UN TEMPO
24.06.2006., subota
 u međuvremenu je niko zaprosio marinu ruku. braća su oduševljena pristala. nespretno se izgovarajući da ne može ostaviti braću, mara ga je odbila. no on nije odustajao, još uvijek je gajio nadu da će se predomisliti. o ivanovom odlasku u benediktinski samostan na andriji danima je brujao cijeli grad. ta kako i ne bi. ivan bijaše jedinac i bogati nasljednik uglednog vlastelina, a ne samo jedan od braće kojemu bi odlazak u samostan bio jedino rješenje. intrigantno je bilo i to što nitko nije mogao dokučiti razlog tog odlaska. vijest o tome uskoro je doprla do lopuda i do mare. iako je shvatila razlog takve odluke, silno se rastužila. veselilo ju je samo to što je na andriji, ako su istinite priče koje je slušala. pomislila je da bi bilo dobro to i provjeriti. tako je jednom kad braća otiđoše na ribe, gurnula barku u more i odveslala put andrije. kad se dovoljno primakla ugledala ga je. srce joj je zaigralo od radosti. sjedio je na hridi i gledao čas put šunja, čas na barku koja se iz daljine primicala, ne znajući tko dolazi. primijetila je kad ju je prepoznao, jer je skočio na noge ne znajući što bi uradio: čekao ili otplivao joj u susret. sunovratiti se sa stijena bila bi ludost. teški habit bi ga ubrzo povukao k dnu. zato je čekao, spuštajući se niže k mjestu gdje je barka mogla pristati. mara je ubrzala pokrete. vesla su mekano uranjala u duboko more, neznatno se potom uzdizala, a s njih su se slijevale velike kaplje praveći kolutove na mirnoj površini između dva zaveslaja. prova je rezala plavetnilo ostavljajući sitno izbrazdane uzdužne valiće, koja bi krma odmah potom razbarušila u neurednu široku prugu koja se neprekidno vukla za barkom. ivan je slušao veselu škripu vesala dok su se od žestine zaveslaja strugala o škarme usprkos namazanom štropu kojim su bila pri njega labavo okačena. svaki novi zaveslaj približavao ih jedno drugom. napokon je pristala. hitro je iskočila na obalu, ovlaš prebacivši rampin preko stijene, zadigla koret da joj ne smeta, pa preskačući lagano po morskim izbočinama bacila mu se u zagrljaj. iako njihovoj sreći zbog ovog susreta nije bilo kraja, valjalo je misliti na marin povratak, jer noć je brzo odmicala. ....... škarmi - drveni štapovi na koje se kače vesla štrop – namazani konop koji povezuje škaram i vesla rampin - alat koji se koristi za pristajanje barke uz kraj ....... |