O zecu, mekli i dudi

Manji najdraži frajer ima okserice. Hoću reći, kad god trči uvijek stavim ruku pred oči i samo čekam onaj tresak iza kojeg uslijedi plač.

Kad se prvi put rasuo kod mene u dvorištu, uzela sam metlu, došla do njega i pitala ga kud je pobjegao zec. Prestao je plakati iako su koljena fajn nastradala i pokazao mi prstićem prema čempresima. Tu sam ja odlamatala s metlom u pokazanom pravcu, malo čačkala metlom po granama i zaprijetila zecu da mu ne bi slučajno više ikad palo na pamet odnekud se stvoriti i srušiti manjeg najdražeg frajera. Da stvar bude još bolja, i Boni je njuškala po živici, što je dalo vjerodostojnost postojanju zeca koji se odnekud stvori, sruši manjeg najdražeg frajera i onda ja moram poduzimati hitne mjere da on prestane plakati.
Nedavno je došao iz vrtića k meni na par sati čuvanja sa grozno razbijenim koljenima; bolilo me i pogledati u kraste. Na moje pitanje kako se to desilo, odgovorio je:
- Srušio me zec. A nije bilo tebe s meklom da ga potjeraš ( mekla je metla, to je valjda jasno ). Jako sam plakao pa mi je teta stavila oblog. I sad me malo boli.
Njegove velike smeđe okice pune se suzama, na koje sam skroz slaba, pa brže idem po hladan umšlag da mu olakšam kuckanje u koljenima koje mi je tako poznato. Stavljam umšlag na te malene nožice, držm ga za ruku i tješim:
- Evo sad će biti lakše. A zecu ću ja pokazati, samo da se pojavi.
On me gleda, šmrcka i kaže:
- Ali ti ideš na posao. Ja moram biti u vrtiću i onda me on sruši i pobjegne, i jako me bole koljena.
- E pa doći će nekad i ovdje pa će vidjeti svoje, sram ga može biti. Evo ljubim pa će biti lakše. Hoćeš sladoled?
Na sam spomen sladoleda oblog više nije potreban, a i zec pada u drugi plan. Zaboravlja barem privremeno na krasturine na svojim majušnim koljenima.
Nedavno je išao kod zubarice na pregled zubića, i kad je čula da je duda još uvijek u opticaju čučnula je pred njega, uozbiljila se i rekla - nemoj više koristiti dudu, imaćeš zubiće kao mali zeko.
I što se dešava? Kada je došlo vrijeme za popodnevno spavanje, on, koji bez svoje dude i dekice nije išao nikada nigdje, izjavljuje:
- Meni duda više ne treba. Rekla je teta zubarica da ću imati zube kao zec.

Tako da je nama zec zapravo jedan multipraktik od životinje. Služi kao krivac za sve eventualne gadne padove, gdje ga se proganja meklom i najstrože mu se prijeti sankcijama jer je srušio manjeg najdražeg frajera, a ispalo je da je samo jedna rečenica u kojoj su spomenuti zeko i zubi trenutno odvikla mezimca od dude s kojom je bio nerazdvojan.
Živio zec; da ga nema trebalo bi ga izmisliti.