Počelo je, počelo

Prohujala godina dana otkako je moja pričica kodnog naziva "Radujte se narodi" poharala tuđe fejsbuk profile; kad više nije bilo mjesta za preljepljivanje onda ju je preselilo na Messenger i Whatsapp pa su i neki moji prijatelji dobili spomenutu priču u poruci. E pa samo da znate vi koji ste je tako radosno keljili kojekuda - možete je pronać u mojoj knjižici, u poglavlju posvećenom blagdanskoj strci.

Ja sam inače pomalo krenula zbavljat sveopće glancanje, čisto da ne ostane sve za zadnji tren. Pa kad sam odmakla vešmašinu - ajme čudesa. Nije baš bilo artefakata tipa Tahijevih kućnih šlapa, al sam recimo našla jednu od onih nagloturbobust maskara, za koje tvrde da će od vaših trepavica napravit čudo neviđeno. Meni nije mogla napravit ništa jer je bubnula iz košare i pala iza vešmašine dok je ista centrifugirala; mogla sam je tražit do sudnjeg dana. Dalje, našla sam staru pincetu koju sam tražila i nisam je mogla nać, pa sam popizdila i kupila novu; jako sam se razveselila jer sam u međuvremenu zagubila novu pincetu i sad se ne moram više sekirat kud sam s novom jer sam našla staru. Ispostavilo se da su pod vešmašinom i flasteri za kojima sam prevrnula cijelu kuću naopako kad sam se posjekla, jedino nisam gledala pod vešmašinu; ono, nisam je mogla micat jer sam tak krvno stradala da sam mislila da ću iskrvarit. Pojavile su se i škare s kojima jedino znam rezat nokte, i turpija za pete koju sam platila ko svetog Petra kajganu. Jebote, pa to bi trebalo iza svake centrifuge micat vešmašinu da vidiš šta je popadalo dok je drndala.
Pa sam povadila one prazne flašice od gela za tuširanje i šampona iz tuškabine, čija je jedina svrha da popadaju kad otvoriš tuš. Sad je ovaj gel i šampon šta se koriste pri kraju pa će oni imat funkciju padanja po tuškabini, nezgodno je da padne recimo pet šest flašica, sapleteš se i sjebeš glavom vrata od tuš kabine u roku odmah. Očistila usput i odvod od dlaka, bilo ih je za napravit pol metra ekstenzija ( a očistila odvod pred mjesec dana ). Da je po količini dlaka i da ne znam ko se tušira, mislila bi da je dovelo barem četri medvjeda da obave osobnu higijenu dok sam bila na poslu.
Pa sam oprala vanjsku stranu tuškabine i vece školjke i toaletnog ormarića, i pobacala one prazne flaše od omekšivača i sredstava za čišćenje koje ko da navečer neko nabuba u kupaonu kad se pogase svjetla. Nastavak sljedi, nije mi se više dalo. Možda još da istresem čuvenu košaricu od morskih trava koja sadrži čuda neviđena - kojekakva eterična ulja, sasušene maskare, poklopce od krema kojima se al ništa ne može poklopit, britvice za bacit i britvice za koristit. Da je samo malo veća, možda bi unutra stao i blatobran od fapa.

A tek kad se sjetim pločica; popni se na stolac pa riljaj, pa siđi sa stolca i isperi krpu, pa se popni na stolac i isperi, pa siđi sa stolca i uzmi krpu za na suho, pa se popni na stolac i osuši preciznim pokretima. Koga sam ono spomenula, Tahija? Blaženo bilo njegovo vrijeme, nit je bilo pločica nit Domestosa nit Mister Muskola, zadnje kupanje prije neg šta skroz otpadne lišće i to u potoku, a školjku nije trebalo glancat jer se stvari rješavalo prek dana u grmlju a po noći u noćnu posudu i kulturno izlilo prek prozora kad svane.
Dobro, možda su malo zaudarali, al nije bilo ribačine keramike i sanitarija ko da dolazi švedski kralj u vizitu. A bili su bome i ekološki svjesni; čime ćeš zagadit tlo i vodu kad još nije ni izmislilo sva ta pusta sredstva za pranje, pa onda usput nisu morali skupljat ni flašice od koječega ko šta mi moramo.
I onda kaže - mračni srednji vijek. Malo morgen.