Subote u prošlom stoljeću

U prošlom stoljeću, u vrijeme dok sam ja bila tinejdžerka, subota je bila dan za ubit se.

Ako sam mislila izać u kino ili na neki plesnjak, ( a mislila sam ) e onda prvo kičmatrans. Mama iznese svoje viđenje situacije, tipa – usisat treba sve, prebrisat podove i prašinu, popeglat onaj bijeli veš. Pa onda nekad u kombinaciju uleti i pranje prozora, čišćenje kupaone, preslagivanje špajze. Uglavnom naradiš se ko marva, nema pitanja – pa jel baš sve to moram, jer to može dovest u pitanje večernju skitnju po gradu.
Iza ručka obavezno pranje suđa i ribanje peći. Onda bjuti slip ( ko čitaš lektiru pa zaspiš ko klada nakon pet stranica ). Dok se pije popodnevna kava kreću pregovori oko izlaska. Kud se ide, ko sve ide, zašto se ide i kad moram doć doma. Pa kad mi kaže recimo – doć doma u deset, meni rolete padnu. Moje cure sve vani bar do jedanajst, a ja moram doma dok se neki još skupljaju. Tata je davo sve od sebe da joj pojasni da moji vršnjaci ostaju duže, al to je trajalo i trajalo. Kod nje nije bilo previšeprostora za nagodbu; il po njenom il nikako.

A onda me jedne zimske večeri, u pola osam navečer, vidjela pred Tocinom kućom, dopratio me dečko jer je bio petak i nije bilo izlaska van. Ko se mogo nadat da će ona krenut kod moje tete u vrijeme dnevnika? Meni se sledila krv u žilama. Mislila sam da me možda nije skužila jer je prošla ko kraj turskog groblja i žmirkala je ona ulična lampa. Dečku nisam ništa ni rekla, čekala sam da dođe do Lenkinog ćoška i onda zdimila kući. Večerala i zabila se kod tate u sobu gledat teve.
Kad je ubrzo došla doma, odmjerila me onako zamotanu u dekicu i zafrkantski me povukla za pletenicu koju sam splela prije spavanja. Nije rekla ni jednu jedinu riječ.

Sutradan je na pregovorima oko izlaska i vremena povratka u startu rekla – jel dosta do 11, za početak?
A ja sam se osjećala tako važnom i velikom, i bila sam presretna. Kao da sam dobila ne znam što, a ne sat vremena duže u gradu.

Koje je to vrijeme bilo...