Zbilja dugo ti nisam pisala. A i što da ti pišem, kad mi se čitavi svijet ruši? Voldemort je ubio moju voljenu susjedu Magaritu, koja je bla jako dobra osoba. Nije zaslužila to. Siniša također tuguje jer je Magarita mu uvijek davala dobre porcije svojih odličnih kolača koji su bili krcatzi šećerom.
Dogodila se jedna još gora stvar. Posvađala sam se sa Severusom. Zamisli što je gad rekao, da Voldemort katkad ima pravo. I uhvatila sam ga kako vrijeđa neku malu djevojčicu bezjačkog podrijetla. Mislim stvarno me je razočarao. Dođe mi da plačem, ali neću…
Celly je oboljela od neke čudne bolesti. Tako joj i treba kad jede nekuhanu sirovu zečetinu, sad je u bolnici i Madame Pomfrey radi na otkrivanju lijeka. Znam da je čudna ne na kvadrat, nego na kub, ali nedostaje mi. Znale smo se dobro zabavljati.
Kako se to dogodilo da me svi napuste?
Ako se što dogodi Siniši, ja ću se sama začarati neoprostivom kletvom.
Sada slušam neku staru ploču koju mi je poklonio Severus, mislim neki Bitlsi, ili tako nešto slično, i plačem na tu neku pjesmu Yesterday. Kad bi se jučer barem na pet minuta vratilo.
Moram se isplakati…
NASTAVAK – slušaj što se dogodilo. Plakala sam i jecala kao kišna godina, mislim u skladu s vremenskim prilikama vani. Kiša več danima pada i dobro je natopila zemlju. Plakala sam u samoći svoje spavaonice kad se pojavi Alfa i donijela mi posljednje Magaritino pismo. Napisala mi je da ne plačem, da će sve biti dobro i što god se loše dogodilo, treba vjerovati da će sve na kraju završiti dobro.
Obrisala sam suze i zaputila se do kuhinje po nekoliko poslastica za Sinišu. U društvenoj prostoriji je sjedio , ma možeš pogoditi tko. Prišao je i rekao kako nije mislio ono što je rekao, da mu je zbilja žao što me povrijedio i takve neke spike. Ajde de pomirili smo se. A sad imam nekog posla…
NASTAVAK NASTAVKA – Celly je zbilja nevjerojatna. Zamisli oboljela je od neke bolesti koja se prenosi sirovim zečjim mesom. Posljedica toga je to da će morati do kraja života jesti ljekoviti zečji izmet. Kad je to Madame Pomfrey rekla, čak je i Siniša frknuo nosom. Valjda taj ljekoviti izmet nije ukusan. Valjda će joj biti bolje.
Ne da mi se više pisati… Vidimo se kad mi naiđe inspiracija…
Post je objavljen 08.01.2006. u 11:46 sati.