Neki moj svijet...

P R I D __T V O J I M __V R A T I M A

A jucerasnjeg dana...ne znam uopce kako bi ga opisala..... Bila sam nekako tuzna, ruzna, sjetna, ljuta, pa opet tuzna.... ma izmisalo se osjecaja i osjecaja....Jos sam dan prije bila u doktorice, jer sam grozno kasljala. I naravno, kako bi to bilo da ja na proljece budem zdrava. Ovaj put me uvatila alergija, zahvatila vec sad disne organe, i ima tendenciju spustanja na moje drage bubrege, pa sam dobila novu dozu Novocefa, koje pak uvik ostave posljedice... bljak...i jos jedne tabletice i sprej za nos. Izgledam ko narkoman kad si to strcam u nos. NEgo vratimo se mi danu jucerasnjem.. Tako sam bila na poslu, teska strka, ona sefica pojma nema program u kojem radim, pa kad mi nesto nije jasno popizdim dok ona skuzi da bi meni objasnila. Zivcani slom dobijem. I onda na kraju odustanem od pitanja, mozgam pola dana i skuzim sve sama. Lakse mi je tako.
Kad sam isla put kuci, s njim sam se nesto dopisivala, poslala sam mu poruku da mi ne pokusava ponovno uci u srce, da ga nista ne pita jer je puno boli i da ga ostavi jednostavno da umre. DOdjem doma, dolazi bakica i donosi mi kovertu (pomislim opet brzojav)...Otvorim kovertu, kad unutra Diploma najdrazoj osobi i maleno pisamce. Kad sam procitala to pisamce, suze su mi potekle. Zatvorila sam se u sobu i nazvala ga. Cim je diga slusalicu samo sam izustila HVALA, a on meni kao ajme jube ne mogu sad pricati, nazovem te kasnije. Ja, ok.... Poslala sam mu onda i poruku Hvala, a on meni kao iznenadenjima nikad kraja i cut cemo se posli. Mislim se u sebi, al ce mi sad doci postar i doniti jos kakvo pismo???
U meduvremenu je pocela i moja draga serija, skuham mami kavu, sidimo i nesto cakulamo, kad evo njega zove. I sad cu cili razgovor ispisat:
Ja: Ej mali, di si?
On: Evo me, sta radis?
Ja: Ma nista, ljutim se na mater, stavila mi danas cukra u rucak, umisto soli... i jos mi nista nije tila rec, nego se smjeska....
On: Ajde, sta ima veze, pusti mater na miru. Nego, zasto si ti meni bila ono rekla hvala??
Ja: Pa zato...
On: Zasto?
Ja: Pa zato... jer sam dobila jos jedno pismo.
On: Sta si dobila?
Ja: Pa kuvertu, u njoj diploma i pismo....
On: I sta je jos bilo?
Ja: ?? Nista, al je tribalo bit.
On: Pa sta si jos dobila, nisi dobro pogledala u postu.
Ja: Ma nisam ja ni gledala u postu, baba mi donila. Pa ne bi valjda pola ostavila u sanducicu,a pola mi donila.
On: NIje bice baba dobro vidila.
Ja: Ma jel ti to mene zezas?
On: Nisam, zasto bi te zeza?
Ja: Ne virujen ti ja nista....
On: Onda jesi vidila???
Ja: Sta cu vidit, nema u posti nista.
On: Otidji vidi.
Ja: Nemoj mi samo rec da si dosa, i sad me namjerno oces izvuc vani?? Jeli? jesi mi isprid kuce?
On: Sta ti je A., oces da te nazovem iz poste da vidis pozivni broj??
Ja: DAj ne pricaj gluposti, al stvarno mi je sumnjivo.(dok pricam spustam se u dvor da vidim ima li sta u sanducicu)
On: Nema ti sta bit sumnjivo...
U medjuvremnu vec dodjem do sanducica, pogledam ga, unutra nema nista... i kazem mu: Pa nema nista...
On: Sad se mozes okrenit.... Kad on stoji s druge strane dvora.... I gledam ja, gledam i ne virujen....
Dodje do mene, zagrli me, poljubi....a ja sva u soku, nevjerici.... pa sta, kako, ovaj di, kome.... milijun pitanja i ne mogu virovati da on stoji pored mene. U jednom momentu sam da tako snazno zagrlila
i nisam ga uopce pustala...tako sam se cudno osjecala.... ne mogu uopce opisat. U jednom momentu je izasla baba iz svog stana, i pita njega kad je stiga, kako je,.... i zasto ne idemo u kucu a ne tako isprid stana se grlimo??? Da bi on njoj reka da mi ne zivimo za druge. A ja sam cilo vrime stajala nepomicno, jako ga drzeci uza se..... Reka mi je da je dosa prvo meni se javit, da idemo na pice negdi...pa smo se dogovorili da ce otic doma, i da cemo se posli vidit.
NIje proslo ura vrimena, i dosa je po mene...Isli smo u Stobrec na pice. U jedan mirni kafic....i cilo vrime sam mislila u glavi na taj kafic, a kad sam se s njim nasla on me odma pita ocemo u taj kafic?? Ostala sam paf, pa sam ga pitala kako je zna da sam na taj kafic mislila???????
Sidili smo tamo, pricali... Reka je sefovima da mora ic doma, da ima nekih problema. Kaze da nije vise moga izdrzat bez mene, da je mora doc, da je osjeca ovih zadnjih par dana da me gubi, i nije to moga podnit, pa se skupija doma..... tj. meni kako on kaze. Ja sam radi tebe dosa!! Joj meni..... u jednom momentu kad me poljubija, tako su trnci prosli mojim tijelom.... nekako sam se cila bila najezila...i jos uvik sam pod dojmom...i ne znam sta cu pisat...i necu vise nista...samo cu ostavit jednu pismu, koja onako pase situaciji..i koju smo slusali sinoc u autu.......

Pred tvojim vratima

Kad jednom prođe sve
kad pretvori se u sjećanja
kad više nisu važna lica,
imena ni godine.
Kad jednom stvorim se ja
pred tvojim vratima.

Da li ćeš shvatiti sve
ljubavlju ogrnut me?
Da li ćeš dignut me s koljena
željnog tvog oprosta?
Kad jednom stvorim se ja
pred tvojim vratima.

Ispod ovog neba samo ti
dušu znaš mi taknuti.
I kad kapnem na tvoj dlan
kad se stisnem kraj tebe
nek' me čvrsto drže ruke
tvoje ruke sigurne.

Kad jednom stvorim se ja
pred tvojim vratima.

Da, tuga je malo popustila, al drzi me neka sjeta. U ponediljak kad sam bila tuzna, imalo je svog razloga... sitila sam se svega... vratilo mi se sve...pismo....sve one svadje, ruzne stvari...toliko ruznih rijeci izrecenih...sve ono najgore cega se covik moze sjetiti.... nisam uopce tila s njim pricati, nisam se javljala na pozive, nisam odgovarala na poruke....nista..apsolutni ignore...on se zabrinuo i rekla sam mu da mi se sve vratilo, da sam sanjala te gluposti... i da ne zelim s njim pricati... bas me nekako pogodilo... pa mi je izmedju ostalog napisa sms:
''Draga moja, budi normalna NIKAD mi nije NITI bi mi palo na pamet nesto ti radit iza leda. Nezelim o tome niti pomislit zar mislis da bi stao pred tvoje roditelje hej daj promisli malo . . . volim te pupe nemos ni zamislit sta je OVO u meni''
Ja sam blago receno poludila na njegovu poruku i napisala mu kako moze spominjati moje roditelje, pa nisu oni dobili pismo, i da ne mogu virovati u njegove rici buduci iman crno na bilo sta se kaze. Njegov odgovor je bio:
''Ja nisam kurvin sin pa da cu zajebavat tebe a kamoli tvoje i moje roditelje jer i oni znaju za to a da sam ista ima s bilo kim nisam A. nikad te nebi htio tako povriditi molim te vjeruj mi''
Zivci su mi bili na iljadu... da mi je bija blize, virovatno bi dobija trisku. i onda mi je jos pisa pismice...
Violina je jos
jednom svirala
samo za NAS...
Pjesmu ljubavi..
Pjesmu o sreci..
A ja..
Umrijet cu ove noci...
UUUUUUUUUUU onda sam isto poludila i pitala ga jeli on normalan, sta se tako ubija... sta ce umrit....pricali smo neko vrime... i onda sam posla spat.
Svanija je i utorak...dosla sam na posa, i ka i obicno isla provjeriti postu... Sve sam samo proslijedila sefici, ne citajuci da na brzojavu pise moje ime... Ona takodjer nije to vidila, pa je otvorila i glasno zaurlala na mene: ''Pa necu ja citat tvoje ljubavne poruke....'' Otisla sam do nje, i kaze ona meni da je brzojav za mene. Otvorila sam i pogledala, kad unutra velika razglednica sa ruzama..... i posveta:
''I SAMO RUZI NALIK OKRUZENA RUZAMA STOJIS POGLEDOM SVOJIM TOPLIM, SRECU MOJU KROJIS VOLIM TE DRAGA, TVOJ M.''



Bila sam vidno i sokirana i ugodno iznenadjena....Odma sam ga nazvala i zahvalila mu...stvarno nisam pricati mogla...bas me odusevilo...totalno....
Onda jos kad sam stigla doma, cekala me kuverta i u njoj razglednica cilog Cresa i Lošinja...prekrasna razglednica, a unutar nje jos desetak razglednica sa svim mistima otoka.... i naravno nekoliko pismica...

U mislima
grlim tvoj lik
Mogu osjetiti
miris tvoje kose
otkucaj tvoga srca
U snu,
ljubim tvoje usne
i postajem voda koju pijes
U gomili hladnih ljudi
trazim tracak tebe
dio mene ...
Pred smrt želim
jos samo jednom
osjetit tvoje dodire
tvoju dusu
stopljenu sa mojom!

Bas sam bila nekako sritna...totalno....za razglednicu sam znala da ce mi poslati jer sam ga ja zamolila, buduci da obozavam razglednice... kako tako malene sitnice mogu coviku popraviti dan....
Poslije smo opet pricali, reka mi je da je nesto lipo sanja... pitala sam sto, nije tija rec..pa mi je nakon desetak minuta posla sms:
''Nase zaruke...Trazenje tvoje vjencanice...Nosenje pozivnica...Jedno ludo bancenje i pijanstvo kod kumova... NAS DAN kad dolazim po tebe..vjencanje..Onda su ti braca palila bengalke bilo je tako stvarno a kad smo dosli do sale onda me mornar probudija :( bilo mi je lipo i kad sam isa u crkvu napravit sakramente ti si svaki put isla sa mnom...''
Iskreno, kad sam procitala, malo me potreslo...ne vjencanje, ne zaruke...nego njegovu zadnju misao... ta da je isao u crkvu primiti sakramente i da mu je bilo lipo. To mi je natiralo suze na oci... Jer kad smo pricali o tome, on je reka da ce to napraviti kad se bude triba zenit, da ce to ucinit radi mene jer to njemu ne znaci nista. Znaci li sada to da se prominija, da je mozda shvatija da to zeli uciniti radi sebe a ne radi mene???? Ne znam, i necu za sada ni znati...a i ne zelim ga pitati... neka ostane tako kako jest....
Stalno mi govori kako mu falim, kako jedva ceka da dodje doma..da me vidi, da me zagrli da bude pored mene... pa sam tako i jutros za dobro jutro dobila porukicu....

''Falis mi ti, falis mi ti ka dite materi, a ti i ja ka dva goluba sto su na rivi pokraj mora zaspala. Jos samo tebe imam sve sam tebi dao...a kad se kuci vratim i bili pristane brod sa pismom u srcu ja cu tebi doc. Volim te A.''

Danas sam bas nekako tuzna..... i njemu se uopce ne javljam... nisam raspolozena za nista..samo cu ostavit njegove stihove koje sam dobila prije nekoliko minuta....


Probudio sam se u
TVOME snu...
Plava kosa
oplela se o grane
tuzne vrbe
leprsajuci na vjetru.
Imala je oci ...
Prazne, tuzne,pune bola.
Otvorila mi je dusu...
Proplakalo je i moje srce.
I ja sam zelio biti vrba,
da mogu pruziti
barem malo topline
toj zlatnoj kosi.
Tuznom pogledu.

M.M. 24.04.2006. 15:10

Evo me opet... jutros sam cila koma, veliki podocnjaci na licu... oci natecene i crvene..a tako je to kad cilu noc budem u zadimljenom prostoru i kad ne spavam. Ma bila sam sinoc sa prijateljicom u Master'sa svira je Magazin. Prije toga smo bile u Albatrosa, al tek se punilo, medjutim srela sam bratovog prijatelja pa mi je da pozivnice za Magazin. Pa smo prosle liso. Ostalo nam po 30 kuna u djepu, a na ovo moje stanje to mi je i previse...
Covice bas je bilo dobro. Cilu noc smo zezale se.... ludnica teska.... ma bas smo se zabavljale... Samo sta su svi bili mladji od mene... tako da nisam bas imala nikakav komad zanimljiv da gledam.Ono sta cu gledat mladje od sebe, nisu mi privlacni takvi. Sekica se zato nije nista suzdrzavala... bila je ko svoj na svome.... I bas mi je cila slatkica, onako u rozo. Mala roza moja... Bas mi je bilo drago sta je dosla sinoc, i sta smo izasle vani. JOs smo se malo i ispricale, onako po zenski. Ma ludnica. Ostala je kod mene spavat, al je jutros cin sam ja posla na posao, ona isla kuci. Bilo mi bas krivo sta moram na posao, tila sam ostat doma, pa se probudit oko podne, i onda na rivu na kavu... ajme...al nazalost morala sam ic radit. samo ne znam ko ce mi izdrzat danas do 4 sata... Ili da jednostavno izmislim da me boli (posto ionako imam alergiju) i da kazem sefici da me pusti doma??? a?? Sta mislite???? Ionako placu ne dobivam pa ono, zasto ne bi mogla jedan dan ne bit na poslu???? hihihihihi... je i ja imam ideja..ha??

U utorak sam bila i sa drugom prijom na kavi... sa mojom dragom erin... standardno nase, u Ravela se nasle, popile sokic, blejale.... bas ugodno... vec nas i konobari znaju. svaki put na isto misto sidnemo. Dica su joj otisla u Englesku, pa je sad sama. Tako da cu joj ja povremeno raditi drustvo... I napravit cemo jednu zensku vecer i cilu noc cakulat, gatati..pisati pisme.... jel moze prijo?????

Dragi je i dalje ok, tu i tamo bude tuzan, kaze mi kako mu falim... kako mu je tesko biti tako daleko od mene, da bi najradije dosa, zagrlija me i poljubija.... I naravno, najlipse od svega svako malo mi napise neku pismu.... pa cu standardno sad napisat zadnju sta mi je posla....

Svaki dan,
koji moje oci ugledaju
bez tebe
tako je pust.
Postajem malo priplaseno dite,
bojim se svake sjene.
I uz drhtaje srca
gledam zalazak sunca.
Pala je noc
jos sam uvijek sam,
samo mi tvoj lik
u srcu daje snagu.
Poci cu spavati,
krevet je hladan,
prokleto prazan i pust.
Suze teku niz lice
jer te moje ruke
ne mogu zagrliti.
San nece na oci,
u tami sobe
saputat cu ti ime.
Dozivam te kroz noc,
strah me draga
bez tebe provest
jos jednu tesku noc.




PUSA NJEMU.... i bas se nekako dobro osjecam... ne osjecam da mi fali, ono kad se cujemo pricamo, pisemo si i poruke, al nekako sam na distanci i to mi trenutno pase. ma vidit cemo kako ce to sve dalje....

Kako je bilo lipo 3 dana nista ne radit, lincarit, spavat, papat.... njam...superrrrrrr... al je bas nekako kratko trajalo... al dobro sta sad...jos dva tjedna pa opet dugi vikend, za prvi maja.
Vikend mi je stvarno bija super, ako izostavim alergiju. U petak sam bila doma, sredjivala po kuci sve sta je tribalo. U subotu opet ista stvar. Ali sam u subotu popodne sa svojom prijom se nasla. Nakon punih godinu dana pricanja preko nekih foruma, msn-a napokon smo se i nasle. Bila sam sritna ko malo dite. Prekrasna je. Ista onakva kakvu sam je cilo vrime dozivljavala, draga, vesela, poletna, puna zivota.... odma te digne iz svih depresija cim je vidis. Slatkice moja tako mi je drago da smo se vidile i upoznale i iscakulale. Nadam se da cemo drugi put imat vise vrimena da provedemo zajedno i da zabancimo. I hvala ti na kapi, prekrasna je!!! Sad mi je to zastitni znak!
U subotu navecer sam bila doma, uvatila me alergija pa sam bila totalna koma. Onda opet nedilja, jutarnji dorucak sa ukucanima. POsli rucka je moja prija Jase dosla po mene, pa sam isla do nje. Nisam je mogla odbit jerbo joj je bija rodjendan.

Pa prijo moja draga, sve najbolje ti zelim!!!

Ona je bila sama doma, pa smo malo cakulale, jele kolace, ja sam plakala (od alergije) i bila cila natecena. Nisam dugo bila kod nje, posla sam doma jer me pocelo mantat. Tako sam i ostatak nedilje i cili ponediljak prespavala. Sto mogu, iako je malo popustilo jos osjecam da nije to skroz dobro. I jos me i grlo boli.... standardno kad stigne proljece, pocne moja alergija i onda kaos deset dana. Proci ce, na mlado je.

Dragi, (zovem ga tako kad mi je jos uvik drag)... je u Losinju, u remontu su. I dalje smo ono ok. Zove me, pise mi poruke... i to je to... kaze da jedva ceka da me vidi i da se vrati kuci. Da mu je tamo grozno.
I u petak kad smo pricali reka mi je cin dodje u split da odma dolazi k meni da me vidi i poljubi! Kazem ja njemu, pa ne mozes di ces sa torbama??? A njegov odgovor je bija: Pa doci cu sa svim bagajima kod tebe, jer te zelim vidit i zagrlit i poljubit! Bila sam sokirana jer bi prije uvik isa doma sve svoje stvari obavljat pa bi se sa mnom nasa tek navecer!! Sok na sok mi priredjiva svako malo.
Evo da ne bi bili samo sokovi, napisat cu i pismicu sta mi je posla...

Zagrli me...
Zelim nestati u tebi!
Poljubi me...
Da postanem tvoj poljubac!
Svojom ljubavlju digni
me do zvijezda
vidjet cu tvoju dusu.
I tada mogu nestati
okruzen vatrom
tvoje ljubavi....

M. 16.04.2006. 00:07

Evo i mene, nakon dva dana odsustva. NIje nam radija internet na poslu pa sam bila ko odsjecena od svita. Ova dva dana i tako nema nista nova... On je u utorak navecer otisa u Losinj. Morali su ic sa brodom u remont, tako da ce tamo biti sigurno nekih dvadeset dana, ako ne i vise. To je bas dobro ispalo, da se sad malo odmorim od svega. Medjutim, nista to meni nije predstavljalo nikakve teske stvari sto ga nece sad biti, al me zato on iznenadija. Prije kad bi tako zna da odlazina duze vrime cili dan bi provea doma, sa svojima, srediva im sta triba sredit,....bla bla.. a onda bi se tek nasa sa mnom, zadnje dvi ure. Medjutim u utorak mi govori kao da oko ponoci idu ca, pa bi volija kad mu zavrsi smjena (u 16:00) da se nadjemo i da bude sa mnom dok ne podju. Covice sokiralo me! I ok, nasli smo se, ja ga pitam jeli bija doma, a on kaze kao ma je, otisa sam se samo pozdraviti s njima, i odma sam zurija da se nadjem s tobom jer zelim ovo vrime da budemo zajedno. Rekoh sta se njemu dogadja?? Tako sam bila s njim od nekih 18-22sata. U medjuvremenu mi je isa kupit novi mobitel, jer stari nisam mogla dekodirat da mi radi na tele 2 karticu. Pa sam lipo upala u novi mobitel. I bas sam happy i sad se pravim vazna, eeeeeeeeeeeee......... Nego di sam ja ono stala... aha... e bila sam s njim neko vrime, on je cili bija tuzan, sa suzama u ocima, a ja sam bila ono ok i dobro raspolozena. Ponila sam mu nekoliko nasih slika i naravno mojih i dala mu ih. Reka mi je da ih je sve polipija po kabini i jos sam mu kabinu i jastuk naparfemala svojim parfemom. Kaze sinoc kad me zva da mu je bas gust kad udje u sobu, sve mirise po meni, i sve po zidovima moje slike... A mislim ono, ko ce ko ja.... KO zna zna, ko ne zna dva!!!
Tako je eto prosa jucerasnji dan, on je otisa gore, ja sam radila, ne fali mi, cujemo se preko mobija i saljemo si sms-ove...al to je to... Kad smo sinoc pricali reka mi je da se osjeca potisteno i da mu nedostajem.
Napisala sam mu i poduze pismo u kojem sam mu objasnila neke stvari....
Btw u nediju uvecer mu je Nike poslala poruku kao da zasto se on vise ne zeli javit, sta je ona to meni ucinila, i da ce uvik u njoj imat prijateljicu? Jer kako je on reka, valjda joj je reka da joj se vise nece javljat i da se ne ljuti ako joj ne odgovori na poruku.... i ona se izgleda naljutila. I kad mu je stigla ta poruka reka je da je s nepoznatog broja, pa se kao sitija da je to Nike i onda mi reka da je sve brojeve pobrisa iz imenika. Ja sam bila pametnija, pa sam ga ujutro pitala da mi da svoj mob da prebacim svoju karticu u njegov. I odma udjem u imenik kad tamo sva moguca zenska imena. Onda sam mu smirenim tonom rekla: Dobro zasto ti mene lazes, kazes da si obrisa sve brojeve, a nisi! A on da je obrisa. Ja govorim, ma jesi ti normalan, pa imam isprid sebe sve te brojeve i citam ih upravo. I onda kad je vidija, uzea je mob i sve izbrisa. Rekla sam mu da time nista ne rjesava, al neka mu bude. Poludila sam i rekla sam mu sta ce sad njegove prije mislit o meni i o njemu, a da bi mi on reka da neki ljudi odavnih dana misle da sam ja kucka a on kreten! Ma krasno rekoh. Neka misle, ko ih jebe. Pitala sam ga ko tako misli, al nije tija rec. Skocija mi je tlak pa sam mu rekla da cu ja Niki poslat poruku al je necu ni vridjat ni ista..sam cu joj napisat: Kako bi se ti osjecala da tvoj momak s kojim si u vezi 5 godina nekoj curi koju ti nemas pojma zove ljube, koke, maco,mazo i stalno se dopisuju??? samo to bi je pitala! Ma glupoo sve.... Nismo se tu previse svadjali, iako mi je stvarno bija diga zivac...al eto..pustila sam.... i napisala mu u pismu...
''Samo da znas da ne bi volila da me danas sutra okrivis za neke stvari. Nebi tila cut iz tvojih usta ja sam se maka od toga i toga i ti si kriva za to. Ne, M., ja nisam kriva za to. Da si se zna ponasat i da si bija iti malo obzirniji prema meni to se nebi nikad dogodilo. Iskljucivi krivac za to micanje si ti!''
Tocno tako kako sam napisala. Ja nisam za nista kriva, sam je sjeba stvar i sad neka snosi posljedice.
''Ti radi kako god zelis, ako se zelis dopisivati i zivkati, samo naprid. Sada ionako ides u Lošinj, nece ti biti dezurnog inspektora kraj tebe pa radi sta oces. Ja ne mogu nista tu. Ono sta sam mogla, ucinila sam, pokusala sam i trudila se. Vise nije na meni , apsolutno nista. ''
Samo su neke od recenica iz pisma.... Lipo sam mu sve napisala sta sam imala za rec... neka sad dobro razmisli sta zeli i sta ne zeli.... neka odluci ima li hrabrosti i volje za nekim stvarima, nikad nisam nikoga prisiljavala na nista, pa necu ni njega.... eto tako....

Pojma nemam sta sam sve trkeljala ovdi..al valjda ima smisla... pozdrav

Bas je lipi vikend iza mene. Doduse u subotu sam morala raditi, al svejedno je bija bas dobar dan. Oko 6 sati sam se nasla s njim, isli smo u kino gledati Kuća debele Mame 2... Naravno ka i uvik, u kinu su bila dica i nas dvoje... hihihihiihii a eto bas smo tili otic u kino i malo se nasmijat, buduci da su zadnji dani uglavnom ispunjeni placom i suzama. Posli toga ucinili djir po gradu i pravac na vidilicu sili u kafic, narucili vrucu cokoladu i gledali paradu brodova. Posto je to bio dan zatvaranja sajma, tako su priredili paradu najskupljih, najlipsih brodova i sve zacinili jednim dobrim
bilo je prekrasno... citavih 6 minuta je trajalo.... on je svojim mobitelom snima vatromet i u toku snimanja ga je zvala jedna rospija.... Kad je vatromet zavrsija pitala sam ga ko ga je zva, ...a njegov odgovor je samo bija (citiram): ''ah''... odma sam ja skuzila po broju da je to ona glupa bivsa cura... Poludila sam, i rekoh sta ona oce, sta te zvala?? A on da ne zna i da ga nije ni briga za nju. Ja mu kazem pa nazovi je, vidi sta je tribala...a on da je nema sta zvat da ga boli briga sta je ona njega zvala. Ja poludila na to... I kazem mu, al je toliki problem je nazvat??? On uzme mobitel u ruku i nazove je... I pita sta ga je tribala....a ona pa tako.... i pita ga di je..a on kaze da seta sa djevojkom. I onda mu rekla da ga nece vise smetat. Ma glupaca jedna bezobrazna, sta ga ima zvat koji dava??? I onda me on zagrlija i reka da ne zeli da nam takve stvari pokvare vecer, i zasto sam prominila raspolozenje???? Da on ne zeli te gluposti vise, da je njemu stalo do mene i da samo mene hoce... A meni bija mrak na oci zbog te kalasture.... Rekla san mu da necu da ga vise zove jer me zivcira..... Uglavnom nismo se tu svadjali previse oko toga, samo sam rekla svoje misljenje i to je to. I istina je da me zivcira njena pojava i da je ne zelim niti u blizini njega a ni mene. Jer ce mi jedan dan skocit zivac pa cu je zatuc.Zva me da idem s njim na brod posto je mora dezurat 4 sata, al nisam tila ic. Ja sam posla spavat a on na posa.
Svanila je i nedilja, posli rucka sam se uputila k njemu na sajam , boat show. Lipo smo setali, slikava me kraj onih bijesnih jahti koje sam mogla samo gledat i parit oci. Onda sam namjerno prosla kraj nekih ''prijateljica'' koje su radile na sajmu... namjerno sam im se javila... tako da imaju imalo materijala za tracat. Ionako se samo time bave...pa eto... javila sam im se i nasladjivala, a kad smo se makli od njih kaze mi on: ''Ajme kako ja volim kad ti prcas ljude!!'' Samo sam se zadovoljno nasmijala i rekla: ''Ko zna, zna!!''
Jos smo malo ucinili djir po gradu i onda isli u ''Velo misto'' na pizzu. Narucili smo jumbo pizzu i gustali... je.. cak smo je cilu smazali.... bilo je stvarno super.... malo smo i pricali o citavoj ovoj situaciji izmedju nas... i reka mi je da se tako nekako cudno osjeca sve ove dane, da su ga opsjeli neki osjecaji koje nije nikad osjetia dosada... Izmedju ostalog, nesto me najvise iznenadilo... rekla sam mu da je on sve te gluposti cinija zato jer je zna da ima mene, da sam mu ja sigurno utociste i da cu me oprostiti sve, a on je to koristija i tako se ponasa. Da bi njegov odgovor bia da je to djelomicno i tocno... al da nije shvaca da mene takve stvari iritiraju i da mi toliko smetaju, jednostavno se oglusija na sve sta sam mu govorila... Nije me slusa i nista nije dopiralo do njega... Bilo mi je drago da je prizna, a u drugu ruku bi ga bila najradije vilicom u oko ubola....
Uglavnom, sad kad sam malo stala, razmisljam o svemu... sve je to lipo kako se on odnosi prema meni, kako me mazi, pazi, pruza mi maximalno paznje i svega.... al ja sam u dilemi... dal da mu oprostim i pruzim jos jednu sansu, ili da jednostavno zatvorim ta vrata i krenem dalje sama??? Zasto to sada kada shvaca da me gubi... tako je tribalo bit svaki dan.... al nije se trudija niti malo...
nekako me strah da me ne bi opet povridija i da se ne vrati sve na staro nakon nekog vrimena...i nikako se ne mogu prepustiti...stalno u meni neka kocnica koja mi ne dopusta da se prepustim dogadjaju i vremenu... da se prepustim njemu... I taj strah me nekako cilu obuzea... jedan dio mene sve zaboravi, prepusti se trenutku, i onda se javi taj neki drugi glas i kaze da se skuliram i da to nije to... Zasto mi se to sve dogadja?? Zasto je sve tako kako je???
Zasto sve mora biti tako komplicirano????
Kad sam mu jucer rekla za tu polovicu koja bi se prepustila i za ovu drugu koja ne zeli, on je rekao da ce on pridobit i tu drugu polovicu. Hoce li ili ne???? Ne znam....
Mogu samo reci da sam uzivala s njim... bilo mi je lipo... narocito dok smo setali sajmom, tako bi me jako stisnija uza se, zagrlija i tako me stalno drza i govorija mi da zeli da svi vide da sam njegova i da je ponosan sto me ima... Tako da smo se cilo vrime ponasali kao da nismo u svadji i prekidu... nekako kao da smo skupa jos uvik...sta u biti i jesmo, s obzirom da se vidjamo svaki dan i ljubimo.... a sta mogu, kad uzivam u njegovim poljupcima....

Kakav je to dan bio jucer. Sidila sam na poslu, pisala svoj dnevnik (znan sad ce ispast da nista ne radin, al nema mi sefice pa koristim svaki moguci trenutak) kad evo njega, ulazi. Sidija je sa mnom, malo smo neobavezno pricali, kad su ga zvali iz kadrovske da danas dodje na brod minjati kolegu. Na zaslonu moba mu je bio nekakva slika broda pa sam ga pitala da mi pokaze sto je to. Otvorija je folder sa slikama, i ja sam ga pitala da mi sve slike pokaze. Izmedju ostalog tamo su bile i dvi slike, jedna Marijanina i jedna Nikolinina. Sokirala sam se blago receno, ne znam zasto, al to me nenormalno naljutilo, izraz lica mi se totalno promijenio, spustila sam glavu i nisam ga uopce tila pogledat. Nekako sam skupila hrabrosti i pitala ga kad je to slikano, reka je jos davno kad je bija sa Nikolinom na kavi. Rekla sam mu da me je onda opet laga jer ja za tu kavu ne znam. Pocea mi govorit da mi je stvarno reka i da sam ja rekla da nemam nista protiv, da sam ga pitala mogu li ja s njima.... ali iskreno receno ja se toga ne sicam... ne sicam pa da me ubijes. Tu smo se navlacili neko vrime i u jednom momentu sam ga potirala ca. REkla sam mu da ide iz ureda i da me ostavi samu! Otisa je,a ja sam ostala u svojim mislima... a misli, 1001 u glavi... kaos, nered...ljutnja.... a onda opet kad sam se malo smirila pomislila sam pa zasto to sad radim, pa nije mi vise momak????? Sidila sam za kompom, slusala neke pisme.... bila u svom svijetu... kad oko 2,30 evo opet njega... Prvo nisam nista tila pricat s njim, a onda su standardne price pocele.... kako me voli, kako zeli biti sa mnom, kako mu nedostajem, da ce sve ucinit da bude sa mnom, da ce ucinit sve onako kako ja budem trazila, sta god ja kazem, da zeli da krenemo nekim novim putem i da stalno idemo ravno i da nikako ne posustajemo.... toliko toga.. stalno je ponavlja ono nesritno volim te.... i me da mu pruzim jos jednu priliku.. malu priliku i da me nece iznevjeriti..
Rekla sam mu da mi je tesko, da ne zelim naglo doniti odluku, ne zelim zatvoriti sva vrata i reci mu zbogom,pa nakon misec dana ga moliti da mi se vrati a isto tako ne zelim jos jednu priliku mu dati i onda opet da me povrijedi. U jednom momentu sam mu rekla da mi treba vremena, vremena da budem sama... a njegov odgovor je bio da ga je strah pustiti me samu jer se boji onog najgoreg. Ovako mi makar moze svaki dan dokazivati koliko me voli i boriti se za mene. Nisam mogla izdrzat pa sam mu rekla da te sve rici divno zvuce, al jednostavno ne dopiru do mene... prazna sam , i ne znam sto osjecam... jednostavno ne znam...
plakali smo oboje ... bilo mi je tesko. Jako tesko mi je bilo i kad je reka da nije prosa lijecnicki pregled koji mu je potreban da bi moga raditi. Poremecen mu je centar za ravnotezu, ima problema sa livim okom (nesto sa bojama nie ok), tlak nije ok, krvna slika i ima 100 otkucaja u minuti ... rekla sam mu da ne bi volila da mi danas sutra bilo tko prebaci da sam ja kriva sta on nije prosa lijecnicki. Produzila mu je lijecnicki na dva miseca koliko mu traje ugovor o radu i rekla da ponovno dodje kada istekne i ako i tada ne prodje, moze zaboraviti brod.Sve u svemu je lose.
Navecer smo se opet vidili, isli smo na pice. Cilo vrime smo se ... grlili i mazili .. bio je to lip osjecaj... Dovea me doma, dao mi opet neke stihove i ja sam se ubacila u postelju, i citala ih....

I onda je zazvonija mobitel... mislila sam da je stigao doma i da me zove da mi kaze laku noc. Ali... rece mi ajde proviri kroz prozor... molim te... Pitam ga zassto, a on samo da provirim. Pogledam kroz prozor nema nista... Otvorim prozor i pogledam ispod .... ... ... ostala sam zapanjena.... prekrasno je izgledalo.... srce od svijeca.... i sve su tako lipo gorile.... stvarno predivno... i onda se i on stvorija kraj tih svica.... rekla sam mu da nije normalan, da je lud, i da me stvarno lipo iznenadija.. Reka je da je tija to ucinit preksinoc al zbog vitra nije moga. Cak i da je bija napisa VOLIM TE A...al mu vitar pogasija svice pa je onda samo napravija srce ... Reka da me voli i da bi sve ucinija za mene.... sve.... Jedva sam ga piotirala kuci... Zvao me kad je stiga, nisam mogla virovati...bila sam pod dojmom....
i sad kad mislim, zaista nitko nikad nije nista ni priblizno napravija za mene... prekrasno je izgledalo...zao mi je sto nisam imala fotoaparat da to uslikam... stvarno predivno....
Eto i kad sve zbrojim i oduzmem, pojma nemam sta cu sa sobom... ne znam sto osjecam, u glavi mi je zbrka, emocionalno sam prazna.... I ugodno mi je kad mi pise, kad me zove.... stvarno se osjecam posebno, onako kako sam se tribala osjecat sve ove godine veze s njim.... al onda kad se malo opustim kazem sama sebi da se priberem i da to nije to... Stvarno sam cudna... sama sebi... ne znam sto bi i kako bi.... i jedna i druga odluka su teske.... da mu se prepustim i da me povridi to ipak ne bi izdrzala, da ga ostavim i kad mi dodje do glave sto sam ucinila da ga molim da mi se vrati????... koliko pitanja... i kako teska situacija.....

Eto prodje jos jedan dan. I jucer smo se vidili, i jucer mi je dosa na posao. Doduse nismo nista pricali vezano za nas, samo mi je nekoliko puta ponovio da mu uzasno nedostajem i da zeli biti sa mnom.
Krenula sam s posla kuci, kad me on zove, pita me di sam i kaze da ga sacekam jer je dosao po mene. Odveo me doma, i nakon sta sam rucala nasli smo se. Morala sam ic platiti neke racune, pa me vozio. Nakon toga me vodio na pice. Sidili smo, nesto se zezali, u jednom momentu mi je poceo pricati:
'' Volim te, zelim biti s tobom, zelim da nam je ovakav svaki dan, zelim ti posvecivati ovoliko paznje svaki dan, zelim ti svaki dan govoriti koliko mi znacis, koliko te volim, zelim te svaki dan ljubiti, zelim te drzati ko kap vode na dlanu!! ''
Iz mojih ociju su krenule suze u potocima. Zagrlio me i tiho sam plakala na njegovu ramenu. Rekla sam mu da mi vise to ne prica jer mi je tesko.
Tako smo nastavili pricati gluposti, zezati se... Nisam vise htjela tu stati, pa smo posli doma. Odma sam otisla pod tus, jer ne podnosim na sebi miris duhana,bljak
Oko 10:30 me on nazva i kaze mi da mi je ostavio nesto pred ulaznim vratima, pod tapeticem. Ja ga pitam di je, a on meni da upravo izlazi iz mog dvorista! Pitala sam sto radi tu, zasto nije doma, a on mi rece da mi je htio nesto napraviti, i da je sidija u autu i ceka da se smiri vitar. Medjutim, dok je ceka odlucija mi je napisat nesto.... pa mi je taj papir ostavija pred ulaznim vratima. Plaka je i govorija mi da me stvarno voli, da ta pisma koju je napisao nije prepisana od nikuda, da je to iskljucivo i samo za mene, da je to meni posveceno i da ju je napisao dok je ceka da se vitar stisa. Dok sam pricala s njim i gledala kroz prozor njegovo auto brat mi je donio taj papir. Prestali smo pricati, posa je doma, a ja sam pocela citati stihove posvecene samo meni....

Na poledjini papira je pisala druga pjesma, doduse bez naslova...

Ne znam uopce kako bi zapocela danasnji post. Nemam bas nesto previse inspiracije za pisati.
AL nastavit cu tamo di sam stala u ponediljak. Ova dva dana on uporno pise poruke, zeli da se vidimo. Tako sam u ponediljak navecer dobila more njegovih sms-ova. Sad mi stalno pise, a kad sam ja toliko zudila za njegovom porukom nebi dobila ni slova.
Ovo je samo jedna od poruka:
volim te zbog svega sto jesi zbog tvoje iskrenosti, dobrote, volim te jer si posebna realna i drukcija od svih.i znam kad sam s tobom tvoji pogledi sve govore koliko me volis a tvoj njezni zagrljaj tako snazan i mocan sve ce to pokazati a sapat volim te sve ce zasladiti.. volim te iako nisi kraj mene, ni sa mnom al duboko si u meni.
Tako je sad slatkorjeciv, umiljat, dobar i njezan... Al sto mi to sad znaci.
U ponedjeljak kad smo se nasli, stvarno je grozno izgleda, podocnjaci do poda. I onda mi je reka da je uzea bolovanje. U ponediljak je triba pocet radit, brod mu je na sajmu nautike i triba je radit samo 4 sata dnevno. Al kaze da se ocajno osjeca, i isa je otvorit bolovanje. Stvarno mi ga je bilo zao kad sam ga tako vidila.
Pati, vidi mu se u ocima. Ima tako bolan pogled i izraz lica. Nisam bas bila ravnodusna na njegovo stanje u ponedjeljak. Isto tako nisam dopustila da me to pokoleba.
Cim sam otvorila oci u utorak ujutro, docekala me poruka za dobro jutro. Njegova naravno. Posla sam na posao i oko podne, on mi je useta u ured. Ostala sam zapanjena jer ga nisam ocekivala. Bia je sa mnom sigurno neke dvi ure, a kroz te dvi ure smo bice progovorili dvi tri rici. Pita me ocemo li se posli naci, rekla sam da ne znam, da cu mu se javit. Pa je pita moze li doc po mene na posa. Opet sam rekla da ne triba. Kaze mi kao da mu je to usput, a i boli me kicma. Rekla sam mu da bas zato i moram malo prosetati. Otisa je ca... posla mi jos poruka...
...Ja cekam noc kad spava grad, u tvoje snove udem tad i hodam na prstima da nebi te probudija, ja cekam noc kad krijesnice osvjetle stazu do tebe i imam samo rijeci dvje koje ti kazu molim te vrati se...
Nazvala sam ga oko 9 sati jer me zamolija da mu se javim. Opet je tija da se vidimo. Pitala sam ga kakve koristi i svrhe da se vidimo??? On je plaka i molija me samo pola sata da me vidi, da mu je uzasno, da mora razgovarat sa mnom.
Popustila sam, nasli smo se, sidili u autu i pricali.
Reka je kako se uopce ne prepoznaje ovih zadnjih tri cetiri dana, da ne zna otkud tolika bol, da mu to sve nije jasno, da ne spava, da sve sto pogleda di god da podje, sve ga podsjeca na mene. Isto tako da zeli da mu dam makar tracak nade, da mu se vratim... da zeli biti sa mnom, i to da krenemo ispocetka onako kako nikad dosad nismo.... Da ce uciniti sve samo da bude sa mnom, da zeli novu sansu.... da mu oprostim sto me povridija i sta mi je nanija toliku bol..... i sebi i meni.... Cak su i njegovi pitali jesu li se nesto krivo postavili pa ja vise ne dolazim,a on je samo odgovorija da radim non stop i da imam seminare. Kaze da cilo vrime da mu uzasno nedostajem, da mu nedostaju moji dodiri, moji poljupci.... tako onda stalno bizi iz kuce samo da njegovi ne vide u kakvom je stanju. Pa sam ga tu zaustavila i pitala: Jel vidis kako je meni bilo kad sam danima isla ca iz kuce samo da se mogu isplakat i da me moji puno ne pilaju sta mi je???
Kaze da me tek sada shvaca, a onda mi se cudija i govorija mi zasto stvaram scene??? Sad kad se on nasa u mojoj situaciji sad mu je sve jasnije. Tako mi je jos reka kako su on i njegovi isli u neki ducan namjestaja gledati nekakvu policu za doma, pa su na kraju zavrsili na bracnim sobama. Cak su i njegovi vidili neku lipu sobu, mater mu ponudila cekove da si kupimo sobu. A on mi kaze da se uzasno tada osjeca. DA mu je bilo propasti u zemlju da bi se spasija... Nije im jos uvik nista reka, a oni nista ne pitaju.
Onda mi je reka da od petka nije vise isti covik!! Rekla sam mu da sam i to vec nekoliko puta cula, i da mi nije izgledalo bas tako nakon nekog vrimena. REka je da je ovaj put bol puno jaca, da ni sam ne zna kako ce to izdrzat, da mu je tesko, da ne moze zamislit svoj zivot bez mene, da se nikad nije tako jadno osjeca i da ni sam ne shvaca sve te osjecaje, da ne shvaca otkud toliko jaki osjecaji....
Jasno mi je da on pati, nije ni meni lako. Al cini mi se da jos uvijek nisam svjesna cjelokupne situacije.... jos mi to sve nije doslo do glave.... rekla sam mu da puno trazi od mene i da je to tesko da mu se sad vratim. Jer sam puno puta mu pruzala priliku a niti jednu nije zna iskoristit. Zato sam izgubila svaku volju, snagu i motiv da nastavim dalje s njim.
Dovea me doma i taman sam se pocela spremati za spavanje, kad on zove da mi je zaboravio nesto dati i mogu li sici pred kucu da mi to da.
Dosla sam vani i dao mi je nekakav komad papira, i kaze mi kako je vecer prije sidija, nije moga spavat, pa je pisa....
Legla sam u krevet i citala njegovo pismo.... suze su mi se slivale niz lice, al brzo sam dosla k sebi..
''... sve ono sto mi je trebalo pruziti, pruzila si mi A. ti. Prijateljstvo, toplu rijec, smijeh, rame za plakanje, toplinu oko srca, sjaj u oku, zelju za zivotom. Sve to si mi dala ti, ozivjela ono davno umrlo dijete u meni. Dala si mi ono sto sam trazio, MIR U DUSI...'' samo su neke od rijeci u pismu....
Zeli novu sansu, zeli da ga pustim da mi pokaze svoje novo ja, trazi moju dusu jer bez nje zivot nema smisla, bez mene njegovo srce umire i vene... Zeli da mu dam oprost jer je shvatija koliko me povridija, slomija i kolika je bija budala. Ne zeli biti sam i ne moze bez mene niti sekunde zamislit, treba me.... tako je otprilike pisao u pismu... Iskreno, plakala sam kad sam ga citala, al sam isto tako vrlo brz utonula u san prepustajuci se nekom lipsem carstvu snova.....

!! KRAJ !!


Prosa je jos jedan vikend. Vikend pun emocija, suza, tuge, razocaranja....
Sve je pocelo u petak. Dragi mi je dosa malo na posa, jer sam bila sama. Stalno se htio ljubiti, pa sam ajd ono uzvratila mu, iako moram priznat da mi je to bilo malo naporno i bezveze.
Odvea me doma posli posla i dogovorili smo se naci navecer. Cilo vrime sam razmisljala o tome kako cu zapocet nesto, kako mu reci, na koji nacin????
Kad me zva kad cemo se naci pita me ocemo se ici negdi ljubiti? Rekla sam da , nego cemo se naci i pricati.
Konacno smo se i nasli i posli na jednu plazu. Sidili smo u autu, more je bilo tako mirno, tiho, nebo puno zvijezda...prekrasno vrime za uzivat, al meni je u glavi sve bilo osim prekrasne veceri.
Prvo me nesto zeza i onda mi reka ajde pricaj...
Nasta je tajac, nisam znala kako ni sta reci. Pa sam pocela: ''Rekla sam ti da moramo pricati jer ja ovako vise ne mogu. Ovo je previse za mene. Jednostavno ne mogu.''
Njegov komentar je bio: ''Pa naravno da ne mozes, ni ja ne mogu. Ima misec ipo dana ova nasa veza ne slici na vezu!!'' Ja ''Znam i ide mi to na zivce, i zato ti kazem, ja ne mogu vise. Ovo vise ne ide!''On je zasutia, gleda kroz prozor i nakon nekog vrimena me upita: ''Jel ti to oces rec da je gotovo?''Rekla sam: ''DA!''
Osta je sidit na svom sidalu, gleda je kroz prozor i pocea tiho plakat.
Pita me kad sam to odlucila, a ja sam mu rekla da o tome razmisljam vec duze vrimena, al nisam imala hrabrosti to sebi priznati i to mu reci. I rekla sam da ono prokleto pismo nisam zaboravila i da je dosta utjecalo na mene. Njegov komentar je bio: ''Ja sam ciste savjesti pred Bogom, pred tobom, pre tvojim i mojim roditeljima!'' Nisam nista tila komentirat al mi je to diglo zivce, kako moze spominjati Boga kad ne viruje u Njega?? Al presutila sam.
Neko vrime je tu plaka, i onda izletija iz auta i svom snagom zalupija vratima. Sija je na zidic uz plazu i plaka.
Ja sam ostala sidit u autu i ponavljala u sebi kretenu jedan, a suze su isle same od sebe. Smirila sam se, otisla do njega i pitala ga zasto se tako ponasa, i zasto je tako izletija van?? Rekla sam mu da me pogleda, a nije tija. Nista nije ni reka niti me pogleda. Samo je drza spustenu glavu. Ja sam se okrenila i otisla,a on me onda zazva da se vratim. Nisam tila. Otisla sam u auto, sidila i gledala nebo. Dosa je za mnom i poceli smo opet pricati.
Rekla sam mu da je to meni bila jako teska odluka, nisam je bas tako lako ni donila niti se tako lako odlucila za nju. Previse me stvari veze za njega da bi to tako lako rekla i napravila. Pitala sam ga: ''Kakve nam koristi da smo u vezi kad nam nista ne ide, stalno se svadjamo???
Onda je njegov odgovor bija: ''Pa ti mene stalno provjeravas i kontroliras, ti si bolesno ljubomorna!''
Ja sam odgovorila: '' Nisam ja toliko ljubomorna koliko ti meni sranja mozes napravit! I uostalom kako te ne bi provjeravala kad stalno neka cuda izvodis. Koliko si puta reka da neces vise pa su se stvari uporno ponavljale, i to stalno jedne te iste? Sve bi bilo divno i krasno 5 dana, a onda 6 dan ti bi opet sve po starom nastavlja? Kakvog to ima smisla??''
Tu je nasta tajac. Svak je sidija na svom mistu i bija u svojim mislima.
U jednom momentu mi je reka: ''Sokirala si me totalno, ne znam kud cu od boli, tuge i praznine!''Ja sam zaplakala na te njegove rici. Zagrlija me i plakali smo zajedno.

Neko vrime je bilo bez price, ljubili smo se i u jednom momentu sam ga odgurnila od sebe i rekla mu da me ne dira i ne ljubi, da jednostavno ne mogu.
Opet je pocea plakat i reka mi: ''A. ja tebe volim, ja sam tilo, a ti si moja dusa! Ne mogu bez tebe, ne mogu zamislit dan bez tebe, jutro. Sve u mom zivotu je vezano za tebe, sve me podsjeca na tebe, sve. I moja soba, i auto, i oni topli sendvici, i lignje....ma jednostavno sve. Ne zelim te izgubit, zelim biti s tobom po cijenu bilo cega. Zelim te natrag u svoj zivot!''
Rekla sam mu da je to sve lipo, al da sam ja to vec slusala nekoliko puta i nije se nista dobroga izrodilo iz svega toga.
Na tome je ostalo, posli smo doma jer je vec bila neka luda ura.

U subotu ujutro sam se nasla sa rodicom i njenom kcerkicom Marijom koju obozavam. Prekrasno dite. Sile smo u neki kafic i pocele pricat. Na pocetku razgovora pitala me zasto si tako ljubomorna??? Rekla sam joj neka me pusti da joj sve ispricam pa neka me onda to pita. Tako sam i pocela sa svojom pricom... ispricala joj sve one moguce cure, poruke, racune od mobitela (po 900 kn), izlaske vani bez mog znanja, slucajne susrete u kaficu kad je bija sa nekim curama pa i ono nesritno pismo.
Ostala je bez teksta! Sidila je i gledala me. Rekla je da stvarno onda imam razloga bit ljubomorna i da bi i ona na to sve poludila!
Nije mogla doc k sebi, rekla je da mi nece nista govorit, al u svakom slucaju da mi nije lako i da me razumi.

Dok smo sidile tu na kavi dobila sam njegovu poruku: ''Dobro jutlo roso moja mala. Dobro jutro tebi sta mi mladost i snagu dajes. Volim te Pahuljice''Nisam nista odgovarala, jer nisam tila. Kad sam dosla doma, malo sam pricala s mamom i onda posla spavat. U meduvremenu mi je stigla jos jedna poruka: ''Zivote moj aj napisi mi nesto MOLIM TE''
Nisam ni na to reagirala. Smanjila sam mobitel i zaspala. Kad sam se probudila bila su dva njegova neodgovorena poziva i poruka: ''Andele moj volim te i volija bi cut sad tvoj mali njezni pospani glasic pusa''
Ja sam mu napisala da sam se taman probudila i on mi je uporno odgovara na svaku moju, cak i kad ja ne bi nista odgovrila. Kad je vidija da ne odgovaram napisa mi je: ''Ej sta radis... nemoj me ignorirat molim te''Kako se cili raznjezija. Ostalo je sve na tome, nisam odgovorila. Posli mi je posla poruku: ''Pupsi bili htjela sa mnom prosetat malo i popit sokic molim te''Tek nakon pola sata sam odgovorila da moze i da se vidimo posli. Nasli smo se oko 10 sati. I kad sam usla u auto, skoro sam sok dozivila. Bija je totalno sredjen, obuka rebe (koje ja obozavam i uvik mu govorim da ih obuce, al nikad nece), novu majicu sta san mu kupila, jaketicu, cipele. Sve ono sta nikad ne nosi, i ono sta ja uvik ocu da obuce. Nisam mogla virovat, al sam presutila i rekla mu da idemo u kafic na Zenti. Bilo je dosta svita kad smo dosli, ali se isto tako jos brze sve i napunilo. Nije mu smetala ni guzva ni ista. Tu smo sidili neke dvi ure, nismo nista pametno pricali, i posli krenuli setat uz more. Medjutim, bilo je hladno, a ja ne bas tako dobro obucena pa smo posli u auto. Sidili smo u autu i pricali.
Opet je on pocea, da on mene voli, da on zeli biti sa mnom... da mu je krevet tako prazan i sablasan bez mene....
Tako smo nesto pricali... i kaze on meni u jednom momentu:
''Aj se udaj za mene!!''
Hm??? Nisam nista rekla, cak sam se malo i nasmijala, al sam sutila. Nisam uopce tila odgovorit na to pitanje.
I onda on kaze: ''Nemoj mi se smijat molim te. Ja ti to ozbiljno govorim. Znas pupsi, dugo mi je tribalo da ti ovo kazem, gore mi je nego tebi onu vecer, al zelim ti nesto rec. Znam da nemamo nista, nikakve uvjete, al ajmo se ozenit u maticara, pa onda nakon nekog vrimena.....''
Odma sam ga tu zaustavila ostro izreknuvsi: ''To ne dolazi u obzir!!''
Maka se na svom sidalu, pognija glavu i sutija. Nakon nekog vrimena kaze mi: ''Ti mene uopce ne shvacas ozbiljno, do tebe ne dopiru ove moje rici!''Ja: ''Ma zasto ti meni svaki put kad se mi posvadjamo i prekidamo spominjes zaruke i vincanje? Pa puna kapa mi je svega toga. Nije uopce ni vrime, ni momenat ni misto, nista! I prvi put kad si mi spomenija zaruke bilo je kad smo se posvadjali. Pa sta ce meni to sada??'' On: ''Ja te volim, ne mogu se zamislit bez tebe, zelim te kraj sebe. Zelim da budemo skupa, da se budis kraj mene, i ocu te nazad po cijenu bilo cega. Bilo cega! I pod tvoje stakleno zvono cu ako triba. Sve samo da mi se vratis. Okrenit cu novu stranicu u svom zivotu, prominit cu se, al zelim biti kraj tebe!''

Ja: ''Znas sve je to lipo, al ja tebe nisam nikad tila pod stakleno zvono, i to da ces se ti prominit sam ja toliko puta slusala, al nista od toga nije bilo, nista! I nije uzalud ona uzrecica: Vuk dlaku mijenja ali nikad cud!''
On: ''Nisam ja vuk!''Ja : '' To je metaforicki receno i ima istine u tome!''On: ''Ali ja zelim biti s tobom, sve cu ucinit da mi se vratis i da budemo zajedno, sve!''Ja: ''Koliko puta si to reka, koliko? I nista nisi poduzea po tom pitanju, pa znas i sam da smo vec tribali imat zaruke, tribali smo kupit sobu, pa nista od toga nije ispalo a zato jer smo se posvadjali!'' ON: ''Zaruke smo odgodili jer se dosta osoba umislao u nase stvari..!''Ja: ''Ne nije ti bija razlog, nego smo se mi posvadjali oko drugih stvari ako se ne sicas!''
TU smo se posvadjali oko tih nesritnih zaruka koje su tribale bit prosle godine u 9 misec, al su otkazane, jer sam ga slucajno srela u kaficu sa neke dvi cure, a najtragicnije od svega toga je bilo to sta smo se culi na mob netom prije sam usla u taj kafic, i reka je da je doma, da ga boli noga i da ce ic lec. Ne prodje 10 minuti, udjem u kafic, a on tamo sidi sa dvi cure. Sok sam dozivila! Javila sam mu se, rekla mu samo dobra vecer, i sila za drugi stol i pricala sa prijateljicom. Tresla sam se do bijesa. I sad kad se sitim, mrak mi padne na oci. A da ne spominjem da smo prije toga bili u gradu, njemu je dva puta zvonija mob, nesto je rezervirano prica, i odma nakon toga mi reka da idemo doma jer ga boli noga. Mislim stvarno, kako licemjerno!
Uglavnom, u jednom momentu mi je reka: ''Nisi ti nista posebno, nisi atraktivna i sve to, al za mene si sve!!''Stala sam i pitala ga sta oce rec s tim. A on kao da ne shvatim to na krivi nacin, da sam njemu najbolja i da zeli biti sa mnom.
Nismo jos dugo raspravljali, i posli smo doma. Stvarno sam bila zivcana i ljuta. Ljuta jer mi je na takav nacin reka da nisam nista posebno, pa sto mi je opet spominja proklete zaruke u casu prekida. Gadi mi se to. Kao da bi nesto rjesili vjencanjem! Bilo bi jos gore, na kakvim temeljima bi mi bio brak, nikakvim. Sta onda, rodila bi dite, zivila s njegovima doma, nakon nekog vrimena dobila zivcani slom i vratila se materi. Ma svaka tebi cast, al meni to ne triba u zivotu. Radije cu bit sama. I to kad mi je reka prvo cemo u maticara. Pa jel oni normalan??? Kako da sam mu jednom rekla da je brak za mene svetinja i da cu se vincati u crkvi i na nikakav drugi kompromis ne pristajem. Sta je njemu, sad mi tu vadi iz rukava posljednje karte i oce mi vatat na tu foru. E pa dosta sam ja puta padala na te rici , vise necu. Necu! Jer nemaju smisla nikakvog. Niti bi sta rjesili tim nesritnim vincanjem.

U nedilju smo se nasli posli rucka... isli smo setat na Bacvice. Opet me sokira jer se sredija, i ovaj put nije ronja kad sam rekla da ocu ic setat na Bacvice. Svaki put kad bi mu to spomenila uvik bi nesto prigovara, govorija zasto uvik tamo, da mu se tamo ne da ic....i takve stvari. Al jucer je eto prista. Setali smo, ucinili smo poprilicno veliki djir, nije se bunija za divno cudo, pojeli sladoled, u medjuvremenu me zvala rodica ocemo li se naci. Tako je dosla ona sa muzem i malenom. Sili smo popit pice i malo cakulali. Dragi je bija nekako rezerviran... nije bas puno prica. Posli smo cak isli i na pizzu, opet je bija nekako suzdrzan i nije bas puno sudjelova u razgovoru. Nakon pizze me odvea doma, tako da nismo nista pricali.

I sad kad je proslo vec tri dana od svega toga, cini mi se da to nema smisla. I ono sta me uzasno iritira, kad god bi doslo do tog prekida i svadje, on bi se prominija. Tako postane super, sve cini da bi meni ugodija, mazan je i cili dobar. A hebemu mater, sta mi nije takav cilo vrime??? Ne kazem da mi uvik triba udovoljavat, al ako te pitam ocemo ic vani, onda reci ajmo, a ne svaki put pricat price da je tamo guzva, pa tamo dica....bla bla.. uvik ima izgovor za sve... dosta mi je toga. I sad ovaj vikend, isli smo i vani, i obuka se lipo, i isli smo na Bace setat... mislim stvarno. Sad kad me gubis cinis sve, a kad se pomirimo nastavljas po starom. Zatvorimo se u kucu, jer ja uvik popustim, i zelim bit s njim pa makar i u kuci, gledajuci tv. A unutra zudim za izlaskom. Desi se eto i da ocu ic negdi sa svojim deckom, al njemu se nikad nigdi ne da. Medjutim, neka ga nazove netko drugi (rodjak ili prijatelj) bez problema se ide di god oce. No krasno, zar ne????

Tako je prosa taj vikend... u svakom slucaju... nismo skupa. I buduci da idu u remont u Losinj za nekih 7 dana, reci cu mu da mi se ne javlja, da me ne zove..necemo se vidit. Zelim se malo odmorit. I ono sta sam mu rekla:
''Znam da cu patiti, to mi je posve jasno. Al lakse mi je prekinit s tobom, pa patiti izvjesno vrime, nego ostati s tobom i patiti stalno!!''

edit 14:27
koji je ovo edit po redu???? 10??? hihi a stas, kad mi je opet posla sms:
14:16 Mozda sam dosadan al bar mi kazi zasto me ignoriras

hahahaha ma vidi molim te.... kako mu je sad vazno da mu odgovorim i kako se ljuti kad nista ne pisem. a kad sam ja njemu slala poruke i kad nisam dobila odgovor onda bi reka: ajde ne dramatiziraj.... if... eto neka vidi kako je to.... bas je blesav.
i poslala sam mu poruku: Neman ti sta za rec. i neman...

ajme meni...ne moze mi ovo radit... poremetija mi je cilu koncepciju...
14:46
Ti si moj zivot, moja sreca, moja nada.
Ti si meni sve cak i zalja kad jedna zvizda s neba pada.
Tesko mi je zivit u prokletoj samoci.
Unistavam sam sebe nespavajuci nocu.
Sjeba sam sebe i tebe i ovu predivnu ljubav koja mi znaci mnogo
zivota mi kunem se bogom.
Kasno sam shvatija
sta sam napravija
pocinjem shvacat za kajanje je kasno.
Treba mi netko a to si ti,
ti tako blizu a opet daleko.
Padam u ponor bez dna kao
da je sve krvavi san iz kojeg
me ti probudit jedino znas.Volim te.

Ja cu popizdit. vidi ga sad... odjednom i pisme mi pise... (dobro inace pisme pise) al me zivo zanima jeli ovo sad izmislija ili je kao i prije prepisa iz one pjesmarice u kojoj su sve pisme posvecene bivsoj curi??????

14:55
evo jos jedne ... Voljeti A. tebe, znaci umirati... Al ja cu umrijeti samo da te mogu vjecno VOLJETI
.