.... i tako, nakon što su se nazavijali po zavojima, nagledali napuštenih sela, mađarskih te inih turisata sa kamp prikolicama što su zamicali za brijegom, napokon se dokotrljahu do Gospića.
( tamo dragome bogi zahvališe što snagu njihovoj jurilici podade, te im dozvoli da sretno stignu na zadano im odredište. )
osam su dana putevima Tesle gazili ( iskreno, nekim manjim dijelom ), divili se ljepotama prirodnim, dobrohotni se sa šogijem verao kozjim stazama po Velebitu, savladavavši svakojake kukove ( svaki malo veći vrh – nečiji kuk ; te babin, te dedin, te dabrov, te ovaj te onaj .. ), mala je uglavnom glumila dadiljka/u, pa se igrala lovice sa nećakinjom mlađom, vozala žemskadiju vamo-tamo ( o da, mala je vozila jurilicu, čak se i seka s potomkicama odvažila zasjest' u nju! ), družila se s pesonjama, ofcama, kozama, kravama ...
još malo o jurilici ... prava je prava, šest je puta izvukla stazu preko Velebita do Karlobaga, svaka joj čast!
jest' da se jurilo vrtoglavih 60 na sat preko serpentina, no prošlo se bez stajanja, bez zakuhavanja, čak i bez kvarova.
i sad ti ne plači kad ćeš prodavat' ( čitaj : dat' u staro gvožđe ).
u Karlobagu je sasvim zgodna plažica. i nema puno kupalica na njoj.
al' sve još miriši na jugu ; i hotel, i stazice, olupine nekdašnjih pozornica, stari čamci, davno postavljeni tobogan .. čak i beton na plaži.
otkako je zadnji puta bila tamo, a ima tome već ... koliko ono .. ?( starija je nećakinja bila starosti mlađe .. dakle, negdje početkom devedesetih ) ... i nije se puno toga promijenilo.
uvukao se soc-real-kom duboko u pore, i još će puno kovanica morati sjesti na nečije račune da se taj vonj u potpunosti ispere.
mala je bubnula i pesu u more. premda se baš i nije slagao u potpunosti s njenom odlukom, proplivao je od srca svaki puta kad ga je šušnula u vodu.
a bili su i na divljaka plaži. ah, divote.
samo da nije bilo golaća voajera iza susjednog kamena, ugođaj bi bio potpun.
suma sumarum, kaj da se veli ...
bilo je lijepo, samo ... mala nikad ne bi mogla živjeti u Lici.
ljudi su pregrubi.
i muškarci i žene.
a djecu da i ne spominjemo.
mala ne voli svirepost. ma koliko te život na to natjerao.
mala ne voli grubost, sirovost, bezobraštinu, psovke ...
mala se divi svojoj seki, što je smogla hrabrosti udat' se za jednog od njih ( istina, kultiviranog, no geni kameni, k'o što bi rekla jedna Ana .. )
i tako, prođe tjedan k'o od šale.
a s njim i godišnji, i more, i odmaranje i sve to ...
mala i dobrohotni opet potrpaše sve jestvine, pesu, a bogme i jedan triciklić u jurilicu, te se zaputiše natrag u metropolu, domu svome.
ovaj puta preko Plitvica.
srećom promet je bio rijedak, pa su putovali bez muke.
znate koliko je mala bila sretna kad je ugledala skretanje za Zabreg ...?
neizmjerno ...
