Bez plastičnjave

Naravno da nisam kupila plastični bor. Vamotamo po dućanima, gledaj šta još fali ( jer popis nikad ne ponesem ) i jutros dok sam pila kavu padne mi na pamet da sam kupila nove kuglice, al umjetne borove nisam ni pogledala. Toliko o tome da više neću skupljat iglice po kući do ljeta.

Pa sukladno tome, kupili danas srebrnu jelu i novi stalak, jer stare stalke nemrem nać da mi život ovisi o tome. Negdje su u mauzoleju, nabasaću na njih kad mi ne budu trebali. A ovaj novi ću - kad se raskiti bor - zapakirat i napisat na najlonkesi "stalak za bor", pa ako se i onda zagubi e onda jedino preostaje da ga stalno sa sobom nosam u torbi.
Uglavnom privelo se kraju njurlanje po dućanima, šta je najgora stavka, jer je to uvijek najgore a kamoli u pandemiji. Sad samo laganini, krenut kuvat to šta se misli kuvat i pripremit bor da ga najdraži frajeri na Badnjak okite. Ove godine sve prepuštam njima, nek oni srede bor kak misle da je najbolje. I ne sumnjam da će bit savršen.
Sad idem namočit grah da se sutra može prvi stavit na kuvanje i izvadit meso za sarmu. I dok pišem, palo mi na pamet da nisam kupila sve šta mi treba za juhu. Znači nisam skiksala samo sa plastičnim borom, ima i jestivih stavki koje su nepotpune. Srećom stignem još popravit stvar.
I tako svake godine isti repertoar, uglavnom sve isto; pa neću na Božić kuvat kelj il mahune, detoksikacija ide iza blagdana. Od Božića do iza Nove godine hešteg samojedi, i kome god dođeš samo dotrpavaš nepoznate količine kalorija, a kod svih isto - odojak, francuska, grah salata, sarma i šesto vrsta kolača.

Kad bolje razmislim, možda čušpajz i ne bi bio loša ideja, al kud ću sad sa svim ovim šta sam nakupovala za kuvanje?
Nema druge nego ispoštivat tradiciju i ponašat se sukladno uobičajenoj jelskoj ponudi. Nekako sam sigurna da je i kod vas isto.