Ofiranje (blast to the past)

Još malo o ofiranju.

Nekad je to bila nemoguća misija, pogotovo ak si bio recimo na Siciliji ko Majkl Korleone pa mu zapela za oko cura, od koje je osto ko gromom ošinut. Pa prvo pitaj čija je, pa na informativni razgovor s ispaćenim ocem, pa kad on odobri da se curu upozna donesi komad kakvog zlata, sve bez puno riječi a kamoli dodira.
E onda ak sve ide po pe esu možeš je izvest i malo u šetnju, al uz pratnju kuma, strina i tetki, koje hodaju iza i strogo paze da sve bude ugodno pješačenje, bez incidenata tipa držanja za ruku ( neki zagrljaj il nedajbože poljubac i odma si eliminiran za vijeke vjekova, i to u fizičkom smislu ). Vidiš je samo po bijelom danu ( sretan si ak sjedne pa uspiješ vidjet koljeno naprimjer ), u prisutnosti barem dvadesetak ljudi, i možeš jedino uzdisat.
Pa kad prođe vjenčanje, e onda je možeš poljubit, a i to oprezno da se ne isprepada i ne kaže tati da si bio možda malo čudan.
Na našim prostorima nije bilo baš tak radikalno, al svega jednom sam ko cura bila na nekoj seoskoj zabavi ( znate ono - društveni dom, pa živa svirka, pa igranka ) i okolo stolci na kojima sjede bapci s maramama na glavi; pitam ja bratića - pa šta rade te žene tu, kaže - čuvaju cure, paze s kim će plesat i tak.
I zbilja, svaka ima svoj zaštitni faktor, pa kad zaštitni faktor popravi maramu i ogrne kaput samo klimne glavom i ide se kući, nema tu puno rasprave. Ja sva sretna šta me nije rodilo na selu, pa mogu bez pratnje otić recimo u disko il na Kupu, pa me eventualno neki šarmer može pitat i za ples u disku a da ne moram gledat jel Sokol Marić u vidu mame klima glavom u znak odobravanja.
Danas je sve puno jednostavnije. Izlazi se u gluho doba noći, ko zombiji, vidiš sve šta ti padne na pamet jer se moda jako promijenila pa su dekoltei do koljena, rade šta hoće i s kim hoće; nema doma puno propitivanja a kamoli kontrole. Šta ti imaš pitat curu od 15 godina gdje je bila do četri ujutro; a šta će radit, valjda spavat doma? Pa ne treba joj bjuti slip, kad će rondat ak ne u dobi od 15? I šta bi njoj tata odobravo s kim će ić u šetnju kad uopće ne ide u šetnju, uglavnom je il u krevetu il na fejsbuku ( to preko dana, po noći je vani ).

Nije da me neko puno pita, al ljepša mi je pomisao na ugodno pješačenje i čeznutljive poglede, bez mobitela i dolaska kući sa prvim pijetlima.