Šos ko artefakt

Jel se vama ikad desi da po nešta krenete u ormar i izvučete artefakt ravan krunskim draguljima? Meni uvijek, bez iznimke. Pa kad sam već ničim izazvana izvukla šos koji stoji - pazi sad - četrnajst godina, šta ne bi potegla modno-povijesna razglabanja.

Dakle ja sam ga dobila u nasljeđe od jedne poznanice kojoj je bio pretijesan jer se udebljala, zajedno sa pripadajućim sakoićem sa velikim gumbima i divnom ruskom kragnom. I sakoić sam iščerupala van u najboljoj namjeri da ga prezentiram, al sam ga zaboravila obuć da se u njemu uslikam jer sam u drugom ormaru tražila baš ovu bluzu koja po boji jedino paše uz ovaj turbonaglosmeđi šos. Tu sam ja malo bila i u šoku, jer još uvijek stanem u to čudo. Materijal je recimo sličan plišu, al nije pliš, i ima sitne cvjetiće ko uzorak. Naravno da ima i maleni kežual rasporak iznad koljena, sukladno modnom vrisku vremena u kojem je šivan. Moja je nestručna pretpostavka da je lako moguće da je kroj vadilo iz Burde.
Pa sam se natakrčila i u cipele da uveličam divni trenutak spoznaje da bi ovaj šos preživio direktan pogodak asteroida u ormar. Pa nemrem se u šosu i svetačnoj bluzi, da ne kažem svojevrsnim odjevnim relikvijama, slikat u japankama jebote.
Obzirom da nemam osobnog fotografa i selfi štap, naravno da sam malo potkresala noge, al dobro je to sve i ispalo. Sad kad sam ovjekovječila nešta šta nisam ni obukla, mogu to šiknut u kontejner il kud već jer nemam kome dat da nosi. Pa ko bi to obuko na sebe, ajde recite? Kad se nosila ruska kragna, nemrem se ni sjetit.

I baj d vej, ako mislim dostignut onu blogericu šta se samo naslikava u novoj robi i malo iznapiše šta je kupila i koje boje...pa ja moram dat tutaforca gas. Naravno ne sa novom robom, to je ona već isfurala. Ovo je poso, nać šos koji je zadnji put nošen za olimpijade u Los Anđelesu i obuć ga na sebe, a u svrhu promoviranja ideje o potrebi čuvanja odjeće pod sloganom "možda ću obuć, al sigurno neću".