg beogradskog antikvara Džoa napokon došao do svog primerka. Četiri decenije čitalačkog staža snabdele su me zavidnim iskustvom. Poput princeze iz bajke koja oseti zrno graška i kroz brojne slojeve jastuka, već posle nekoliko pročitanih rečenica naslućujem ton autentičnog pisca. Okean svetske literature iznova nas iznenađuje novootkrivenim svetovima. Na mapi se upisuju nova ostrva koja u času otkrića izgledaju i velika, i magična. ***************** 'Vreme se uvek pobrine da kasnije postavi događaje u odgovarajuće ravni i stvari koje u početku izgledaju beznačajne, kasnije otkrivaju svoju punu važnost', beleži Sabato. 'I tako, prošlost nije nešto kristalizovano, kako je neki predstavljaju, nego je to konfiguracija koja se menja u onoj meri u kojoj naš život ide napred, a istinski smisao dobija tek u trenutku kada umiremo – kada se zauvek okameni. Ako bismo se u tom trenutku mogli osvrnuti na svoj život, a samrtnik to verovatno i čini, najzad bismo ugledali stvarni pejsaž u kome je pripremana naša sudbina. I najsitnije pojedinosti koje tokom života potcenjujemo tada bi se pokazale kao ozbiljna upozorenja ili setni neopozivi oproštaji. Pa i ono za šta smo verovali da je obična šala ili mistifikacija, iz perspektive smrti može se pretvoriti u zlokobno proročanstvo.' ****************** Jer, kako kaže Sabato na kraju Abadona, 'čitav život je neprestano mimoilaženje, i neko koga sretnemo na putu ne voli nas kada ga mi volimo, ili nas voli kada ga mi više ne volimo, ili tek posle smrti, kada je ljubav već izlišna; i zato što ništa što je bilo neće ponovo biti.' (2003) Dragan Velikić, O piscima i gradovima, 2010. SRETAN VAM PRAZNIK RADA! |
Hvala Đorđe! 
