• Komentari: Da/Ne

• Design by Bubamara.

Ć ljudi (u prijevodu Ćao)

Eto kad ja počnem pisati post, pišem ga tri dana. Naravno napišem pola pa mi se ide spavati jer je kasno onda sve mi se izbriše ili sljedeći dan ono kao idem pisati ponovno jer više nije fora ono od prošlog dana pa tako stalno. Cool nema šta.
Nego uglavnom, jučer sam bila poprilično ljuta i puna doživljaja sa posla dok mi je danas poprilično vesel dan tako da ćemo ono jučer zaboraviti (osim ako ponovno ne odem spavati i sutra počnem pisati novi post). A kako meni u zadnje vrijeme ide, jedan dan je dobar jedan tako tako.
Ne znam zašto ja gledam horore i to ovako kasno navečer. Ne znam jel i vi imate strah onda recimo otići iz sobe. Ja se sada bojim otići na wc a moram ispišati čaj od brusnice. Eto što horori rade. Ja se kladim da oni ljubitelji horora imaju problema sa mjehurom i mokraćnim kanalima. Što se tiče crijevnih problema malo veće nužde to sumnjam da je strah od posranosti manji od ove filmske.
I onda nek neko kaže da su fimovi zdravi.
Sada gledam jedan film, horor naravno. Radi se o sobi (zvuči glupo ali nije,kao). U njoj je umrlo puno ljudi i sada jedan čovjek hoće napisati knjigu o toj sobi i ode sam u nju. I tako eto sada je zaglavio u njoj i ludi.
Sad ja istražujem svoju sobu, i u mojoj je umro jedan čovjek. Od Magde muž (ivi ne znate tko je Magda). Ali zvat ćemo ga tako jer uvijek zaboravim kako se zove. Tako da Magdin muž, tj. njegov duh je zaglavio u mojoj sobi. Za sva čudna događanja u stanu ja njega okrivim.
Garant je on i moj mobitel sredio da ne dobiva poruke.
Da, znam da stalno kukam ali taj moj mobitel je katastrofa.
A ja sam od kada radim postala poput onog štumfa Mrguda. Stalno govorim da nešto mrzim (iako me jedna teta sa posla zove Smiješka). Nije ni svjesna da sam Mrgud.
A obožavam svoje kolege sa posla. Dečki su zakon a cure pogotovo. Tak smo se super skompali da ne mogu zamisliti dan a da ih ne vidim.
Nije ni čudo zbog svega što smo zajedno prošli. One smrdljive krpe, špahtle, metle, dizanje paleta i zatvor bez grijanja neću nikada zaboraviti. Tako eto provodiš cijeli dan sa do tada ne poznatim ljudima i kasnije ti oni postanu netko bez koga ti više nije dan, dan. Eh, kako sada zvučim osjećajno. Neka i trebam.
Nego ovaj, jučer sam baš bila neka ljuta zbog šeficine ne baš ugodne izjave upućene meni i htjela sam joj otpjevati onu staru pjesmu od Srebrnih Krila: Ljubav je za ljude sve. Danas me iznenadila svojim dobrim ponašanjem.
I malo o ljubavi:piiiiiiiiiiiiiiiiiiinnnnniiiiii Klik!
Nema ništa. Trenutno se punim akomulatorom jer mi netko svaki puta uzme sve i onda potroši.
Još ću ja napisati neku horor knjigu o svom ljubavnom životu.
Čisto me sramota ako ikada budem imala unuke. Dobro, ajd nema još tih naznaka (osim one dobre stare metode, napuni i zarobi brakom) ali što ću ja njima pričati?!
Nemam ni jedne romatične, lijepe izjave koju kao mogu prenositi sa generacije na generaciju da pokažem kako su njihovi dide bili romantični u prošlosti.
Što da ja njima kažem?! (panika).
Top pet romantičnih izjava upućenih meni(stvarne):
1. Da smo se seksali sve bi bilo drugačije.
2. Imaš tako fine i nježne ruke, volio bi ti vaditi krv iz njih.
3. Uzeo sam tvoje dlake sa veste i spremio ih u kutijicu za uspomenu.
4. Javit ću ti se.
5. Ne mogu doći pada kiša, pokisnut ćemo u parku.
Hmmmm, da napišem još pet (imam ih).
Ja ću se stvarno pretvoriti u sok od brusnice zbog ovog horora i te sobe.
Ništa idem skupiti hrabrosti i prije spavanja otići na ono mjesto (gdje kraljevi idu pješke).

Veliko Ć

Za subotu (i planove koji se nikad ne ostvare):


I pozdrav mojoj Pepi i Truležu i mojim seksy plodinkama

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.