sarlene the slytherin girl

Stari moj prijatelju, ja tebe se katkad tako rijetko sjetim…Jučer je bio Božić, a ja sam za praznike došla kući, nisam ostala u Hogwartsu. Ne bih mogla podnijeti da još jednom vidim facu od onog izdajice Bena. Severus i ja smo se pomirili, mislim nismo zajedno. Sad smo samo frendovi. On kaže da je oduvijek znao da će mi Ben nešto tako napraviti i da me je samo štitio od njega. Ne znam koliko ima istine u toj priči, ali pravo da ti kažem ni ne zanima me.
Sjećaš se da su se na početku priče Siniša i Celly mrzili? E pa čini se da se i dobri duh Božoća uvukao u njih. Čak su si dali poklone za Božić. Siniša je Celly poklonio posebno izdanje mačje hrane, koju je ona odmah smazala. Ona je njemu poklonila novi poster Mileta iz Hladnog piva, čak mu je spržila na gramofon neki stari album pa da ga može slušati i u Hogwartsu.
Ja sam za Božić dobila suknju koju sam dugo željela, novu metlu koja može ići čak 22km/h. koje ludilo brale! Dobila sam još i Severusovu mini zbirku najklasičnijih otrova. Od Celly sam dobila set crnih šangica i godišnju pretplatu na ženski časopis Petunija, gdje od naslovnice do korica prate život slavnih. Od svih tih slavnih ženskih zvijezda meni je najdraža Sritney Bears, čarobnica koja je unijela revoluciju, zbog nje se djevice mogu oblaćiti kao drolje. Ženska je zakon!!! A najveći komad mi je Kashton Utcher, komad i pol, odličan je.
Nisam ti rekla da sam upoznala super dečka, zove se Alex. No kao i uvijek postoji kvaka, on je bezjak, i ne želim ni pomisliti da sazna da sam vještica. Mislim da bi to bio kraj svijeta. Katkad ne razumijem zašto nas se bezjaci boje, samo zato što smo malo drugačiji od njih.
Jedina želja mi je da barem ovog Božića Voldemort ne ubije nikoga, posebice zbog svega što se dogodilo Margiti.
Siniša sada pajki, upotrijebit ću čaroji Dreamarius, da mu uđem u snove.
NASTAVAK – SINIŠA IMA NAJLUĐE SNOVE NA SVIJETU!!!!! Zamisli ovo, ušla sam ja u njegov san, misla sam da će sanjati da je prvi mačak astronaut koji je hodao po Mjesecu, ili nešto slično, da izjavljuje, ovo je malen korak za mačka, ali velik za cijelu mačju populaciju, ali ništa od toga. Ušla sam mu u san, i zateknem ga kako sanja da je neki poznati mačji reper čija je ploča totalno originalnog naziva Mijau-vau prva na svi top ljestvicama. Kao svaki pravi reper bio je okružen stotinama mačka na mome krevetu. Mačke su bile zbilja lijepe i sve u malim mačjim bikinijima. I on kaže njima – Dobro drage, jedna po jedna, sve ćete osjetiti komadić raja!!!
Sad zbilja više nikad neću moći normalno spavati u svome krevetcu. Uvijek će mi pred očima biti slika Siniše Žigola. Tada je u sobu ušla Celly i sjela pored njega i sve one mace su nestale. Onda je Siniša rekao Celly, da li ti znaš onu legendu poljubi mačka i pretvori ga u svog princa… tako ga je ona poljubila, on se pretvorio u vrlo zgodnog mladića, i živjeli su sretno do kraja života. Mislim mogla sam i očekivati takvo nešto, ipak nije da nemaju ništa zajedničko, oboje jedu sirovu ribu…
NASTAVAK – dobila sam pismo i dar za Božić od Kaspijana. Odčarala sam onaj njegov bodež i sad mi zahvaljuje na tome i šalje mi zlatni otvarač pisama s Majskim znakovljem. Inače nije on tako loš dečec jedino ima naviku dolaziti u nezgodno vrijeme. Poslala sam i ja njemu pismo zahvale i dar za Božić, srebrno nalivpero.
MAJKA SVIH NASTAVAKA- dobila sam najneočekivaniji dar… profesor Dumbledore je rekao da će navratiti na kolače sutra poslijepodne Jedva čekam… Poosa svima!!! …

Zbilja ti dugo nisam pisala, ali toliko se toga dogodilo i ja zbilja nisam imala vremena. Kao prvo, Ben i ja smo prekinuli, točnije ja sa njime jer sam ga uhvatila kako se žvali s onom droljom Magalinom. On se njoj uopće ne sviđa, to je napravila iz pakosti prema meni. Mrzim ljude koji me mrze, zašto me jednostavno ne ostave na miru? A najgora je stvar od svega to što je Severus imao pravo. požalila sama zbog svega.
Jedina utjeha u ovim crnim danima su mi Siniša i Celly. Celly svaki puta kada prođe pored Bena baca na njega urok spotakivanja, htjela je bacati mu urok hobotnice na glavi, ali bilo joj je žao hobotnice, pa ju je ona pojela. Je luda ta Celly! Kaže da je meni bolje bez tog Bena i onog čudaka Severusa, ona je također izvukla pouku iz avanture s Peveesom i Crvorepom. Crvorep ju je nogirao kad je otkrio da mu je pojela štakora ljubimca, a Pevees je bio malo nastran, uzbuđivalo ga je kad ju je gađao vodom. Ona kaže da oni nisu muškarci(dobro Pevees zbilja nije), da ne zaslužuju komade kakvi smo mi.
Siniša trenutno se fura na look sretni i debeli. Zahtijeva, mislim grebe me po cipeli da mu puštam Hladno Pivo, neki dan sam mu našla, kad sam mijenjala mu mačji pijesak, u kutiji sličice s likom Mile Kekina izrezanih u obliku srca. Mislim da moj mačak ima ljudske homoseksualne sklonosti. Još je uvijek debeo, samo znaš crna boja sužava vizualno pa nije tako primjetiva ta njegova mana. Mačke se još pale na njega. Dobio je neko ljubavno pismo neke mačke ljubimice neke prvašice iz Hufflepuffa. Mislim kakvo je to ljubavno pismo sastavljeno o mijau, mijau. Da umreš! Ali Siniša umire za Miletom. Čak je jednom pokušao ukrasti moj žilet za brijanje nogu, ne možeš brijati noge ovdje u Hogwartsu na električni depilator, nema struje, pa se htio obrijati na ćelavo, ali ga je Celly ulovila, pobjesnila je jer je misla da se Siniša pokušava ubiti.
Klub obožavatelja Maje Šuput se raspao nakon Cellynog i Crvorepovog prekida. Zaključili su da nema smisla nastaviti s radom ako su im se vođe posvađale.
Profesor Dumbledore ne spominje više one događaje sa Severusom, ali ja mislim da on zna da je to Severus napravio Benu. Jednom mi se Cmizdro hvalio kako je odličan u Olkumenciji. Sigurno ima neke veze sa time.
Voldemort i dalje ubija ljude, neki dan je ubio Cellynu prababu koja mu se zamjerila jer mu je pojela omiljenu zmiju. Stvarno svašta, to čak nije ni pisalo u crnoj kronici Dnevnog proroka, već kao zanimljivost.
Sad Celly, Siniša i ja igramo Čovječe, ljuti se! To je vrlo zanimljiva igra, isto imaš kockice i one kružiće po kojima se kreću figurice jedino zavisi na koje ti polje stane figurica i to ti polje onda opsuje. Nikad ne psuje istu psovku dvaput. Jednom kad je polje opsovalo Siniši svetu sličicu Mileta iz Hladnog piva, Siniša nam je pokidao ploču, pa smo je morale popravljati…
Pusa, sad moram ići jer sam ja na redu!
Evo ti slika od Celly…

Mrzim sebe. Zašto ga nisam ubila kad sam imala priliku??? Zašto??? Onog trena kad sam spustila štapić u glavi mi je odzvanjao glas profesora Dumbledorea, da nije na nama da odlučujemo tko treba umrijeti, a tko živjeti. Danima se skrivam u spavaonici pod izlikom da imam gripu kojoj ne može pomoći ni čudesni pripravci Madame Pomfrey. Zašto se to moralo dogoditi? Zašto je Severus naudio Benu? Sve je to…
Siniša mi se ovio oko nogu, i njemu postaje jasno da se moj svijet ruši. Prvo Magarita umre, zatim, se desilo ovo s Benom. Kažu da će sutra moći krenuti na nastavu. Profesor Dumbledore je ozbiljno zabrinut zbog njega. Kaže da se stvari čine još gorima jer se ne zna je li ta nepoznata čarolija rezultat nečije privatne osvete Benu ili je on samo nasumično odabrana žrtva. Zašto??
Tada mi je sinulo. Uzimam Sinišu i idem, čujemo se kasnije.
NASTAVAK – Kako sam bijesna!!! Otišla sam do profesora i sve mu ispričala. Nije bio presretan kad je čuo da me je Severus učio crnu magiju, ali bez imalo osuđivanja me je saslušao i rekao da bi bilo najbolje da pozovemo Severusa. A zamisli, taj idiot, gad je sve porekao!!! Da stvar bude još gora Dumbly mu je sve povjerovao. Istog trena sam znala zašto.
- Zašto si to učinio?? – dočekala sam ga na hodniku.
- A što sam trebao priznati??? To je sve moja draga Sarlene za tvoje dobro, jednog dana češ shvatiti da ja i ti trebamo biti zajedno!!
- Slušaj me, Cmizdro!!! O tome samo možeš sanjati!!! Ja i ti nikad nećemo biti zajedno!!!
Okrenula sam se na peti, i otišla.
- Na tvom mjestu ne bih bio tako siguran u to!!! To će biti bliže nego što misliš!!!
- Platit ćeš mi za sve; Severuse!!! – rekla sam mu unoseći mu svoju facu. – Uhvatit će te kad se najmanje budeš nadao!!!
Rekla sam i ušla u Dumblyjev kabinet.
- Sarlene, znam kako je kad netko naudi tvojim bližnjima, i tražiš krivca, ali Severus to nije učinio. dobar je on dečko. To što ste učili crnu magiju, kaže da je to na tvoj zahtjev i to me vrlo razočaralo. Nemoj Sarlene da se to ponovi…
- Neće profesore.
Bilo je uzalud protiviti se profesoru.
Mrzim ovaj svijet, ali imam ja još razloga za život. Moram planirati osvetu. A tada sam vidjela svoj odraz u Kaspijanovu bodežu. Slytherinski osmijeh mi se razvukao na licu. Uzela sam nož i rekla:
- Maleni imam zadatak za tebe. Uživat ćeš!!!
NASTAVAK – Severus je izvan sebe. Netko mu je provalio u sobu i izderao sve njegove voljene knjige. Mislim, nisam ja. To je učinio Kaspijanov nož. Učinila sam ga na sat vremena nevidljivim, i pustila ga u Severusovu spavaonicu. Enoga jauče, a Magaline ga pokušava utješiti. Valjda se nešto i u njoj promijenilo.
Malo mi je žao što sam mu uništila sve knjige, ali ipak je zaslužio sve što je učinio. sav je bijes nestao iz mene.
A sada idem posjetiti mog voljenog Bena i vratiti Kaspijanu nož, odčarala sam ga. Ne znam zašto nije to mogao učiniti sam uopće nije bilo teško.
Ah da evo ti i slikica mog voljenog Bena. Mijenjali smo si slike, ja sam njemu dala svoju, bilo je jako teško izabrati neku na kojoj sam ispala super. Evo njegove slike, a iza je pisalo

Ne mogu vjerovati da se to dogodilo. Koji je to užas!!! Danas se trebala odigrati metlobojska utakmica između Rawenclawa i Grryfindora. Ja sam oblačila Sinišu, vani je jako hladno, ne smije ići van gole kože, pa mu je mama poslala krzneni kaputić. Vani ispred portreta me dočekao Ben. Morao me poljubiti prije nego što krene u svlačionicu. Nisam imala ništa protiv.
Okrenuo se i otišao. Ostala sam na mjestu sa Sinišom u naručju čekati Celly.
Iz onog smjera u kojem je Ben otišao pojavio se Severus. Sav sretan i s izrazom zadovoljstva na licu.
- Zašto stojiš sama, Sarlene? Čekaš dragog?
- Ne.
- E pa za tvoju informaciju, on neće doći.
- Daj, Severuse, prošetaj i nosi svoju facu Potteru i Siriusu, čujem da su te željni. ( ne znam zašto sam to rekla, ali morala sam se braniti)
- Požalit ćeš sve što si učinila, Sarlene.
Ušao je u društvenu prostoriju, i ostavio me samu na hodniku. Odahnula sam, na trenutak.
Nakon nekoliko minuta dotrčala je neka mala prvašica i vikala da je Ben Broxton ozlijeđen. Potrčala sam što su me noge brže nosile do ambulante. Bio je tamo. Sav krvavog lica, ležao je na krvetu. Uspjela sam se nekako probiti do Bena.
- Ben, tako mi je žao… Ljubavi što se dogodilo?
- Ne znam. Samo sam prolazio kad me opalila neka čarolija, i već slijedećeg trena sam ležao sav krvav.
- Jesi li vidio tko je to učinio?upita Madame Pomfrey
- Ne, bilo je jako puno ljudi.
- Riječ o nepoznatoj čaroliji, sigurno je upotrebljena crna magija. Čini se je čarolija takva da zahvaća samo glavu, vrhunski čarobnjak bi to morao biti…
- Ono što mene brine, je to što je među nama netko tko je u stanju to učiniti…, reče profesor Dumbledore.
Tog trena mi je sinulo. Znala sam tko je to učinio. zbunjeno sam rekla da moram ići i pokupila svoje stvari. Kako mi je to moglo promaći? Kako sam mu mogla dopustiti da to uradi???
Bijes mi je sijevao u očima. Ne znam kako sam ga našla, ali znala sam da će biti u knjižnicu na odjelu ograničenog pristupa.
- Ti si to učinio!!!!
- Što moja draga Sarlene???
- Severuse, ne pravi se glup!!!! Ti si ispalio Sectumsempru na Bena!!!! Severuse pa on sad leži u bolnici i sav je krvav.
- Ne možeš dokazati da sam ja to učinio…
Automatski sam izvukla štapić i stjerala ga u zid.
- rekao si da ću ja požaliti, a sad ćeš ti…
- Što ću ja, ako si tako bila pametna i sve shvatila, zašto me nisi prijavila Dumbledoreu??? Zašto nisi, Sarlene??? A i ako me prijaviš, misliš li da će ravnatelju biti drago čuti odakle ti to sve znaš??? Misliš da će se obradovati kad čuje da mu omiljena Slytherinka uči crnu magiju??? Ne igraj se, Sarlene, sa mnom, nisi se ni trebala petljati s tim glupavim igračem metloboja!!!
Imao je pravo. Nisam htjela ni zamisliti izraz Dumblyjeva lica kad čuje da me ovaj neotesanac učio crnu magiju…
Spustila sam štapić…

Nisam ti pisala da je Magaritin pokop bio otkazan, pa sam jučer išla. Ali ne sama. Išao je i moj voljeni Ben sa mnom. Mislim, nije da mi hodamo, nije me pitao, ali to je tako očito. Prvo smo otišli u ured profesora Dumbledorea, a onda nas je on uz pomoć putoključa odveo na groblje gdje je održana sprovod. Magaritin suprug Zvonko je plakao, plakao, urlikao gdje je moja Magarita, zašto se ovo desilo, trebali smo ići na medeni mjesec u Hercegovinu i bili smo tako sretni… Bilo mi ga je strašno gledati. Dok su svi gledali u njega, ja sam snažno stisnula Benovu ruku, i on moju. Valjda mamica nije primijetila. Poslije sprovoda smo otišli kod mene doma. Mama je stalno Bena nudila čuvenim specijalitetom svoje kuhinje, odojak na sto načina, i sto okusa. Jedva je jadničak izvukao se. Poslije sam mu otišla pokazati moju sobu…
- ima lijep pogled… - blebetala sam nešto bez veze s vezom.
- Sarlene, znaš da mi se vrlo sviđaš? – rekao je.
- A što sa svim onim tvojim obožavateljicama? Neki dan te Sarah doslovno odvukla od mene…
- Isto bih ja mogao reći za Severusa…
- Ali on i ja smo samo prijatelji…
- Mene briga za njih sve, jer sam zaljubljen u tebe…
Koje li dramatične izjave! Onda smo se približili jedno drugom, i… Poljubio me!!! Svijet je stao i nikog nije bilo oko nas, jer smo bili sami u mojom sobi. Onda je u sobu uletila moja mama. Koje li sramote!
- Ju! Oh my God!! Jujuju!! Dičino pa šta vi radite???
Odjurila je dolje po mog oca koji se na vratima pojavio s puškom.
- PRIMIM TE U KUĆU, A TI MENI TAKO! HOĆEŠ DA MI OBEŠČASTIŠ KĆER U MOJOJ VLASTITOJ KUĆI?!! NEĆE IĆI MOMČINO!! IĆEŠ TI DUŽIM PUTEM KUĆI, NEMA ZA TE POVRATNE KARTE, I PAZI NA STRAŽNJICU NA IZLAZU JER JA DOBRO GAĐAM…!
- Tata smiri se, samo smo se poljubili!
- Poljubili? A i ti si, Dolly( tako mi se zove mama), pa mi smo u njihovoj dobi već imali bogat seksualni život!
Ne znam kome se više povraćalo onog trena meni ili Benu koji je to sve morao slušati…Uglavnom nije to više spominjano i mi smo se sretno vratili u Hogwarts, hval a nebesima.
Ben me dopratio do društvene prostorije i onda me opet poljubio. U najgorem mogućem trenu Severus je izišao iza portreta. Izazvao je Bena na dvoboj, ovaj nije pristao, pa ga je Severus izvrijeđao da je prljavi mješanac, a Ben to uopče nije. Ne znam jesi li primijetio, ali Severus kao da ne zna nijednu drugu uvredu, pa sve zove prljavim mješancima, a svi se ti ljudi kupaju, čak su vrlo čisti, on je taj kojemu je kosa masna. Mislim tip nije čuo za loreal i takve šampone. Konj jedan! Što mi je bilo pa sam se naokolo žvaljakala s njime??
U spavaonici su mi Celly i Siniša priredili doček. Tako su me dugo čekali da se Siniša nalio dobro sa vigorom, njemu ne treba puno. A ni Celly nije zaostajala puno s 10 praznih boca Karlovačkog pored sebe. Ležali su na mom krevetu, s onim glupim rođendanskim kapama od kartona i pjevali, točnije Siniša je mjaukao. Pjevali su NE DIRAJTE MI HOGWARTS JER SARLENE SE KUĆI VRAĆA… onda su počeli sa pjesmama Maje Šuput koja je nova Cellyna ljubav. U sobi potrebe tajno organizira sastanek OMaŠu-a ili dulje Obožavatelji Maje Šuput. Čini se da Maja ima stanovit broj obožavatelja u Hogwartsu. Fan ovog mjeseca je Peter Pettigrew koji je pobijedio na natjecanju tko se može obući najsličnije kao Maja Šuput. Mislim da je brojčano od njih veći samo Slytherinski klub obožavatelja Lorda Voldemorta.
I tako sam se napokon uvukla u krevet u jedan u noći, kad me opet netko počeo drmati. Znala sam da je to Kaspijan. Okrenula sam se i dohvatila vreću s rajčicama koju mi je mama poslala. Skinuo je plašt i rekao:
- Sarlene, jesi li mi otkrila…
A ja opalila s rajčicama po njemu, kako može biti tako dosadan… mislim stvarno doći mi u 1 ujutro i da li sam što otkrila, sutra ču se posvetiti tome.
A sada spavanje.
NASTAVAK- sanjala sam stvarno neobičan san. Siniša je postao velika rajčica koja mi je stalno ispadala, a Ben ju je hvatao, a onda je došao Severus, ispalio neku čaroliju, i rajčica je pukla, i sve je bilo crveno, ali ne onako crveno kao sok od rajčice, već tamnocrveno. Kao krv.
Bojim se.

Ben je tako divan. Mislim da sam po prvi puta u mom životu zbilja zaljubljena. Neki dan smo se našli kod starog hrasta u dvorištu, pa smo opet pričali… dao mi je za uspomenu svoju djetelinu s četiri lista koju mu je majka poklonila kad je bio mali. Ja ga volim. Kad razgovaram s njime, nije važno gdje se nalazim. Osjećam se tako sigurno, lijepo, dobro. To je razlika između njega i Severusa. S Cmizdrusom, ne znam zašto ga tako uporno zovem, mislim Severusom, uvijek moram paziti da ga ne razljutim jer je uvijek nadrndan, brije na neke svoje tamne depresivne spike.
Vratila sam se u društvenu prostoriju, kad su tamo sjedili Celly i Severus. Kad sam ja samo ušla, on je ustao i otišao. Ne može me ni pogledati. Dobro, nakon svega, valjda sam to i zaslužila. Sjela sam pored Celly koja mi je ispričala:
- Znaš on mene stalno davi, da mu kažem što se s tobom događa! Kao da ste vi neki par ili tako nešto!
Vidiš, nisam spomenula Celly moju malu avanturu sa Severusom, a i ne namjeravam. Nisam luda. Ja joj kažem da nemam pojma što mu je u zadnje vrijeme.
Otišla sam u spavaonicu. Siniša je tako dobar ovih dana. Pojede samo 5 kila čokolade, bombona i kolača na dan, što znači da je upola smanjio unose slakiša. Valjda se i on zabrinuo za svoje zdravlje.
Stigla mi je sova i poruka od profesora Dumbledorea!
Pozvao me u svoj kabinet. Zbilja dugo nisam bila. Opet smo igrali šah, i pričali o Voldemortu. Mrzim tog stvora. On ni nije ljudsko biće. On je čisto oličenje zla. Mislim da bi naš svijet propao da nema profesora. Nitko ne bi preživio. Odjednom upitah:
- Profesore, zašto igrate šah sa mnom? Nemam ništa protiv, ali vi ne igrate šah s drugim učenicima… Pitam se zašto?
- Pa moja draga Sarlene, pitaš se dobru stvar. Svaki profesor ima svoje miljenike. Svatko ima miljenike. I tebi je netko draži, a netko drugi malo manje draži. Vidiš, imam običaj da razgovaram sa omiljenim učenicima. Ti si mi najdraža od svih Slytherina koje sam ikada upoznao. Znam da nisam omiljen među njima. Ali imam dojam da ni ti nisi kao drugi Slytherini.
- Pa tu imate pravo, nisam, za početak, ja sam odana vama, a ne Voldemortu.
- E vidiš, tu sam si zadao zadatak. Vidim da si dobra, ali spavaš u leglu zmija. Srca su ljudska lako povodljiva i lako kvarljiva, Sarlene. Moj je zadatak paziti da ti ne skreneš u te vode. Kao neki.
Ovu zadnju rečenicu rekao je s tako tužnim izrazom lica, da sam se zapitala tko je sve to zalutao.
Oprostila sam se od profesora, i pošla spavati. Spavala sam kao top. Sanjala sam neko ludilo od sna, Peeves i ja smo hodali da učinimo Celly i Severusa ljubomornim, što nam nije uspjelo. Samo smo si nakaćili na vrat manijakalni mačji pijesak mog Siniše. Vidite, Peeves je očito neodoljiv partner, barem u mojim snovima, jer ga tamo mačji pijesci zaljubljeno gledaju, pjevaju mu balade i proganjaju ga po Hogwarstu. A meni je pijesak prijetio da će mi vratiti sve što mu je mačak dao svih ovih godina ukoliko ne ostavim Peevesa na miru. Odjednom se pojavio Ben u mom snu, i borio se s mačjim pijeskom za moju čast. Baš kad je Ben je spremao zadati smrtni udarac mačjem pijesku, kad me neko drmanje probudilo iz sna. Sva mamurna upalim svijeću, pogledam po sobi, a tamo nikog, i Siniša i Celly su spavali. Jedino ako Siniša opet nije ušao u fazu da me probudi u snu, pa se pravi da spava pa da on ne ispadne krivac. Ta me faza tako živcirala…
Pogledam još jednom u Cellynom smjeru, kad dopre šapat s druge strane, netko je nevidljiv stajao pored mog krveta.
- Otkrij svoj identitet! – rekoj šaptom da ne bih slučajno probudila moje cimere.
- Dobro!
Ispod nevidljivog plašta skrivao nepoznati dečko. Smeđa valovita malo duža kosa i bademaste oči. Zacijelo mi se priviđa i sanjam neki drugi san. Što bi dečko radio u mojoj sobi usred noći? Mislim dečko kojeg ne poznam…
- Tko si ti, kažem
- Ja sam Kaspijan Korsakoff. ( Lorde its you…)
- Ali što za ime Božje radiš ovdje i u ovo doba?
- Trebam tvoju pomoć…
- Ne mogu pomoći potpunom strancu…
- Pa reći ću ti sve što te zanima…
- Za početak tko si ti uopće…
- Ja sam Kaspijan. Idem na petu godinu u Ravenclawe. Gledaj, nemam mnogo vremena.
Zatim je iz pelerine izvadio bodež.
- Hej, vrištat ću!
Već sam se popela na krevet i čovjek se nezgodnih stvari sjeti u najnepovoljnijem trenutku. Tu je ispred mene stajao potpuni neznanac, a ja stojim ispred njega obučena u pidžamu na medu Winnija.
- Ne mislim te ubiti, ludo, upozorili su me da si luda! O ovome se radi!
- Kako to misliš?
- Ovaj sam bodež dobio na poklon od djeda kad se vratio iz Albanije s puta. Čini mi se da je uklet.
- Zašto?
- Pa mislim da je to očito jer me slijedio jučer na Preobrazbu.
- Dobro, to zvuči kao da je začaran ili tako nešto, ali ne shvaćam gdje je moja uloga u svemu tome?
- Pa ja sam čuo da ti znaš mnogo o mačevima i bodežima, pa sam mislio da bi mi mogla pomoći…
- Dobro, pa moje znanje nije toliko…
- Hoćeš li mi pomoći? Ti si mi zadnja nada…
- Ajde dobro… daj da ga vidim… Rijedak nož nema šta. Vidiš ove rezbarije, znači da potječe iz petog stoljeća. Kineska dinastija Ming Ling. Vrlo vrijedan predmet.
- Da dobro, ali kako meni to sve može pomoći?
- Mogu ga zadržati da ga proučim, ne možeš mi banuti usred noći i očekivati da ti izrecitiram protukletvu…
- Pa… ja sam mislio…
- Što ti misliš da sam ja automat?
- Pa ne…
- Ajde čovječe, tri su sata u noći, pusti me da spavam…
- Dobro. Vidimo se
- Laku noć.
Lik je napokon otišao, i mogla sam se okrenuti i nastaviti spavati.

Znam da ne bih trebala misliti na njega s obzirom na ovo sve što se događa sa Severusom. Ali… ne mogu to prestati. Slušaj o čemu se radi. Neki dan smo Celly i ja sjedile u Velikoj dvorani za doručkom, kad se došuljao Siniša, i valjda je to njemu bila fora, ili kakvi se već čudni kemijski procesi događaju u njegovom malom mačjem mozgu. Pitam se da li ima mozga uopće, mislim da ima, jednom sam ga zatekla kako skrivećki rješava križaljku u Odgonetaču, a to su ultrateške križaljke. Nikada nisam voljela križaljke, kupim Odgonetač radi cool osmosmjerki, ali netko mi uvijek riješi križaljke, bude sve ispisano ružnim rukopisom, kao da je netko nogom pisao…
Da se vratim na glavnu temu, došuljao se mačji potepuh i skočio Celly onako iznenada na nogu. Ona je vrištala, a sve oči su bile uprte u nas. Čak je i Severus skrenuo pogled iz one svoje debele knjižurine. Odmah ga je spazila, mislim, Sinišu, i uzela kost od magarca koju je glodala za doručak i krenula ga vitlati s njome. Izazvala je takvu zbrku da je jadni Siniša trčao neviđenom brzinom. Kad se napokon smirila, otišla sam potražiti Sinišu.
Našla sam ga za gryfindorskim stolom, sklupčao se oko noge nekog dečka. I tako ti se ja šuljam ispod stolova, i htjela sam uzeti Sinišu, ali on se nije dao, te sam slučajno uhvatila tog dečka za nogu. Sramote! Sagne se on, imao je prelijepe plavozelene oči, smećkastu kosu, ma najljepši dečko kojeg sam ikad vidla. Oči su mi ispale, i ukočila sam se na mjestu. On se nasmijao, i rekao: - A zašto me hvataš za nogu? Mogla si smisliti i neki drugi način da se upoznamo!
Pružio mi je ruku i pomogao da se izvučem. I morala sam izići pred svima, oni Potterom, Blackom i njihovom malom družinom. Sada sam im sigurno čudnija nego prije. Sad vrebam ljude ispod stolova i hvatam ih za noge.
- Ja sam Ben, a ti?
- Ja sam Sarlene.
- Dobro, a možeš li mi objasniti zašto si me uhvatila za nogu?
- Pa tražila sam Sinišu, (uzmem mačka u naručje), pobjegao mi je.
- To je dobro objašnjenje.
Otkucalo je devet sati i svi su pošli na nastavu. Osim…
- Pa vidimo se Sarlene!
- Vidimo se!

Ne mogu prestati misliti na Bena, način na koji se smiješio. Raspitala sam se malo o njemu, Celly kaže da je godinu stariji od nas, dobar, ima sve petice, odlično igra metloboj, prošle zime mu je Voldemort ubio majku. To je sve što zasad znam o njemu.
NASTAVAK – ponovo sam srela Bena na hodniku. Prišao mi je i rekao
- Bok, Sarlene! Čini se da se cijeli dan srećemo, kud god krenem naiđem na tebe! Trebam li ovaj put čuvati nogu?
- Ne, pokunjeno ću ja.
- Znaš čuo sam svašta o tebi. Je li istina da ti je Cmizdrus dečko?
- A raspitivao si se o meni?
- Pa da… Ne hvata me svaki dan neka slatkica za nogu…
Vjeruj mi ni ja sama nisam mogla vjerovati da on to govori…
- Pa Cmizdrus, mislim, Severus, on i ja, mislim, mi smo samo prijatelji.
- Dobro, slušaj, u subotu je metlobojska utakmica, igramo protiv Rawenclawa, hoćeš li doći?
- Ti bi želio da dođem?
- Pa…
Taj tren se morala pojaviti neka cura, djelovala je starije od mene i odvući ga. Uvijek se nešto ispriječi mome trenutku blistavosti.
Ona ga je vukla, a kad se on okrene na hodniku, i pred svim razredima poviče:
- Sarlene, molim te dođi u subotu!
Ja sam se samo okrenula, zbunjeno ga pogledala, i kad sam postala svjesna da sam centar pažnje, šmugnula sam u neku učionicu.
Za ručkom me dočekao Severus, i davio sa pitanjima, je li to istina da se ja petljam s Benom Broxtonom. Rekla sam da mi se ne da o tome razgovarati, a on me samo ošinuo pogledom kao da sam mu zapalila najdražu knjigu punu crne magije. Nije on loš, nije da ga ne volim. Ali katkada je previše te crne magije, previše je tog crnila oko njega, cijeli svijet je grozan mu i kao da želi i mene natjerati da mislim tako.
Onda je počeo kako je smislio neke nove čarolije koje će me naučiti u subotu, obično vježbamo čarolije subotom jer preko tjedna imamo previše zadaće. Ja sam mu rekla da imam nešto drugo u planu, a on je samo bezobrazno zločesto dobacio znači istina je.
Okrenuo se i otišao. Malo me je to sve pogodilo, ali što da ja radim…
Sad mislim na tog slatkog i divnog Bena, znam da ne bi trebala, ali on je tako…
Celly još uvijek mora jesti ljekoviti zečji izmet. Odlučila je suzbiti njegov gorki okus, pa kad ga jede u prekidima pojede komadić nekuhane kornjače. To je grozno. Neki dan mama joj je poslala živu hobotnicu, boji se da joj je kćer gladuje. Mislim stvarno, čime se oni hrane…
NASTAVAK – mama mi je javila da sutra idem na Maragitin sprovod. Doči će po mene. Baš sam sad gledala album sa slikama i našla sam sliku na kojoj me ona drži u krilu, a ja držim Sinišu. Siniša i ja smo cmizdrili kao kišne godine, ja zbog dobre prijateljice koju sam izgubila, a on zbog sve hrane koju je mogao pojesti, a nije da joj pokaže koliko mu je stalo, kad iz vedra neba, mislim, iz suprotnog smjera naiđe Ben. Sjedili smo u hodniku, mislila sam da nas tamo nitko neće naći kad li eto.
Pričali smo o svemu, o njegovoj mami. Rekao je da je se sjeti svaki dan, da nema dana kada ne pomisli na sve stvari koje joj nije rekao. Ljudi misle da bol s vremenom prođe, ali ona ostaje duboko u čovjeku i čuči. Ubija ga. Polako. Suze su mu krenule niz lice. Počeo ih je bržebolje brisati, te je rekao da nije navikao da ga itko vidi da plače. Ja sam rekla da je u redu, da ga razumijem. Zagrili smo se i tako ostali par minuta. Onda nas je i Siniša zagrlio i počeo ispuštati plinove. Kad je to zasmrdilo, mislim, stvarno, ne znam što je pojeo, valjda neki miks kiselog kupusa i pokvarenih jaja. To bi moglo ubiti čovjeka, da je netko u Hogwartsu tog trena slučajno zapalio šibicu, svi bismo odletjeli u zrak, jer neke su stvari jače i od magije…: )

Zbilja dugo ti nisam pisala. A i što da ti pišem, kad mi se čitavi svijet ruši? Voldemort je ubio moju voljenu susjedu Magaritu, koja je bla jako dobra osoba. Nije zaslužila to. Siniša također tuguje jer je Magarita mu uvijek davala dobre porcije svojih odličnih kolača koji su bili krcatzi šećerom.
Dogodila se jedna još gora stvar. Posvađala sam se sa Severusom. Zamisli što je gad rekao, da Voldemort katkad ima pravo. I uhvatila sam ga kako vrijeđa neku malu djevojčicu bezjačkog podrijetla. Mislim stvarno me je razočarao. Dođe mi da plačem, ali neću…
Celly je oboljela od neke čudne bolesti. Tako joj i treba kad jede nekuhanu sirovu zečetinu, sad je u bolnici i Madame Pomfrey radi na otkrivanju lijeka. Znam da je čudna ne na kvadrat, nego na kub, ali nedostaje mi. Znale smo se dobro zabavljati.
Kako se to dogodilo da me svi napuste?
Ako se što dogodi Siniši, ja ću se sama začarati neoprostivom kletvom.
Sada slušam neku staru ploču koju mi je poklonio Severus, mislim neki Bitlsi, ili tako nešto slično, i plačem na tu neku pjesmu Yesterday. Kad bi se jučer barem na pet minuta vratilo.
Moram se isplakati…
NASTAVAK – slušaj što se dogodilo. Plakala sam i jecala kao kišna godina, mislim u skladu s vremenskim prilikama vani. Kiša več danima pada i dobro je natopila zemlju. Plakala sam u samoći svoje spavaonice kad se pojavi Alfa i donijela mi posljednje Magaritino pismo. Napisala mi je da ne plačem, da će sve biti dobro i što god se loše dogodilo, treba vjerovati da će sve na kraju završiti dobro.
Obrisala sam suze i zaputila se do kuhinje po nekoliko poslastica za Sinišu. U društvenoj prostoriji je sjedio , ma možeš pogoditi tko. Prišao je i rekao kako nije mislio ono što je rekao, da mu je zbilja žao što me povrijedio i takve neke spike. Ajde de pomirili smo se. A sad imam nekog posla…
NASTAVAK NASTAVKA – Celly je zbilja nevjerojatna. Zamisli oboljela je od neke bolesti koja se prenosi sirovim zečjim mesom. Posljedica toga je to da će morati do kraja života jesti ljekoviti zečji izmet. Kad je to Madame Pomfrey rekla, čak je i Siniša frknuo nosom. Valjda taj ljekoviti izmet nije ukusan. Valjda će joj biti bolje.
Ne da mi se više pisati… Vidimo se kad mi naiđe inspiracija…

Bila sam sa Severusom na… Čovječe, pa ja to ni ne mogu izgovoriti!! Stalno kad ga netko spomene, počnem se hihotati kao da sam izašla s odjela za duševne bolesnike pri sv. Mungu.
Mislim stvarno, što se sa mnom događa…
Voldemort negdje u daljini ubija ljude, a mene to toliko ne pogađa, stalno mislim na… Pa što mi je on mi je samo prijatelj. Joj, u što sam se uvalila! Severus me poljubio na kraju, a ja sam nakon što je završio s tim, okrenula se i zbrisala, točnije skrila sam se u Medičarnici. Bila sam toliko uzrujana da sam si morala kupiti 4 kg čokoladnog čarobnog napitka u prahu. To uzmeš tri- četiri žličice i ubacip u čašu vode, pomiješaš, i možeš piti tekuću čokoladu. Nije nešto posebno, ali ja to obožavam, to mi je kao neki napitak za smirenje živaca.
Gledaj, dio mene misli da je sladak, i on se meni sviđa, a drugi dio želi da ostanemo prijatelji. Dobro nam je i bez te ljubavne zavrzlame.
Celly je pisala ljubavna pisma nekom bezjačkom piscu, mislim da se zove Edgar Alan Poe, tako nešto. Rasplakala se kad smo joj rekli da je on mrtav. Siniša je izgubio dvanaest kilograma, i sad, zamisli ti što je ona žena od moje majke smislila, sad se može natjecati za najljepšeg mačka u Hogwartsu. Svaki dan i noć me davi s pismima i naredbama da ga prijavim. Kad sam to rekla Siniši, on je samo me pogledao kao jesam-li-ja-uopće-normalna. Mislim,to je tragedija što taj mačak neće sve proživiti. Jednom sam ga prilikom uhvatila kako šapicom gladi našu sliku koja mi stoji na ormariću pored kreveta, na kojoj je još u debelom izdanju. Mislim ga prijaviti i odvesti na sastanak Anonimnih liječenih mačaka šećero-ovisnika. Valjda će mu moći pomoći. Još je više u depresiji otkad ga je njegova cura mačka Elizabeth Groonge, iz Hufflepuffa, napucala zbog pretjeranog mršavljenja. Od tada cvili kao da su mu sve lađe potonule.
Hej sad moram prestati pisati, Severus je došao…
NASTAVAK – Osjećam se tako… Tako sam ljuta na samu sebe!! Zamisli na koju sam glupost pristala, ma ja sam takva… Ljubakala sam se sigurno već znaš s kim(sigurno ne sa Siriusom Blackom, mislim taj tip ima privatni fan klub samo u Hogwartsu) u nekom malom spremištu za metle. Ne znam ni kako smo završili tamo, on je nešto rekao, ja sam opčinjeno klimala glavom, povukao me za ruku, ja se nisam previše opirala. Zamalo nas je Filch uhvatio. Mislim, ako nas je tko vidio, ja ću umrijeti od sramote. Bilo bi najbolje da neko vrijeme izbjegavam Severusa. Ja stvarno pričam gluposti, kako ću ga pogledati u oči nakon ovoga…
Ups, moram ići, Siniša je u velikom kolapsu, tetura, srušio se…
NASTAVAK NASTAVKA – Madam pomfrey je otkrila da je Siniša izgubio previše kila, pa sam mora ići na ektremno debljanje, zaključili su kako bi za njega najbolje bilo da se pokuša vratiti na staru kilažu. Sigurna sam da sam vidjela osmijeh na njegovim ustima, ili što već mačke imaju…
Celly se ponovno zaljubila, sad trenutno davi nekog duha s trećeg kata, da se oženi njome kad završi školu i da pobjegnu zajedno u svijet, mislim da se duh zove Peeves. Stvarno ima ukus…
Bliži se Noć vještica, a ja ću se maskirati u mumiju, to mi je nekako najlakše, swad zbilja moram ići, moram nahraniti Sinišu s punomasnim slatkim ovčjim izmetom, to mu je jedna o najdražih poslastica, iako ne razumijem iskreno govoreći zašto…