Tuškabinofobija

Priča mi frendica kak su joj se zaglavila vrata na tuškabini.

Ušla žena oprat kosu i istuširat se, i da će van - vrata ni trc ni mrc. Guraj, navlači, lagano, jako - ništa. Dozivala i jedva nekako dozvala ispaćenog životnog supatnika da je odglavi iz tuškabine, bio čovjek valjda na dvorištu. Jedva nekako i on odglavio vrata, da izbjegnu opciju a - zvat štajaznam vodoinstalatera il opciju b - razbijat vrata sikirom il opciju c - spavat u tuškabini dok vrata ne počnu surađivat kod otvaranja.
Tu je mene uhvatila panika naskroz. Ja ionako stalno imam u vidokrugu torbu sa dokumentima i tabletama, i dok kuvam i kad idem leć. Znači kad legnem torba je na lijevoj strani, šunjalice nariktane da ih samo mogu nataknut na noge i donji dio trenirke nadohvat ruke. A tuškabina je priča za sebe, sve uz neviđene mjere opreza ko da dolazi američki precjednik; prvo torbu s dokumentima i tabletama metnem kraj vrata od kupaone i nariktam sve šta trebam nariktat na željene pozicije, znači ručnik, prnje, gel za tuširanje. Onda brzinom svjetlosti zbavim tuškabinu i brzinom svjetlosti oblačenje, jebiga takva je situacija. I onda takva napol obrisana i uglavnom majice obučene naopačke selim torbu s dokumentima i tabletama kraj lokacije za spavanje.

I sad ja danas iza te njene priče trebam oprat kosu. Kud sam bijesna ko ris šta nisam uspjela nać svoju farbu da se i pofarbam, tud me ona isprestravila sa zaglavljivanjem vrata. Ništa, stavila torbu kraj vrata od kupaone i prala kosu izvana, sagnuta, s glavom u tuškabini. I ide to, malo bole leđa i gadan je osjećaj zbog mojih polomljenih sinusa, al sve je bolje nego da se zaglavim. Tuširanje će, predmnijevam, sad danima bit uz još dodatno pojačanje mjera opreza, znači nema zatvaranja vrata na tuškabini i skupljanje vode jedno pola sata iza tuširanja. Znate kak je to kad si paničar, leti ono crijevo ko vatrogasni šmrk vamotamo.

Kud mi je to uopće išla ispričat, koga još briga za vrata od tuškabine. Sad nek imam i tu tuškabinofobiju jebote.