Ono kad imaš silesiju pomagača

Kad si okrunjena glava, onda imaš pune ruke posla oko raznih situacija. Samo dok te spreme i natakrče ti krunu na glavu treba brat bratu cijelo dopodne. Baj d vej, kruna je teška kilu i tristo i navodno je dovoljan krivi pokret da se sjebe vrat, šta znači da bi je ja iza onog karambola u autu mogla nosit jedino ispod ruke ko recimo mačevalac kad se razmaskira.

Al pustimo sad krunu. Htjela sam zapravo reć da kad si kraljica imaš silesiju pomoćnika širokog spektra koji čine sve šta je u njihovoj moći da rojal hajnes sve drži pod kontrolom. Pa za početak da napomenem da ima nosačicu cipela. Znači kad kupi nove cipele nema majci krvavih žuljeva i hoda šepavog jelena. Kutija s cipelama ide nosačici koja ih promptno natakne i nosi dok ih ne razgazi. E to je poso; imaš nekog da te riješi stigmatiziranih stopala, nek ona šepa dok se ne razgaze. Ti ih obuvaš kad su već komotne. ( Nadam se samo da nosačica ne mora imat za broj veću nogu da prije razgazi cipele. )
Nadalje, ima majstora za glazbu i nadzornika umjetnina, da ne kažem osobnog didžeja i čovjeka od povjerenja kojem neće past na pamet da netragom nestane neka od sedam hiljada slika iz kraljičine kolekcije. Šta se tiče didžeja, to bi mogo bit sklizak poso; nikad ne znaš na koju će se nogu ustat i hoće joj pasat divna mjuza koja joj je pripremljena. Ja bi recimo inzistirala isključivo na Claptonu sve dok me ne bi potjeralo s posla. A šta se tiče nadzornika, znam neke naše ljude koji bi prodali dušu da mogu bavit oko umjetnina pa malo s njima u svoj podrumak, kraj mede i ostalih sitnica.
Ajde šta ima čuvara pečata, to imaju svi ozbiljni državnici. Al šta ima ljudsku budilicu, e to je već nešta. Znači nema vekerice na nahtkaslu da joj ronda po glavi dok otvara kapke. Pod prozor dolazi gajdaš, svako jutro u devet i petnajst ujutro i puše u gajde dok ga ne pogodi šlapom neko od posluge, i to bez obzira u kojem se dvorcu nalazi. Nema navijanja i da se desi - ajme zaspala sam; ovaj kad sastavi pod prozorom žaluzine otpadaju.
Ima i navijača satova, jer imaju preko hiljadu satova, pa onda se ima čovjek koji samo prtlja po tim satovima, podmazuje ih i popravlja.
Ima bome i kušača hrane, znači neće kuvar tu nešto smrljat pa podvalit da se jede. Prvi tanjur ide kušaču, pa se onda grabi gladnoj kraljevskoj glavi. Ne znam jedino jel se kušaču daje sat vremena prije, da se vidi oće preživjet obrok il ne. A ima i rezača mesa; pa neće se ona zajebavat s krmenadlom i beštekom, pa ak sklizne s tanjura i bubne joj u krilo eto fleka na opravi. Kad stigne tanjur sa mesom, eto njega da profesionalno sredi ukusne zalogajčiće prilagođene kraljevskom nepcu.
Od svega toga ja bi recimo najrađe imala nosačicu cipela, jer me al svake zaklaše. Ko da imam gejša stopalo. Recimo da mi razgazi ove crvene, bila bi joj doživotno zahvalna, života mi.