Farewell, Proud Mary

Usnula je zauvijek jedna od najvećih ikad, Tina Turner. Silno sam voljela njene pjesme i zaraznu energiju koju je imala.
Ovo sam posvetila njoj, napisano je 26. studenog 2019. za njen osamdeseti rođendan; posvetila čemu drugom nego najboljim nogama koje je svijet glazbe ikad vidio, a Tina ih je imala. Neka mirno sniva u vječnosti.


Kad bi morala odabrat numero uno noge svih vremena, bez razmišljanja bi rekla - noge Tine Turner.

Znači žena ima noge od par miliona novaca. Šta god da obuče, njene noge su toliko dobre da oćeš - nećeš piljiš samo u njih. Mogla bi se obuć i u jutenu vreću, opet bi izgledale fenomenalno. Doista, ona godinama popravlja dojam vrtoglavo visokim potpeticama u kojima pleše bolje od pedeset posto žena u ravnim cipelama. Zna šta ima i zna to istaknut i tu je priči kraj. Kraj njenih nogu padaju u sjenu sve ostale, pa da su ne znam čije.

Ja sam godinama silno patila za debelim nogama. Ono, nogarima na kojima možeš normalno hodat a da se ljudi okolo ne boje oćeš se razglavit ko Barbika jer su ti noge ajmo reć fajn dugačke i tanke. Kad sam konačno prestala rast, ispostavilo se da su moje noge žirafasto dugačke. Pa kad su moje cure u školi znale obuć haljine il suknje, meni dođe slabo jer vidim da su moje noge u odnosu na njihove ko trklje za mahune. Godinama nisam nosila ništa osim traperica, očajna jer moji kukovi završavaju negdje u visini poprsja onih nižih cura.
E pa vremena su se otad znatno promijenila. Na cijenu su došle dugačke noge. Došla ja na svoje, možda malo prekasno za pokazivanje nogu po manekeskim pistama al brate mili bar sam počela nosit haljine. Ono, kad već imam dužinu pa da je i pokažem. Ne prečesto, al tu i tamo, čisto da zaboravim da su u međuvremenu po nogama počele pucat kapilare pa sam svjesna da ću ih još malo morat opet počet sakrivat. Još u hulahopkama i bože pomozi, al ljetno izdanje s golim nogama punim kapilara mi se al nikako ne sviđa.
Zato sad, dok još ide, s vremena na vrijeme nategnem haljinu il suknju, čisto da se podsjetim kak sam još prije desetak godina mogla vrljat u petama od deset centimetara i u haljini kolko je trebalo. Sad me stopala zabole čim vidim štikle. Da me nije sram, išla bi svud u borosanama jer su preudobne.

I da zaključimo nožni ekspoze - treba al zaista iskoristit ono što ti je dano. Po mogućnosti damski i elegantno, onako kako to radi Tina. Kolike samoprovikane multipraktik talente, i to puno mlađe, ona svojim nogama može pospremit u džep, to je čudo jedno.