Pošeširavanje

Danas popodne sam imala najbolju namjeru krčit garažu. Znači - povadit andrlje koje čeka glomazni otpad ( da ne velim stare tegle od cvijeća, prostirke, nešta slomljenog crijepa od zamjene krovišta i ostale artefakte od neprocjenjive vrijednosti koje svako kućanstvo mora imat ), složit rezervne kolce za paradajz, kojekakve alatljike, sitno za potpalu koje se prosulo dok se skido stari crijep pa je svašta padalo i izmest šutu iz spomenute garaže.

Ukratko - nisam okrčila garažu iz dva krucijalna razloga. Prvi i osnovni bila je paklena vrućina. Izašla sam ja van na plus osamsto i subito odma se vratila u kuću; prvi razlog sam već spomenula, znači jaja bi se mogla peć na betonu, a drugi ne manje važan je kuruza koja je glasno dopirala od susjeda koji je radio nešta, pa mu je trebala glazbena podloga. A ja na "Windows moje stare majke" i slične šlagere dobijem akutni osip i tešku ušobolju. Pa sam se bržebolje vratila u kuću, skuhala kavu i krenula malo rondat po ormarima. Ko da razvrstam neke prnje ostavljene u rubrici "možda ću nosit al sigurno neću".
I nađem u ormaru na najgornjoj polici šta? Šešir. Pa nisam ga stavila na glavu ne sjećam se kad. Ostavim ja prnje i odem probat šešir. Pa ne stoji to meni loše. I odlučim ovjekovječit taj divni trenutak pošeširavanja jednim selfijem. Kad mogu svi drugi, šta influenseri šta neinfluenseri svako malo izbacivat selfi, pa šta ja ne bi? Uzela rejbenke, nariktala šešir i izašla na terasu. Vrućoća za popizdit, al šta sad, kad sam već sve posložila ajmo riješit pa sam mirna. Kud stat? Kraj paradajza neću, da mi ga ne uništi neko urokljivo oko. Pa skidaj plahte sa štrika i nosi ih unutra, smetaju a i suhe su. Pa stani vamo, pa se okreni tamo; kud god okrenem nešta mi smeta - veliki stol, tegle sa cvijećem, oluk, nikako nać mjesta. I onda stanem kraj vrata i napravim portret klimakterične žene sa šeširom, rejbenkama i ćikom, plus jasno vidljiva roleta na vratima od terase.

Sve su to čari naslikavanja kad nisi posvuduša i ne japariš po jahtama i po fensišmensi lokacijama. Ajde nek vidim ko od njih ima ovak nešta na fotki; pa sama roleta ima povijesnu vrijednost, šešir nećemo ni spominjat.
Trebalo mi je sat vremena i litra limunade da se prestanem znojit. Šta znači da sam komforno mogla i krčit po garaži.
Đavlija su stvar ta prokenjavanja sa selfijima. Nema šanse da ih više radim dok ne zahladi.