Pa ti vari hranu...

E pa danas sam usrala i šefa, i stanicu, i prugu do rastovačke ceste, kako je to divno običavala reći moja ispaćena roditeljica kad bi nešta uprskala.

Ja sam došla s posla, najela se i legla samo da želudac malo lakše preradi hranu. Općejepoznata činjenica da kad si naležećke želudac radi sto na sat. I samo sam zažmirila, isto radi želuca. I probudila me zvonjava mobilnog uređaja u - pazi sad - devetnajst nula nula. Tu je mene momentalno zabolio isti onaj želudac radi kojeg sam samo malo legla dok on prerađuje ručak. Jer bi noćas možda mogla imat malo problema oko spavanja; ionako spavam tako da skoro pa ne spavam, i onda još popodne zaspim ko cjepanica u nedoba.

Sad imam par opcija. Prva je popit čaj od kamilice i matičnjaka, mislim to mi pomaže na način da djeluje jednako ako ga popijem il prolijem preko ramena; razlika je u tome šta ako ga popijem onda se još dižem i na vece. Druga je opet se nažderat, u nadi da ću zaspat jer sam eto legla samo da želudac malo lakše provari žderačinu a ne radi spavanja. To je možda čak i najbolja ideja, jer moj želudac je živi dokaz da se može spavat kad si prežderan. Treća opcija je gledat serije na RTL2 do pola jedan, pa popit tablete i nadat se da ću zaspat do dva ujutro. Četvrta opcija je ostat skulirana ako ne upali nijedna od prve tri opcije.

Pa ja stvarno nisam normalna. Od danas je na snazi ukaz da se iza ručka na kapke stavljaju dvije čačkalice da se onemogući zatvaranje očiju i izrijekom se zabranjuje korištenje garniture u dnevnom boravku u svrhu varenja hrane.
Idem sad u frižider, malo poradit na opciji broj dva dok ne zakipi voda za opciju broj jedan.