Brezje je centar svijeta

Često u svojim ekspozeima spominjem Brezje, vijugavu petrinjsku ulicu koja me iz srca grada vodi ravno prema mome domu. Pa dajte da vas pobliže upoznam sa nekim znamenitostima Brezja, širokospektralnim.

Na samom ulazu u Brezje nekoć je stajala malena kemijska čistiona, čija je vlasnica bila pljunuta Moira Orfei. Ista visina, ista građa tijela, isti dugački nalakirani nokti ( šta je za mene bilo epohalno otkriće jer nijedna žena koju sam poznavala nije imala takve duge nalakirane nokte ). Razlika je bila u tome šta je Moira proputovala dobar dio svijeta sa svojim cirkusom, a naša čistioničarka je bez iznimke skidala sve vrste flekova sa svih donešenih odjevnih predmeta i vraćala ih popeglane i mirišljave, zamotane u tanki bijeli papir. Malo dalje je kuća u kojoj je stanovala moja mama dok je išla u učiteljsku školu i iz te je kuće samo preselila malo dalje u ulicu, nakon višemjesečnog uspješnog ofiranja s mojim tatom. Vrlo blizu je i kuća našeg petrinjskog urmahera koji je doma imao radionicu za popravak satova; sve je satove popravio osim naše zidne kukavice, jer je tata izrijekom zabranio da se kukavica nosi na popravak kad je otišo neki dio mehanizma pa sirota ptica nije mogla van kukat na svaki puni sat, uz opravdanje da mu ide na ganglije kad u dvanajst ( da ne kažem ponoć ) izbatrlja van i raspali kuku - kuku.
Brezje ima i neboder, jedinu stambenu zgradu u Petrinji sa liftom. Nikad nisam ušla u lift u neboderu jer me bilo strah, a kasnije se lift strgo pa i da sam htjela ništa od vožnje ne bi bilo. Nadalje Brezje ima i Lenkin ćošak, prototip nadzornih kamera, jer je Lenka uvijek bila na prozoru i ništa joj nije moglo promaknut: nekad sam mislila da ta žena uopće nije spavala jer kad god sam išla doma ona je bila na prozoru, u zimsko doba iza stakla, i vrebala ko kobac šta bi zanimljivo moglo naić. Brezje je i akademska četvrt, jer je učiteljski fakultet na fihplacu, al ga svejedno računam pod Brezje jer ima među sa baščom moje susjede Bože koja je Brezovlanka, dakle i fakultet ide pod Brezje, o tom nema spora.
O stanovnicima Brezja mogla bi napisat roman duljine ruskog klasika; reći ću samo da sve naše osobine pripisujem činjenici šta živimo u toj ulici i da možda neke jake podzemne vode il zračenja daju posebnost svima nama.
Znači u Brezju ima svega, al da ima i banana sa plodovima...e pa to do danas nisam znala. Mislim stablo je vrlo vidljivo, ogromno je lišće i sve to, al danas sam se malo bolje zapiljila i skužila da na stabli strše male zelene banane. Sumnjam da će bit berbe, sad će sastavit mrazovi i zimulja, al to je samo još više učvrstilo moju spoznaju da je Brezje zapravo centar svijeta. Na stranu svi mi osobenjaci koji dišemo s tom ulicom, al da osim dunja, trešanja, šljiva, oraha i ukrasnih živica imamo i malene banane...nema se tu šta puno dodat.

Brezje je centar svijeta. Džabe Ekvadoru sve one plantaže. Koji Maldivi i Australija. Nek dođu pa nek vide za šta je sve Brezje sposobno. Još da je opstala moja kokospalma iz Lidla...tropska idila.

( prva fotka - prekrasne boje živice na već spomenutoj Božinoj bašči, druga i treća fotka - bananice u punom sjaju )