Trio Fantastikus

Danas ćemo se malo pozabavit aktualnim vijestima o kremdelakrem selebritijima, nekad moram pokazat da znam i upalit teve il prelistat friške vijesti po bespućima interneta.

Pa ajmo krenut sa spoznajom da kad žena daje intervju i ispadne onak fajn zgužvana ( ko recimo markizet firanga kad je greškom opereš na šezdeset a ne na onom programu gdje je na vešmašini nacrtan leptir ) onda se to tumači da je bilo jako loše osvjetljenje. Jebate, šta bi tek bilo da je osvjetljenje bilo kak treba, evakuirali bi salu. Šta sam ja ono već par puta rekla o prekomjernom korištenju podloge, podpudera, nadpudera, pudera, oberpudera i korektora? Znači naflajba te do skoro neprepoznatljivosti, pa još malo profiltrira i eto vampa neviđenog od izuma kotača naovamo. Pa kad se desi da je šminker nadrkan il mu nešta prigovoriš, e onda on namjerno izostavi tri sloja, pa ti objašnjavaj kak to da na instagramu izgledaš ko četrnajst miliona dolara a u intervjuu ko zombi. Il su krivi električari šta su namontirali najjeftinije žarulje koje se moglo nabavit pa rasvjeta bila ko u srednjem vijeku, znači nikakva.

Dalje, vidim da postoje i ruksaci sa povocem za djecu. Natovariš djetetu ruksak na leđa, nakačiš povodac i ajmo u šetnju il kud već. Pa vojska hejtera krene pljuvat, a vojska obožavatelja krene branit. Jedna gospođa između ostalog napisala da bi i muža najebala da tak nešta nosi, al navodno se ne da. Šta uopće smisleno napisat na tu temu, pitam ja vas? Jer ko to je jako sigurno, puno bi manje djece bilo oteto da su na leđima imala ruksak a da su ih istovremeno vodili na lajni, i to je jako sigurno i ne znam šta sve ne. Pa vi koji imate malu djecu odma kupit povoce, nećete morat trčat za njima ni po parku ni po dvorištu; svežeš i vodiš, nema majci nikud jer nemre maknut kad je zalokotano, a i nemre past i rabit se ko sijalica kad ga hendlaš na povocu. Za one zločestije možda natrpat i nešta u ruksak da tegle, smoriće se pa će bit mirniji. ( Meni je ovo prestrašno, al ko sam ja da kritiziram takve mjere sigurnosti. )

Nadalje, kad imaš očobolju pa kreneš doktoru, prvo moraš opalit par fotki i kresnut na sve profile koje imaš kojekuda po društvenim mrežama. Moraju ljudi znat da si naoteko i crvenih kapaka i zrel za posjet doktoru. A kak će znat ak ne dokumentiraš boleštinu, nek se zna da patiš? Upitno je kolko vremenski traje samo namještanje, pa fotkanje, pa ko bira fotke koje su dobre jer je očobolja u pitanju pa ko zna kakvu fotku možeš nalijepit u naletu omaglice i tjeskobe? Do doktora stigneš, jebeš to; bitno je da pratitelji znaju da je vidno polje upaljeno i pogled zamućen. Jer sigurno će se u komentarima nać i hrpa korisnih savjeta, recimo jedi kilu mrkve tjedan dana, il meći vrećice od kamilice na oči, il raste ti ječmenac jer si se zamjerio trudnici, il bacaj mobitel iz ruku dok ti se ne smiri to sranje.

Mi obični smrtnici jako volimo bit od koristi selebritijima, šta praćenjem, šta savjetima, šta svekolikom podrškom. Ipak su oni tu radi nas, da naše dosadne živote rasvijetle svojim divnim zvjezdanim trenucima.