O neimarima

Evo gledam ovaj potop Francuza od strane naših Barakuda, pa ne mogu odolit da ne kažem – gospodo Francuzi, pa nije ovo rukomet ni nogomet da nam Omejer il Mbape jedu džigericu i zalijevaju je Kijantijem. Vaterpolo je ovo, miceki, i ne možete nam ništa ko ni žaba lješnjaku.

A apropo afere oko plina izmiksanog sa maslinama...pa dajte ljude pošaljite u ovaj naš pitomi, razrušeni kraj. Naravno u radnim odijelima, nama ne trebaju brendirana odijela i šarene laži. Nama trebaju ljudi za radit na obnovi, pa ako ne znaju zidat znaju lopatarit i šalovat. Ako se ispostavi da nije dobro, a Bože moj – ispočetka dok ne nauče. Prvo nek vježbaju na kokošinjcima i torovima, pa onda pomalo na ozbiljnije građevine. Mjesta za spavat imaju, pa i mi spavamo u razjebanim kućama. Šta znači ako je zid u sobi malo puko, bitno da nema regala da ih ne poklopi po noći ako strese. Dućana isto imamo, izbor salama je dobar za one sendvićke šta se rade od pola kile kruha. Pa dođe takav rasturen sa bauštele, pa bi se opro; e pa nećeš se oprat jer je po deveti put puko glavni cjevovod i nema vode. Lezi takav musav i moli cijeli katolički kalendar da voda dođe do ujutro, da se bar malo propereš nabrzinu jer ko zna kad će cjevovod opet odbit suradnju. I tako dok obnova, koja je u punom zamahu, ne završi. Naravno, radit bez plaće dok se ne namire pare, dat im samo za jelo i sapun. Pa kad se za dvije, tri godine vrati kući... ramena ko Švarceneger i zubima otvara karlovačko, preplanule puti ko kad je ono nekad dok se bekrijalo bio na Maldivima, a žuljevi na rukama postojani i neprobojni, može peglom preko njih da ništa ne osjeti.

Na sam spomen riječi plin i masline bi osip dobivo, žaleći dan kad mu je babica u rodilištu presjekla pupčanu vrpcu.
Dajte im da rade, to su naši neimari ( doista ne onaj šta je igro nogomet, al taj nam sad ni ne treba, driblanja nam je pun kufer da u dva ne bi stalo ).