Kampus

Moj manji najdraži frajer užasava se Krampusa. Vidio ga na slici i sav je u panici, prepričo mi je sve dok je jeo kinder pingui.

- Jako sam se pestašio.
- Čega? - pitam ja.
- Kampusa, on ima jogove i ovak je - pa spušta čokoladu na stol i radi male rogove na glavi i plazi jezik, sav zakeljen čokoladom.
- Ma ne može tebi Krampus ništa, sunce moje. Samo da ja čujem da ga više neko spomene ( pa krvnički gledam njegovog oca, tvorca ideje da manji najdraži frajer uopće vidi sliku tog grozomornog rogatog stvorenja ). Jesi bio dobar?
- Jecam, i u vutiću i u stanu.
- E pa onda se ništa ne boj. Ja ću njega potjerati.
- On nosi sibe.
- Ma ništa on neće nosit kad ga ja dohvatim, ne boj se.
Penje mi se na krilo, jede dalje i opet ponavlja priču o Kampusu koji ga je pestašio.

Ne zna moj manji najdraži frajer šta se mene isprestravljivalo Krampusom dok sam bila mala. Do te mjere da sam se bojala navečer otvorit vrata da rogato smeće ne ubaulja unutra i ne odnese me pod rukom u nepoznatom smjeru.
Pa ujutro, na svetog Nikolu, u mojoj uglancanoj čizmi osvane nešta slatkiša i koja narandža, i ne čak ni zlatna šiba neg ogranak od šljive il tak neka grančurina. Ispaćena roditeljica konstatira da najzločestijima ( a to je bila moja kategorija ) Krampus ostavi te crne šibe zato šta su tak zločesti da i šiba mora izgledat najgore moguće. Onda tata, moj superheroj, izvuče ogranak iz čizme i mrtav ladan ga strga na komadiće i zgura u šparet, uz konstataciju da bi se Krampus mogo malo i prisabrat i ne ostavljat takve gluparije u dječjim čizmama.
- Pa šta meni to govoriš, nisam ja Krampus - njen je argument. - Da malo više sluša, sigurno bi bila zlatna šiba i možda još malo više slatkiša.
Tata vadi iz džepa od kaputa papirnatu vrećicu punu grožđica uvaljanih u čokoladu ( to sam ne jela nego proždirala, i to u nenormalnim količinama ) i tvrdi da je to ispalo svetom Nikoli kod ulaznih vrata od dvorišta. Ja presretna jedem grožđice i pitam:
- Pa kak sveti Nikola zna da ja ovo najviše volim jest?
- Isto ko šta Krampus zna da ogranci u čizmama mogu loše završit. Jel tako, mama?
Ona ga u nevjerici gleda, pa odmahuje rukom i odlazi za poslom.

Dok si dijete neki te plaše rogatim klonovima, a neki bi bilo kakvom klonu koji bi ti poželio naudit bili u stanju polomit noge. Ja sam u ovoj drugoj grupi. Osmijeh i radost mojih najdražih frajera ne smije ni pomislit ugrozit neki tamo Kampus, jer bi mogo ostat bez rogova, zuba i isplaženog jezika. Ne zna Kampus s kim ima posla.