Neki moj svijet...

Eto prodje jos jedan dan. I jucer smo se vidili, i jucer mi je dosa na posao. Doduse nismo nista pricali vezano za nas, samo mi je nekoliko puta ponovio da mu uzasno nedostajem i da zeli biti sa mnom.
Krenula sam s posla kuci, kad me on zove, pita me di sam i kaze da ga sacekam jer je dosao po mene. Odveo me doma, i nakon sta sam rucala nasli smo se. Morala sam ic platiti neke racune, pa me vozio. Nakon toga me vodio na pice. Sidili smo, nesto se zezali, u jednom momentu mi je poceo pricati:
'' Volim te, zelim biti s tobom, zelim da nam je ovakav svaki dan, zelim ti posvecivati ovoliko paznje svaki dan, zelim ti svaki dan govoriti koliko mi znacis, koliko te volim, zelim te svaki dan ljubiti, zelim te drzati ko kap vode na dlanu!! ''
Iz mojih ociju su krenule suze u potocima. Zagrlio me i tiho sam plakala na njegovu ramenu. Rekla sam mu da mi vise to ne prica jer mi je tesko.
Tako smo nastavili pricati gluposti, zezati se... Nisam vise htjela tu stati, pa smo posli doma. Odma sam otisla pod tus, jer ne podnosim na sebi miris duhana,bljak
Oko 10:30 me on nazva i kaze mi da mi je ostavio nesto pred ulaznim vratima, pod tapeticem. Ja ga pitam di je, a on meni da upravo izlazi iz mog dvorista! Pitala sam sto radi tu, zasto nije doma, a on mi rece da mi je htio nesto napraviti, i da je sidija u autu i ceka da se smiri vitar. Medjutim, dok je ceka odlucija mi je napisat nesto.... pa mi je taj papir ostavija pred ulaznim vratima. Plaka je i govorija mi da me stvarno voli, da ta pisma koju je napisao nije prepisana od nikuda, da je to iskljucivo i samo za mene, da je to meni posveceno i da ju je napisao dok je ceka da se vitar stisa. Dok sam pricala s njim i gledala kroz prozor njegovo auto brat mi je donio taj papir. Prestali smo pricati, posa je doma, a ja sam pocela citati stihove posvecene samo meni....

* MOM ZRNU *

Uzmi me, i podari mi let leptira...
Obasjaj moje tužno srce,
osmjehom rijeke...
Uzdigni iz pepela, malu slomljenu dušu...
i daj joj život....
Zagrli me čvrsto, nek nestane straha,
životnoga labirinta,
crne rupe bez dna,
vrtloga bola...
Nauči me voljeti, pruži mi ljubav,
vrati mi sunce...
Mjesečeva prašina to sam ja.
Teška poput živog čelika...
Ne znam voljeti, ne znam čuvati i paziti,
davati pažnju NAUČI ME!
Teško je al ipak pokušaj
nemoj me pustiti,
Nemoj dozvoliti da ostanem
samo zrno pijeska vrele Sahare
samo stijena pustog kanjona.
Drži me čvrsto....
i stisni ruku oko moga srca
i NIKAD IH NEMOJ PUSTITI....!!!

Večeras je jedna suza,
krenula na dalek put,
iz sjene oka moga
preko vrelog obraza,
Pala na tvoj meki jastuk
i dugo dugo pričala
Tajnu i gorku priču
ranjenog srca moga
Noćas je jedna suza
krenula na daleki put
put bez kraja
put bez povratka
Tražeći utjehu u pogledu oka tvog.
Poput kapi u moru
noćas je jedna suza
nestala u moru drugih
Spremna da šuti i čuva
zauvijek tu gorku
tajnu malog srca mog.