Neda mi se baš pisati, obuzela me sveopća lijenost. Tek sam na pola godišnjeg, a već mi je dosta "odmora". Nisam se sexala već 10 dana, i polako postajem nervozna. Obilazim dućane i trošim pare na gluparije samo da imam razloga pričati (udaviti) prodavače jer sam željna komunikacije. Moj dragi mi šalje smsove da mu falim i bla bla, ali ignorira sva moja pitanja ima li uopće plan doći me posjetiti. Neko veće sam izašla sa nekim poznanicima na lokalnu ribarsku feštu, pa mi je poslao mms svog golog tijela i još da se fino vidi da mu se digo, kao - da ne zaboravim s kim sam! Nije se javljao cijelo popodne jer kao nema love na mobu, a onda ja velim da idem van pa odjednom ima para i za mms! A drugi dan mi kaže kako se oporavlja od mamurluka jer se zapio "sasvim slučajno" veče prije... A da, valjda je "slučajno" i izašao.
Sad me već ljuti, jebem ti te njegove "poslove" da ne može naći 1 jebeni dan da me posjeti. Toliko da mi srce bude na miru, da si pomislim da mu je stalo... Jer ovako... I znam da ću biti jako, jako ljuta i jako će me povrijediti, a onda grizem, ako će on otići na more s ekipom u 8. mjesecu, kad će moj godišnji biti gotov i neću moći mrdnuti s posla. Veselim se tom jebenom godišnjem, a onda mi bude takav da bi najradije zvala na posao da dolazim. Ok, ovi s posla me ionako zivkaju svako malo, tako da bar nekome falim.
Baš me uhvatio val pesimizma.
Pročitala sam jednu knjigu, i sad krećem na drugu, al već mi na nos izlazi čitanje... Na nos mi izlazi i sunčanje, mada baš i nemam neku bojicu. Tj. uspijem izdržati eventualno sat vremena na plaži i onda ispizdim i odem doma.
 Evo jučer... Prvo sam se spremala valjda sat vremena na plažu... Onda sam se prvo vozila na skuteru jedno 3 km uz plažu i nigdje mi se nije dovoljno svidjelo... Neda mi se u taj ljudski mravinjak... Svi imaju nekog, ja sam valjda jedina osoba na plaži koja je sama. I onda se baš pored mog ručnika doseli obitelj sa dvoje male djece. Od kojeg jedno ne želi u vodu. A gospodin otac, pročelava zagorena seljačina sa pivskom škembom smatra da dijete mora u vodu kad je on već krvavo radio da plaća to ljetovanje. Pa potapa to dijete u vodi, dijete vrišti i urliče, žena vrišti, on vrišti... Na kraju sam se ustala i otišla s plaže totalno iznervirana. Koji kreten! Dabogda zaspao na luftiću i da ga pronađu tek nakon 5 dana plutanja!
Ne kužim te roditelje, većinu njih ... Ne znam jel to kakav hormon ili kaj, ali većina ljudi koja imaju djecu do cca 10 godina pokazuju ozbiljne znakove retardiranosti. Nisam obožavatelj djece, i nisam od onih koje gugući i raspekmeze se na svakog nositelja pelena koji prođe, ali shvaćam da neki ljudi malo izgube orijentir kad su djeca u pitanju, ali kaj je previše je previše. Idu mi na jetru ljudi koji misle da je njihovoj djeci sve dozvoljeno - gacanje po mom ručniku, igranje mojim stvarima, bacanje pjeska na mene ... I ni ne pokušavaju djetetu reći da to nije u redu ili ga zaustaviti, već - jooooj, kak je sladak . Ja naravno to ne smatram slatkim, i vrlo jasno to pokažem, pa sam ja čudovište. Mislim, svi se čude kak su današnje generacije neodgojene... pa normalno, kad ih takvima kreteni napravae! Pa od kud da dijete nešto zna, ako mu ne pokažeš! Neki dan u ljekarnu došle mlada mamica i njena gospođa majka sa podmladkom kupit aspirine. I dok je mlada mamica davila ženu u ljekarni, podmladak je slobodno trčao po ljekarni i vrištao. Ali nije to bilo neko slatko gugutanje ili cičanje, već bi podmladak doslovce stao i ispuštao urlike dok ne bi ostao bez zraka. I to ne jednom, već svakih 10 sekundi. A mamica i gospođa majka su se gledale joj, kaj da mu raaaaadim . Sva sreća da ima druga ljekarna odmah iza čoška, tako da ne znam kak je završilo.
Napisala sam još 3x ovoliko, al sam delete... Nema smisla da vas sve maltretiram radi lošeg trenutka. A i piše mi u horoskopu da se ne prepuštam valu tjeskobe, da će sve opet biti ok. Oh, da...
|
