Šta me sve snašlo...

Danas isključivo u revijalnom tonu.

Ja sam imala divnu namjeru ošišat se, da uđem u Novu godinu ošišana i da mogu obuć dolčevitu iz Zare koju sam dobila na poklon, istu kakvu ima Ella Dvornik, a koja bi mi omogućila da trenutno postanem influenserica. I desi se šta? Desi se kataklizma takvih razmjera da sam iz kuće izašla u crvenoj majici, sivom donjem dijelu trenirke, ljubičastim flafi čarapama i kroksama, zagrnuta zimskom jaknom. Bez kape, koja je bila puna žbuke od zida koji je ovlaš puko.
Srećom sam dan ranije u svoju crvenu torbu strpala šlaftablete, tablete za bolove, novčanik koji inače uvijek tražim i nikad ga nemrem nać. Iznesla i vrećicu sa duvanom i filtere, koje je raspuvalo po cijelom dvorištu jer nisam zatvorila kutiju, a otišla sam van na ulicu sa svim ostalim susjedima. Pa sam cijelo popodne fektala cigarete od kog sam stigla, jer meni ko kroničnom pušaču nema gore situacije od one bit bez cigareta, pogotovo kad sam pod stresom, a taj dan sam imala adrenalina za cijelu kozačku pukovniju. Kad me junior vratio kući da uzmem nešta majica i prnja za presvuć se, diskretno me zamolio da uzmem nešta drugo za obut se jer krokse baš i nisu neka fensišmensi obuća. Pa sam uzela moje marte na rože i ušla u šlafcimer da uzmem spomenute prnje. Kadli moj ormar leži prevrnut. Pao usljed kataklizme. Junior ga podigo na krevet, da samo lapim štogod, bilo šta, prvo šta mi padne ruku. Ajde nabacam nešta prnja ( za koje se kasnije ispostavilo da su krive, uzela sam one tanje majice jer nisam imala naočale ). Krenem uzet iz frižidera ono šta je otvoreno i pokvarljivo jer je nestalo struje, a tamo spektakl. Na podu odmotane sarme, prosuta francuska, razbijena zdjelica od grah salate koja se sljubila sa francuskom...otvorio se frižider dok je drmalo i jelska ponuda popadala van. Nataknem najlonkesu na ruku i poberem to sa tepihića, zajedno sa krupnijim komadima stakla od čaša koje su isto ispale na pod dok je drmalo. Krenem u špajzu uzet flašicu ajvara ako mi padne sol...nemrem ja otvorit vrata, samo staklo zapinje i škripi jer su popadale neke boce i teglice dok je drmalo. Dotle je junior zatvorio vodu u šahti, i pita da šta radim. Reko kupim sarmu s poda, i francusku, i krljke od čaša. Da nek izlazim van, jer ako opet krene drmat...
Bacili još jednom pogled na kamine, onaj okrugli još je bio vruć al bez žere unutra, a veliki je junior očistio od žere kad je prvi put stigo, a obzirom na dimnjak koji je pao dok je drmalo. Vratila se po najlonkesu sa odmotanim sarmama i ostalom jelskom ponudom i bacila u smeđu kantu, a tepihić šiknula na terasu. Vratila se još jednom po Zarinu influensersku dolčevitu i onda mi je junior izrijekom zabranio vraćanje po išta više.

Rezime revijalnog tona glasi - u novu godinu sam ušla raščupana ko da mi je vuk na glavi janje čerečio, sa fensišmensi Zarinom dolčevitom sfafuljanom u torbu sa novčanikom i tabletama. Trzam se kad neko jače zalupi vrata il lupi neki komad suđa. Ne spavam skoro nimalo.
Nadam se samo dobrom resetiranju koje toliko svi priželjkujemo, jer smo 2020. ispratili, zatrlo joj se sjeme i pleme dabogda.