Zlatokosa, orade i bor

Šta sam ja ono jučer rekla, da ću smotat sarmu ujutro čim otvorim kapke i popijem kavu? E pa nisam je smotala jer sam neznatno prispala, pa sam jurišala po kruh i u deem i u cvjećarnu.

A jurišala sam jer sam se žurila da dočekam ispomoć u unošenju i kićenju bora u vidu dva najdraža frajera, u prikladnim majicama na sobove koji imaju lampice oko rogova. Jesu došli - jel nasto urnebes. Manji najdraži frajer treba imat u rukama baš ono šta uzme u ruke najdraži frajer, pa se stalno natežu i svađaju za svaku sitnicu. Njihov otac, a moj junior, odlazi riješit situaciju oko skidanja odojka sa ražnja i rasijecanja istog, pa najdraži frajer odlazi s njim a manji najdraži frajer ostaje sa mnom, sav sretan jer se ne mora više borit za ništa sa starijim bratom. Gleda crtiće, a ja koristim gužvu i stavljam peć orade. Eto njega k meni.
- Sta ladis?
- Stavljam peć meseko, pa ćemo papat sa krum...
- To nije meseko, to je fuj - konstatira on. - Daj mi keskiće.
- Jel mogu bit pereci?
- Nemas keskiće? Daj pelece.
Otvaram perece koje polako gricka i odlazim ogulit krumpir.
- Sta ladis? - evo ga punih usta pereca.
- Gulim krumpir. Hoćeš papat krumpira?
- Papam pelece. To je fuj ( pokazuje na koru ).
Odlazim pogledat orade i pada mi po petstoti put rešetka sa plehom na dno rola. Eto njega bliže.
- Sta to lupa? Je to Kampus?
- Nije Krampus, pale su ribe.
- To je sad fuj, neću papati. Daj mi keskiće.
Grabim ga u ruke i škakljam i nosim u sobu. On se smije i grli me, i kaže mi:
- Ti si moja Zlatokosa.
- Zašto Zlatokosa?
- Imas zlatnu kosu. Jepa si mi.
Daje mi veliku pusu i traži da ga još škakljam. Uto dolaze dečki sa operacije odojak; orade su taman pečene i najdraži frajer navaljuje na jelo. Ovaj manji neće ni pogledat.
Mi veliki pokušavamo raspetljat zapetljane lampice od bora, sporo ide pa uzimam stare. Srećom smo ih probali upalit jer su šta - crkle. Ipak nastavljamo raspetljavat ove zapetljane. U blagovaoni opet dvoboj frajera, manji je već i nervozan i pospan pa odlaze u stan, a ja ostajem zaleć sa najdražim frajerom i nastojim ne zaspat, da barem suđe operem.
Kad se najdraži frajer probudio okitili smo bor manirima svjetskih in-dizajnera, smotala sam sarme koje eno veselo kipe u loncu i razmišljam šta bi još trebala napravit, al eto neću.

Pa nemre Zlatokosa sve stić, mora pazit da ostane jepa svojim najdražim frajerima.