Ne vjerujem ni u jednog boga. Ni u boga jokinoga. Kad to izjaviš onda zapravo priznaš sve bogove kao takve, al kao tebi se niti jedan ne dopada jer, krajnje, zahtijeva od tebe neku re/akciju. Da mu braniš boje, da eventualno ideš u crkvu, džamiju, bilo kaj, da štuješ neke praznike. Ali pošto su ljudi tuke, vjerniku je dosta reći da ne vjeruješ u njegovog boga pa da uzburkaš tekućinu u njegovim žilama, krv, vodu, kajaznam, sad ljeti valjda pivo.

Dost mi je i državnih praznika (ni u ovu državu ne vjerujem, viš!?) jer ne znam koji je komu/čemu posvećen, a i užasno pobrka ritam rada, ako si zaposlen, mislim, e, nije ovo Juga. Ak bum sad brojala praznike, ko bog ih je 16 (što moš naštimati s obzirom na to da si heretik ili ovisno kaj priznaješ ovoj nazovi državi).

Pa kao neću ja onda ni u što vjerovati. Vjerujem u prijateljstvo, više ne onako romantično kao u mladosti, ali vjerujem. Evo živog primjera Bože zvanog Pub (interni izraz za konja), ne očekivati od prijatelja savršenstvo. Možda prijateljstvo najbolje počinje tako da od TEBE ne očekuju savršenstvo. Mislim da je naše tako i počelo.

Ovih dana mi se nameće nekako samo po sebi da počnem vjerovati u pizdarije vezane za broj 16. Broj tramvaja prvo, jasno. Disbalans Hormona (moj sin, 16-godišnjak) ne zna kaj bi od dosade pa zeme pokaz i fura se po gradu. Pa sve zna, al još nije kužil kam fura 16-ica, a ja ne znam jel postoji opće. Pa kućni brojevi 16, e, takvog susjectva nema čovječe u celom Novom Zagrebu, beš mi sve! Osim kućnog broja to mogu biti i raznorazne druge pizdarije. Recimo, moja stara me šupila prvi i zadnji put, kad sam imala 16 godina. Nemre me niko udariti s obje strane lica jer bi to značilo, ke ne, da mi je kožu ogulil..... Ko gnjavi - alzo, šupila me žena s obje strane lica (to može samo moja mama) kad sam imala 16 godina.

Ja sam svoje klince znala vudriti po guzici i prije njihove šesnajste. Smatrala sam puno praktičnijim izudarati dlanom koji posle peče više nego njih guza, nego urlati na dete 3 i pol sata kak je mama na mene. Urlanje ostavlja dalekosežne, ma, doživotne tragove. Fliska ili naravnata rit prođe. Trag na licu poslije zgubi crvenu boju, a rit se opet ispupči, ko u crtiću.

Kćer sam htela flisnuti kad je bila bezobrazna, ni teško pogodit, sa 16 godina, a ona me automatski blokirala. Ono, oš tući dete ali ju šalješ uporno na karate. Tak, kad sam nakon blokiranja (jebate kaj sam se zajebala, još me sad ruka boli kak sam se na kost nabila) viknula ja njoj: spusti ruku! i pljusnula je, bilo je i slabo, ali - to je bilo njoj ponižavajuće, meni ponižavajuće, općeponižavajuće i zadnje.

Onaj skvizac od 16 i nešto me raspizdio sinoć, oće van u pol 10 navečer. Od jada bih ga i pustila, jer u toj dobi si tak koncentriran da postigneš ono kaj si utuvil u pubertetsku bulju, da je tome teško kontrirati. Uporno ko smrad! A dok se vrati, ti brineš. Do povratka analiziraš koji ti je vrag opće bil da ga pustiš. Kad se vrati (a jebe mačku mater, mrcina, stoji pred haustorom, na strani zgrade di ja nemam prozor - i čeka mojih 16 poruka i 61 poziv, pa kao – Evooo, kaaaeee, evo blizu sam doma, kaj noriš) onda dok se skine, opere, oće novi ručnik, on bi još nekaj jel, pa narudžbe kod Mice Trofrtaljke, nek mu ja pripremim, nemre on sam. A kak ja neću, nek mu to radi onaj medved od oca, onda je to tak da uglavnom pojede sutrašnji ručak za nas troje. Što rezultira sa 16 novih sijedih lasi na mojoj bulji.

Pa: 200 puta ide pišati, provjerava jesu li vrata zaključana, traži hlače od piđame, onda shvati da sad spava samo u gaćama. Trebalo mu je dva mjeseca da shvati da je ljeto. Pa ti provjeriš koje su to gaće, a ono kupaće koje sam zimus uz popust platila 130 kuna sad iste koštaju 20, bez popusta. Čekam da još padne cijena pa da ne kupim ništa.

Kad je brat imal 16 godina, ja sam imala nepunih 8, pa on meni dođe sa štosom (uvijek me vlekel za nos, to tak starija braća rade). Pa mi veli, gle, Seka, daj papir i olovku, aj, buš brojala: Ja bum govoril a ti vleči crte na svaku naglašenu riječ (koristil je moj sluh, jebemumajkunjegovupolovicu) ni riječ, ni slog, al kaj sad, glavno da me zabezeknul svojom genijalnošću: I, veli, i onda iz zbrojiš kolko ih ima. A ono:


Pišem, pišem šeenajst. Kad na-pi-šem šeeesnajst, ko mi neće vjero-vati, neka piše sam!


I ja zbrajam, ideš braco, fakat 16. E pameti majketi!!!

Uglavnom, dok se 16-godišnji mudonja složi u krevet, meni je vrijeme za ustajanje. Živčano, nespretno dizanje na posel: vruće mi je i što sam starija to teže podnosim. Jednog dana, tak sam odlučila, bum geknula samo zato da ne dočekujem više ove vrućine. Ne želim biti Petar Pan. I još bu mi se dogodilo da ponovim 16-u godinu, hvala, ne bih ja.

Od moje Micike dečec isto imal tako jednom 16 godina. Posle je u tri godine vlovil 19-u, zanimljivo. I tada ona meni pričala: Ulazi moj Micek u stan, hita školsku torbu, proklinje ZET i vožnju (jako fino dete, jako smo si dobri!) opere ruke i sjedne za stol. Majkica dotrči s ručkom a on viče:

Dost mi je svega, al znaš kaj onda dođem doma i gledam tebe... Čuj, znaš kak mi ideš na živce? Gledam te i ide mi na nerve i ta tvoja kratka kosa, i ti beli zubi, i kad čujem da kašljucaš i da buš zapjevala, sav se ježim. Znam sve tvoje fore, to mi tak sve skup na jetra ide. Do boli, alergičan sam na tebe, totalka! Užasno mi te teško podnositi.

Ali te ipak jako volim!

Sreća pa nas poznaju u birtiji gdi smo urlikale od smeha na ovaj sinekov povijesTni iskaz.

Taman sam bila pri kraju te nesretne 16-e godine, zaljubila sam se ko nikad prije ni posle. U jednog Zdravka, klerikalca brate, čitaj – ništa prije braka. A bio naboj u zraku da bi zamijenilo sve kineske pirotehničarske marifetluke na Bundeku. Ali ništa! NIŠTA! Zahvaljujući njemu, ma kaj zahvaljujući!? - Njegovom krivnjom ostala sam djevica još nekoliko godina, sve me sram priznati. Nema veze, zato me bivši 16 godina braka zvao kurvom. I to je nekaj.

Neš ti vraga, eno ona mala Tena Šikić 16 godina stara a rastura DŽudo ko velika, ideš DžurDŽa. Sad je na TV, sad sam zgasila jer ko zna kaj bum još saznala o broju koji mi je tema.

Da ne rastegnem na 16 stranica.

Uostalom, kaj se ja tu objašnjavam i ganjam duhove. Veli narod: Taj ti (na primjer: pjeva) sve u 16. Jel tak veli narod, veli. Pa sve u šesnajst.

A ona pjesma? Ide cura preko sela, šesnajst posto nevesela?

Ko ne zna tu pjesmu, magarac! Šesnajst puta magarac, može i tovar.