Maškare pod stresom

Nikad nisam volila ić u maškare.

Možda zato šta me mama uvijek utrpala u neke šarene prnje, uključujući i turbošareno pokrivalo za glavu, eventualno malo gareža i eto oriđiđi male Ciganke. Pa svake godine ista priča - ja ne bi bila opet Ciganka. Mama veli:
- Pa to je najbolje i najlakše.
Ja opet velim - al ja ne bi bila, to sam bila i lani i predlani i predpredlani. Mama petlja po tim prnjetinama, uz čuvenu rečenicu:
- A onda nemoj ić, u šta sad da te spremim na brzinu?
Pa recimo u princezu. Koju princezu, nit haljine, nit krune, nit ičega šta bi u tragovima bar vuklo na plemićki status. I onda objesim nos do poda, bijesna ko furija, i idem, šta ću, ubrat koju narandžu il jaje il kakvu siću od love kod poznatih.
Mama je uvijek znala ić s nama, pa ostane ispred kuće da nas ko ne prepoznaju ( moš mislit, pa mene čim vide zbandažiranu u turbošarene prnje odma znaju ko je stigo u kuću ). Onda se malo prokrebeljimo, dobijemo šta već imaju za dat i šibaj dalje.
I tak jedne godine moj bratić, stariji četiri godine, obuko se frajer u konduktera, plavi mantil i ona kožna torba ( mantil malo duži, al šta ćeš, popravi tu i tamo, bitno da ne slomi vrat na cesti ), nacrtala mu moja mama i brkove da bude uvjerljiviji. I idemo mi od kuće do kuće, nabralo se tu svašta - jaja, voća, par čokolada, čak i prilično novaca. I dođemo kod zadnje susjede planirane za ugostit nas ko vrle mačkare. Mrakača kod nje u dvorištu, ne vidiš prst pred nosom; žena nas natrpa milodarom, i mi prema ogradi, kadli se u zao čas otkine njezino pašče s lanca; mi bris prema vratima, vrištimo ko pečeni, a vrli kondukter se saplete u predugački mantil i padne, cucak podere i mantil i hlače. Ode torba, pare se sve prosule, jaja taman za povadit ljuske i speć kajganu.
Kondukter bleji jer se prepo i jer ga boli, mi blejimo jer ko će sad u mrakači pobrat novce i narandže koje su se raskotrljale bogapitajkud. Susjeda potjera cucka, digne konduktera i veli - ne sekirajte se, šta ne poberete sad pobraću ja ujutro pa vam donest. Došli doma, torba sva cmuljava od slupanih jaja, novci isto zakeljeni, mi bijesne jer ne možemo dijelit pare a kondukter veli - eto bar me nije uspio ugrist.

Mislim si - ma boli me jel te ugrizo il nije, plentro plentravi, saćeš ti prat novce i torbu. Sutradan susjeda donijela još šaku siće i pet narandži koje su se otkoturale u živicu. Poslije tog nemilog događaja više u maškare nisam htjela ić, vadeći se na pretrpljeni strah.