samo tako...

....da se ne osjeti bol.
Proteklih par dana stizale su poruke na koje nije bilo odgovora. Onda je nakon toga zazvonio mobitel.
.... Oprosti,ne mogu živjeti bez tebe,ne mogu. Ne mogu ni disati na samu pomisao da te neću vidjeti.
......muk.... tišina....
....halo,čuješ li ti mene,jesi tu,jesi to ti????
.... čujem,tu sam i ja sam. Ne znam što sada očekuješ?
....Tebe,tebe očekujem već mjesecima. Da ćeš se pojaviti sa onim svojim šašavim osmijehom,prekrasnim očima i reči da me trebaš. Da me voliš. Da sam ti nedostajao. To očekujem....mjesecima!!!!
....žao mi je,ne budeš to čuo od mene. Nikada.
.....Ali volim te,spreman sam učiniti sve,baš sve što poželiš da budemo opet zajedno. Znam da sam griješio ali ne vidim smisao ako nisi pored mene.
.....Oprosti,ja sam našla svoj mir,svoju smisao,našla sam sebe. I ono što osjećam nikada nećeš saznati. A ako me voliš toliko koliko pričaš onda me više nećeš uznemiravati i poštivati ćeš moj mir. Jednostavno,zar ne?
......muk....dugački muk....gorčina se osjetila na daljinu. I tuga....znala je da plače. Znala je da je shvatio.
.....Da,volim te. Neobjašnjivo jako i nestvarno. I da,poštivati ću tvoju želju. Poštivati ću sjećanje na zajedničke trenutke. Zaslužila si to. Zaslužila si biti nečija princeza,kapljica vode na dlanu. Zaslužila si jutarnju kavu u krevet i poljubac u kosu.
....Znam da jesam,zato sam i otišla. Otišla naći sebe i nekoga tko me voli baš takvu,sa svim mojim željama.
........Budi sretna,budi svoja i.....tišina.

Nadala se da će on u budućnosti naći dušu kojoj će moći pokloniti tu ljubav koju ima u sebi. Ona je voljela....voljela je sebe. Napokon.
Zatvorila je oči i stisnula se uz njega,slušala otkucaje srca i bila mirna. Tu tajnu mu nikada neće odati....on je tu,uz nju,čim oći zatvori.