MALI SUNCOKRET
26.02.2011., subota
KOŽA
Allen Ginsberg (1926. - 1997.)
POSLEDNJA NOĆ U KALKUTI Tiha noć. Stari sat otkucava pola tri. S tavanice cvrče budni cvrčci. Ulazna kapija dobro zaključana a napolju na ulici – spavači, brkovi, golotinja, ali bez žudnje. Par komaraca bdiju uz svrabež, ventilator se klimavo okreće – dok neki auto grmi po crnom asfaltu, neki bik riče, nešto se očekuje – Vreme je čvrsto zaselo u četiri žuta zida. Nikoga tu nema, samo praznina ispunjena piskom voza i zavijanjem pasa, odaziva se iz susednog kvarta. Puškin sedi na polici, Šekspirova sabrana dela nepročitana kao i Blejkova – O Dusi Poezije, nikakve koristi da vas prizivam brbljajući u ovoj praznini ispunjenoj krevetima pod sjajnim ovalnim ogledalom – noć savršena da se usnuli rastoče u mirnom crnilu, i tamo otpočnu osam sati – Buđenje s povratkom požutelim prstima, gorkim ustima i plućima koja spopada žeđ za duvanom, šta da se radi sa ovom palčinom, ovom rukom ovim okom među izgladnelim kostima – krcatim bolom konjskog tramvaja – uzavrelom Kalkutom u Večnosti – znojenjem i zubima natrulim – Rilke je bar mogao da sanja o ljubavnicama, napaljenosti ostarelih dojki i oklembešenog stomaka, to li je to? I beskrajni svemir posut zvezdama – Ako mozak promeni predmet mozgovanja čoveku se strašljivo vrati dah – Ali sad se velika lomljava zgrada i planeta probija kroz zidove jezika i zauvek me potapa svojom težinom nalik Gangovoj. Nema spasa sem da Bangkok i Njujork izumru. Koži je dovoljno da bude koža, sve što ikad i može da bude, mada vriska bola u bubregu čini da se sama sebi smuči, taj uzburkani san što umire da bi doviknuo sav svoj već preslavni jad – Ostavi besmrtnost nekom drugom da pati kao budala, nemoj da zaglaviš u ovom kutku svemira ubrizgavajući morfijum u ruku i jedući meso. 22. maj 1963. (sa engleskog preveo Vladimir Kopicl) NOĆNA JABUKA Sinoć usnih nekog kog ljubljah sedam dugi(ni)h proleća, ali ne videh lica, tek tako znane manifestacije mu tela: znoj urin kožu oči fekalije spermu suze slinu sve u jednoj odori istog mrtvačkog u(l)kusa. (1961) ________________________________________ Ključ je na dasci prozora, U sunčevom svijetlu ispod prozora. Ključ je kod mene, Eilen, vjenčajmo se! Ne drogiraj se, Ključ je u sunčevom svijetlu ispod prozora. |
Hvala Đorđe! 
