samo tako...

....množi. Istina ili zabluda?

Nekako nam se s početkom godine skupilo brdo problema. S koronom i potresom se sve udvostručilo. Nekako i mi pokušavamo (p)ostati normalni,na nogama i gledati pozitivne trenutke.
Dane provodimo u dugačkim razgovorima,noći stisnuti jedno uz drugo svjesni da jedino zajedno možemo ovo sve prevaziči. I u tom cijelom šušuru On , čvrst kao stijena čuva mene kao kap vode na dlanu. I ja cvatem , da ne kažem buuuujaaaam :)))

No , ono bitno...današnje.
Krenem u jednu bolnicu,pješke....pošalju me u drugu. Krenem u drugu...pješke....kažu malo ste zakasnili. Ma daj....da znate reč kam trebam možda bi i stigla na vrijeme. Krenem doktoru kad mi se počelo ,da prostite,pišat Isusatikrista...koje muke!!!! Niš , ajd ja lijepo navratila u bivši ured , kupila mentorici čokoladu,pozdravila kolege , obavila što trebam i nastavila. Putem sam i med.sestri kam idem kupila čoksu jer znam kak joj je teško. Prošli put je žena plakala od muke radi škole,corone i svih srnj koje život nosi.
To što sam bus čekala sat vremena tam i četrdeset min natrag je nebitno To što su me cipele ( bemti cipele i moju ludu glavu)žuljale i nogu raskrvarile još više nebitno. I taj bus završi na Kaptolu
Pa kad sam već tu ,tak šepava odem do frendice u ribarnicu da si malo popričamo pa frendici na piceke po još malo trkeljanja.
I dođem doma sa pet večih brancina , punom vrečicom piletine. Život posloži....tam kupiš čokoladu tu dobiš ribu.....daj i bit će ti dano.

I sad...u tak nekakvom šučmurastom danu ne mogu se oteti dojmu koji su na mene ostavili ljudi. Djelili su mi komplimente a u očima im se vidjela zavist i ono pitanje " kak tak s pet banki dobro zgledaš".
Ja izgledam prosjećno , ja nemam dugačke nokte,frizer me vidi jednom godišnje,obrve mi ne gledaj a kamoli da dirneš , nosim tenesice ,traperice ,lakše me preskočit neg zaobič ali....voljena sam. I volim. I uz stohiljadamiljona problema uvijek mi je neka bedastoča na pameti


Ovako sam pošla...u cipelama,naravno :))

Ovako sam došla...cipele su bile u rukama :))

Ovo je jedno od prevoznih srestava koje bi mi sada dobro došlo

A ne bi bilo loše da se i ovoga velikoga primim

Uglavnom , nemrem se oteti dojmu da su ljudi frustrirani,zavidni i jalni. A samo treba voljeti , nasmijati se , reči lijepu rijeć i život a i mi će biti ljepši.
Još ak uspijete sjesti na veći , kao ja....kraja vam nema