Pa zašto ja to radim

Dozvolite da vam predstavim njezino veličanstvo ljutenicu.

Slično pinđuru, samo puno ljuće. Treba vam tona živaca da:

-ispečete paprike pa ih ogulite i narežete na kockice ( ako ste sreće ko ja, onda se samo tri paprike dadu normalno ogulit, a ostale vam dođe zafitiljit preko krova ko da ih niste ni spekli )
-stavite paradajz u kipuću vodu pa ga ogulite i narežete na kockice
-narežete feferone na šta sitnije trakice
-stavite kuvat posoljeni paradajz sa uljem, vinskim octom i feferonima
- očistite i usitnite češnjak
- narežete još tri feferona jer nije dosta ljuto
- dodate u paradajz nakon sat vremena kuvanja narezane paprike i češnjak, al onda treba i miješat, paradajz je zahvalniji dok sam bućka u ranjgli
- miješate jedno sat vremena i proklinjete dan kad ste našli recept za ljutenicu
- konačno nagrabite u vruće flašice i divite se onome što ste nagrabili u njih ( osobno volim ove male, raznih oblika, jer su baš fensi )
- stavite u rol da se malo zapeče, pa kruhom počistite ranjglu i sretni ste jer je ljuta taman da ne plačete pri svakom zalogaju, pa ne zove se bezveze ljutenica ( ne stavljam feferona koliko piše u receptu jer bi otopilo žlicu kod grabljenja )

I tako svake godine, samo malo za pod jezik. Šta mogu kad je fina.

( ima još flašica, ovo je samo dokazni materijal )