Dnevnik očajne kućanice - traktat o kupusu

Nedjelja bi trebala bit dan za odmor, jel tako - tako je. Dan za rastezanje nad kavom, punjenje baterija, lakiranje noktiju, kućnu pedikuru, štajaznam, te opuštajuće aktivnosti, naročito kad se u subotu preždereš kestena do te mjere da u nedjelju osvaneš sa žgaravicom ko da si pojela nešta živo. E pa kod mene je nedjelja otišla u krivom smjeru.

Prvo sam kuvala neke šnicle u finom umaku od češnjaka i papra i tjesteninu, sa krckavom zelenom kristal salatom. Oprala kubik suđa od ručka. Pa mi palo na pamet jest knedle od šljiva, ima se smrznutih u kištri. Zasrala drugi kubik suđa kuvajuć knedle - ranjgla za kuvanje, mala ranjglica za vrhnje, tavica za prezle, tanjuri, posudica za šećer i cimet. Natrpali se i knedla, oprala drugi kubik suđa.
Pa mi palo na pamet zelje koje je stiglo za kiseljenje i stoji na terasi na dekici, da mu ne bude zima. Sutra ga ne stignem kiselit, nema teorije, jer idem radit pa na kontrolu kod fizijatra, doću kući sfaširana. Znači il danas il tek u utorak. Uzimam opciju danas, da ne čmrlji na terasi još dva dana. Perem bačvu vrelom vodom, perem i one plastike, krenem prat kamen i treba mi pomoć jer se ispod kamena smjestila glista a ja je ne bi dirnula ni za milion novaca. Glista se na moj zahtjev izmješta, malo nevoljko al eto izmješta se. Ko šta sam jučer rekla - glavice su ogromne, ne sjećam se kad sam zadnji put vidjela tolike glavice zelja. Jedva je dignem na stol jebote, pa izdubi sredinu ( a ne da se malim nožem pa šerafaj velikim dikovim nožem, sveudilj moleć cijeli svetačni kalendar da mi se nož ne prokliže pa ne ode po nogama, ko će proć trijažni šator i ić na kirurgiju; ako se neko pita zašto po nogama - pa zato šta mi je stol negdje u visini pola bedrene kosti, eto zašto; trebala bi klečat i čistit zelje ). Pa nosi u bačvu u špajzu i trpaj sol i papar. Pa drekni da jel bi se možda bacilo lišće i otpad u smeđu kantu, da ne moram jašit vamotamo niz stepenice sa terase.
Sjetila se i običaja kiseljenja zelja u mojoj kući u neka pradavna vremena, kad bi se tata i muški pomagači namjerno izrezali režuć zelje, pa im se obavi trijaža i onda na miru mogu kartat, pit kuvano vino i pjevat. Pa oni da su vidjeli te velike glavičetine ne bi ni prismrdili terasi, oni su se rezali na malim glavicama a ove moje su ko tri manje glavice. Uzeli bi odma karte i počeli pjevat bez krvnog stradavanja.
Naglavila gore kamenčugu jer to jedino ja znam naglavit, kamen voli moju ruku. Nalila vodurinu, poklopila bačvu i legla na trosjed da se dobijem od stresa. Sad kad prođe večera imam pobrat noževe da se mačke ne bi noćas mačevale po terasi i oprat plastike od čišćenja. Skinut lak sa noktiju i poturpijat noge navrat - nanos. Oprat suđe od večere. Stavit veš da se suši. Popit svoje šlaftablete i nadat se uspješnom spavanju, bez dizanja oko pola tri.

Eto u šta se pretvori nedjelja kad voliš žderat domaće kiselo zelje. U ništa se pretvori. Evo me ruke bole ko da sam utege dizala. A sve samo zato da cijelu zimu mogu trpat u sebe kiselo zelje ko da ga nikad jela nisam.

( da ne ispadne da izmišljam - eto ga na sigurnom, prije kamenovanja )