Prepolovljavanje

Čitam kak je frau Farenhajt objavila na Instagramu fotku onak ležerno malo raskopčana, uz komentar tipa - smanjile se za dva broja od onolkog plesa, prepolovile je te silne probe i koreografija i svaštanešta.

Pa sam se na jedvite jade nakanila pogledat šta se to tak zahtjevno plesalo da je poprsje splasnulo, jer rijetko gledam teve pa sam propustila te zvjezdane trenutke. I naravno odma mi izbacilo rumbu koja je digla puno prašine i svačegnečeg drugog. Zapravo se ne sjećam da sam ikad gledala jašećeležeću rumbu. ( Mislim, nije da sam neki vrhunaravni plesni ekspert, al znam zguglat ljude koji znaju plesat rumbu i to majstorski pa zalijepit ko dokaz. ) Najlakše se drljat po podu pa sjašit pa uzjašit; ples je nešta sasvim drugo. Sad će ljubitelji lika i djela Farenhajtove reć - eto kak laje na ženu. Ma ne lajem, samo mislim da je bolje šta je ispala iz šouprograma, jer da je ostala do kraja - ode sredstvo za rad, mislim poprsje. Kak pjevat bez dekoltea do pupka, ak ne i neznatno dubljeg? Kak uopće pjevat? Ko će slušat glas bez tih prednjestražnjih nuspojava? ( Budimo realni, broj pratitelja dotične na kojekakvim društvenim mrežama ne ide u prilog onom šta ja sad tu ko nešta pišem, naprotiv. Pogotovo su muški pratitelji silno zabrinuti za njenu dobrobit i svekoliko opće stanje njenog organizma, pa kućeš im napisat da jebeni grudnjak više nije osmica neg šestica?! Zapalio se Instagram od poruka podrške i izljeva ljubavi. )
Znači sve vi koje mislite da vam je poprsje premaleno okanite se plesa ovog trena, otopiće vam se prednji kraj ko polarne kape budete li plesale. Ak ste nekom greškom upisale plesni tečaj - odma sad mobitel u ruke i recite da vam se dijete dočepalo mobilnog uređaja dok je bio na punjaču i slučajno stislo broj plesne škole. S druge strane, vi koje kukate da vam je prednji kraj prenaglašen - eto vam recepta. Plesat, plesat i plesat dok se ne raspadnete od plesa, i doćete sa nekakve petice na dvojku ( oću reć, neće vam grudnjak ni trebat, šta će vam grudnjak za dvojku? ).

Pa kad već trkeljam o broju, razmišljam kolko ja debelo kasnim u vremenu da bi došla do broja od dvjestopetnajsthiljada pratitelja. Ja se tu satirem da napišem neki pričuljak, jer druge metode nemam. Naime, sumnjam da bi moje fotke povukle vojsku obožavatelja. Prvo, totalni sam antitalent za držanje prsta u ustima i ćubljenje dok se patim da napravim neki selfi e da bi promijenila profilnu sliku; drugo, prestara sam da bi svaki dan keljila fotke u kojima se prevrćem po krevetu, uz popratni tekst koji je zapravo nebitan; treće, tolko me boli kičma da se jedva okrenem kad legnem; četvrto, nemam osmicu. Znači osuđena sam na pisanje, bez mogućnosti da se radi mene zapali društvena mreža ( osim ako nedajbože dođe do kratkog spoja pa mi pregori komp, al onda neću ni pisat jer mi je teško baš tak dugo tipkat na mobitelu ).
A vi uživajte u ovoj rumbi. Ili u prekrasnom sunčanom smiraju dana. I pazite na poprsje, poučeni gorespomenutim primjerom ( pritom ne mislim na sebe, naravno ). Jer šta ak je to sve istina?