Kloferanje

Klofer je nekad bio kućni multipraktik. Šta se s njim isprašilo tepiha i madračina dok se nije krenulo sa usisavačima, a mogo je poslužit i ko pomoćno sredstvo svojevremeno vrlo popularne pedagoške metode u slučaju neposluha.

Sjećam se da je mama jedne zgode prilikom krečenja šlafcimera izvukla madračine na dvorište, u svrhu eliminacije prašine iz istih, i toliko je klajbala po njima da je na jednom pukla ona navlaka na ruže i iskočio feder. Nije ni znala da je tak jaka u rukama. Moram priznat da sam je od tada zaobilazila u širokom luku kad god je imala klofer u ruci, stalno mi je bila slika federa koji veselo viri iz madraca pred očima. Jer ako može devastirat madračinu, šta bi tek meni bila u stanju napravit da me mazne kloferom? Ode glava ko na giljotini. ( Doista, kasnije je priznala da je možda malo pretjerala sa klofanjem i da je navlaka bila malo načeta, al bilo je prekasno; feder više u madrac nije mogo vratit ni Konan barbarin da je osobno došo u dvorište, a ni on se ne bi dobro proveo da ga je roditeljica, bijesna zbog strganog federa, opaučila kloferom po nosu ).
Uvijek sam se čudila otkud tolko prašine zađe u ta krpena govna. To kad izvučeš i počneš klofat par minuta je vidljivost ne sužena neg ne vidiš prst pred nosom. Imaš osjećaj da je izašo Prašimir iznutra i mlati sa sobom na sve strane ( Prašimir ko recimo onaj duh iz lampe, al ne ispunjava želje nego te satra daveći s tom prašinetinom ). Kasnije tri dana iz nosa ispuhuješ crno ko tinta i iskašljavaš oblačiće prašine. Kojih pedeset nijansi sive, ima ih tristopedesetšest i ne znaš koja je gora od koje.
Kad je konačno stigo sauger, manje se klofalo al se slabije i čulo. Znači to je bio zvuk ko da polijeće MIG iz kuće. Pa dok presaugaš sobu treba ti jedno sat vremena da prestane zujat u ušima, ne čuješ ni šta misliš. Dok završiš sa svim sobama možeš jedino čitat sa usta. A kad potegneš preko polukauča moliš boga da ne uvuče draperiju kolko je jako vuko. Srećom nije bio dosta velik da proguta cijeli polukauč.
I onda roditeljica svejedno barem jednom mjesečno konstatira da jebeš sauger i to zvrndanje, pa opet nosi tepihe na plot i mlati kloferom dok ti duša ne izađe na nos. Nagutaš se malo prašine, al barem čuješ sve šta trebaš čut.

Današnje vrijeme donijelo je i one nekakve okrugle pametne robotske usisavače koji - pazi sad - imaju automatsko pražnjenje spremnika, pamte raspored prostorija u kući, pronalaze prljavštinu i prazne se sami. Koštaju samo osam hiljada novaca. Navodno su idealni i za vlasnke kućnih ljubimaca. Sve to dok se ne dokaže suprotno, mislim dok se ne sjebe neki mikročip pa ne usiše mačku i automatski se isprazni nasred dnevnog boravka.
Klofer nisi moro praznit; gdje si ga ostavio tu si ga i našo, željnog prašenja.

( photo by Tportal )