A tko je ubio Malu? I zasto?

Izvrsna ideja za posao iz snova. Odlucila sam, posto nisam bas s ljubavlju na cisto, da ce biti najbolje da pronadem neku srcedrapeljnu zanimaciju za ostatak zivota. I nadoh ju. Pod satom psihologije prosli cetvrtak.

Pisanje jeftine ljubavne poezije na omotima od bombona.
Na prvi se pogled ne cini kao neka karijera, ali ipak to jest. * big cerek*
Bronhi bombona, da napomenem.


Klasican primjer neobuzdanog romanticara, usudila bih se reci, bolesnoga, ocitovao je kroz divni i nadasve romanticni povijesni trenutak kada se zbilo - nista. Jedno veeeeeeeeeeliko nista. S veeeelikim N.
Naime tada, kemijskim procesom nedefiniranog znacenja, u mojoj se glavi dogodio KLIK.
Koji je, kao i sve sto me okruzuje znacio - nista. Dakle, ne dogada se nista. S velikim N.


I da, tko je ubio Malu? Sad mi stvarno nedostaje. Mogla bih onda nju kriviti za sve idiotarije koje se dogadaju, a ima ih, ruku na srce, ogavno mnogo. I šta sad? Šta sad??
Ništa, opet ništa. Da, znam, s veeeelikim N. Jbga.