Parcijalni striptiz

Sjećate se vi kombinea, koji su bili mast hev naših mama?

I moja ih je imala nekoliko, bijele i crne i boje šampanjca; meni je to bilo baš grozno za obuć, činilo mi se da bi se otsklizala s kauča da u tom sjednem ( srećom sam ko cura bila nonstop u hlačama, pa mama nije osjetila potrebu da mi ih kupuje). Sjetila sam se kombinea, jer je gospođa koju poznam jedno jutro imala dar mar po autobusu s kombineom.
Naime, nije čula sat, zaspala je, i juriš iz kreveta, vamotamo, brže se oblači i jurišnim korakom van iz stana da uhvati bus. Bilo proljeće pa je lapila baloner s vješalice i u trku ga oblačila po cesti.
Stigla žena na bus za Zagreb, al gužva je, nema mjesta za sjest jer ide pun kufer što studenata što ljudi na posao. I kad je normalizirala disanje raskopča baloner, skine jednu stranu, skine drugu stranu i lakše se diše, crkla trčeć. I skuži da je ljudi gledaju onak ispod oka al nema ništa s tim, bitno da se prestane znojit. Onda skuži da je par studoša onak al zainteresirano gleda.
Onda skuži da na sebi ima samo kombine, i to crni. Pa obuče baloner nazad, zakopča ga i u Zegeu u prvom otvorenom dućanu kupi suknju i bluzu da se može skinut i sjest u busu kad krene kući. Pitale je mi kad nam je pričala jel joj bilo baš jako neugodno. Veli ona - ma i nije, još se razdanjivalo, srećom je vozač ugasio svjetlo da ljudi mogu spavat, jedino su oni studenti bili u bedu kad sam se krenula oblačit. I sretna sam šta sam obukla taj novi čipkani, da sam uzela onaj stari rozasti izgledala bi ko da me nešto satrlo dok sam stigla do busa.

Kupila žena odma na idućoj plaći još dva tri, da ima ak se opet strefi parcijalni striptiz u prijevoznom sredstvu.