Neki moj svijet...

Opet mi ...


Danasnji dan je sve samo ne dobar. Jucer sam bila na groblju pokojnog tetka. Nisam mogla virovati da je vec godina dana otkad je umro... slomilo me kad sam vidila tetu kako place.... al necu sad o tome, jer mi je jos gore kad razmisljam....

I vidila sam jucer svoga malog debelog pasica.. Morali smo ga odvest na selo, jer je baka (posto zivi s nama) jednom pala preko njega pa nas bilo strah da ne bi slucajno opet trusnila i nedaj boze polomila se. Tako smo mi mog malog arisa odveli drugoj baki na selo. Kad sam dosla jucer (a nisam ga vidila jedno misec ipo dana) i kad sam vidila da me se sica, skoro sam pocela plakat. Tek sam tada shvatila koliko mi nedostaje. Kako je samo bio vesel, maha je repom sve u sesnaest a iz ociju mu je iskrilo ono pomazi me molim te. Kako se samo veselija, ja ni sada ne mogu to izbrisat iz glave. Mazila sam ga, ceskala oko vrata onako kako on voli, pricala mu, dala mu papati njegove omiljene bobice, pitala sam ga sapu (nije zaboravija kako sam ga ucila) i da mi je.... cim bi se makla malo od njega poceo bi cviliti... nisam to mogla trpiti pa sam cilu uru vrimena koliko smo bili na selu igrala se s njim. Nisam tila propustiti to vrime, jer ko zna kad cu opet ga moc vidit. Da sam jos barem imala kakvu trenerku pa da smo mogli ic trcat, igrat se s balunom, vatat kokoske, macke i ptice..... jojjjjjjjjjjjjjjjjj...kako mi fali...lipi moj maji pasooooooooooooo .... i nije vise tako debel ko kad je bija kod nas... smrsavija je..odnosno svo to salo sto ga je ima prije, sad se stvorilo u misice, jer puno vise trci i giba se... ima svoju slobodu.
Kad smo sili u auto i krenuli doma, on je tako tuzno gleda za nama, srce mi se kidalo... tila sam rec ocu, vrati se, otvorit mu vrata i povest ga sa sobom doma... prazno je sve bez njega... a bas bi volila sad da je tu, da mozemo zajedno ic setat, i sidit na ovom lipom suncu i uzivat....

Sta jos... pojma nemam... a to... palo mi na pamet..u petak je Toni C u Tribua, a u subotu Magazin u Master'sa. Naravno, ja sam to vidila vec u ponediljak i rekla svom dragom bili on isa na to... odgovorija mi je da ce mi rec kad ode do odvjetnika i kad vidi koliko ce ga on oderat. Tila sam prvo njega pitat ako mu se ide, pa da mogu nekog drugog traziti ako on nece.
Maloprije ga zovem i tako malo cakulamo... pitam ga ocemo ic..a on kao da ce mi reci sutra jer sutra ide odvjetniku.
Ja sam mu rekla ok, necu onda racunat na tebe za subotu, zvat cu prijateljicu jer mi se bas ide vani. I tako smo jos nesto bezveze pricali....
I ne prodje 5 minuta stize meni njegova poruka (ono 3 poruke u jednoj):

Sad sam se glupo osjeca tokom razgovora nemoj me krivo shvatiti pliz... Ja bar mislim da ima nesto vaznije o cemu bi tribali razmisljat nego o tome ocemo ic ili ne vani... ima 32 jebena dana da je sve u jebenogme sranju bez nekog napretka medu nama a do kada, koliko jos, dopizdilo mi je ovakvo stanje. Nema one topline, onog poleta i zara ljubavi. Morali bi razgovarat tesko mi je, boli me i gubim se u ovom neredu...

Iskreno receno iznenadila me poruka... nisam ocekivala ovako nesto. Kao da je meni svejedno. Ja pokusavam na sve moguce nacine ne mislit previse jer se onda bacam u depresiju. I zato sam i tila ic malo vani da se izgustam i izludiram. Fali mi toga k vragu.
I sad vidis on zeli razgovarat, a kad sam ja pricala u subotu nije valjalo i svadili smo se opet. Niti jedan nas razgovor ne moze proci u miru. Nijedan!
Na koji nacin mu objasniti neke stvari, kako mu dokazati nesto... ne znam ni sama vise. Pokusala sam sve sta je bilo u mojoj moci, al cini mi se da sam totalno nemocna. Imamo totalno razlicite poglede na neke stvari i nikako se ne mozemo usuglasiti niti shvatiti jedno drugo. Ne mozemo! Kako cemo uspiti, ima li uopce tu uspjeha kad svako vodi svoju ric? Mislim da nema... istina je da moramo sist i pricat al cini mi se da opet necemo nista nova rec jedno drugom... vrime je za neke nove odluke...i neke nove pomake. Ne moze vise ovako, to je istina. Jer ovo na sto nam slici veza je sve samo ne to. Kao da smo stranci ili neki prijatelji, ne znam uopce kako bi to opisala.
Al valjda cemo uspit stagod risit... makar i ne bilo pozitivno

edit: 14:10
boze me sacuvaj, upravo sam procitala ono sta sam napisala. pa ja svaki dan pisem jedno te isto... uvik iste recenice, hebote pa ja sam dosadna vise! kako bi bilo da vise sidnemo, risimo i da pocnem pisat neke nove stvari, a sta mislite???? stvarno sam upilala. on mene ne kuzi, ja njega.....bla bla bla..kao da nam je 12 godina.... jebote, triba vec jednom to risit za vjeke vjekova, a ne se tu razvlacit ko zvaka. sta nije????
uuuuu popizdila sam totalno..... sama na sebe.... a najgore kad se na samu sebe naljutim.....grrrrrrrrrrrrrrrrrrr
evo i jos mi sada salje poruku jesam li se sta naljutila?? nisam mu nista odgovorila na onu prvu..... pa bice to tako protumacija...a sta cu se ljutit isti mi dava,...niti cu sta dobit niti izbugit... bolje ne gubiti zivce bezvezee

edit 2. 19:54
taman san usla u ured i odma na blog... znan da ce se sad svi sta me poznaju cudit da sam ja u ovo vrime u uredu....a hebi ga... morala sam pobic negdi di mogu u miru plakat i di me niko nece ni vidit ni cut ni pitat sta mi je.
bila sam s njim, nasli smo se posli mog rucka. sili smo u neki kafic, i tako sve neka zezancija..nista posebno. pita on mene jesam li sta razmislila u glavi... nisam nista mogla odgovoriti.... jednostavno blokada. usta se ne mogu otvoriti, oci pune suze.... uzasno.. skrivala sam pogled iza tamnih naocala, al u jednom momentu mi ih je skinuo sa lica.... pa kaze on kako se zadnjih misec dana ponasam ko stranci, kako to ne lici na vezu.... a ja nisam mogla uopce govoriti... par puta me zagrlija i ja sam suze ronila..... i sve sam cinila da on to ne vidi.. bas se nekako jadno osjecam.... tuzna sam...i najgore od svega sta nema nikoga uz mene sada samo da me zagrli i da mu placem na ramenu u tisini.... uzasan je osjecaj samoce.... jos sam dosla doma, donila mami naocale...i oni odma pitanje: di je dragi, al sta se posvadjali??? otac me pita sta je to s nama??? meni opet suze na licu, pravim se da trazim nesto po kuci samo da ne vidi suze u mojim ocima... jedva sam se uspila suzdrzat i otisla sam iz kuce uz objasnjenje da idem sa prijateljicom na kavu. rekla sam da je dragi otisa doma..... a ono sta da kazem.... nisam mogla podniti sva ta ispitivanja.... boli me previse.... srce mi se kida.... ne znam kud cu sa sobom ni sta da radim.... uzasno je tesko.... nikad mi nije bilo ovako tesko...da ne znam sta bi.... i ne mogu shvatiti kako nisam mogla nista mu reci kad je tija da pricamo.... jednostavno rici nisu mogle teci iz mojih usta ko suze.... u jednom sam trenutku samo rekla idem na wc .... srecom bozjom imam franzete pa nije vidija suze.... nekako sam se gore smirila, al cin sam se vratila njemu isli smo ca.... i sta da ja sad kazem??? pojma nemam....totalnosam ostala bez teksta......

Nije uopce lako

Nakon pet sest dana natezanja ipak smo se nasli. On je bia cili nekako mazan, govorija da sam mu nedostajala i tako je zudija za mojim dodirom. Kad sam odbijala dat mu poljubac zaiskrile bi mu oci ispunjajuci se suzama.
I tako je sve i pocelo. Prvo smo nesto kao nebavezno pricali, a onda je pocela diskusija. Svaki put je sve isto, ja tupim po svom, on po svom i nikakvog uspjeha od tog razgovora nema. To je blago receno katastrofa i jako je naporno stalno ponavljat iste stvari.
Po njemu je normalno to sto on ima toliki broj ''prijateljica'' (stavila sam pod navodnike jer to nisu sve prijateljice ma koliko on govorio da jesu) i sto im misecno posalje po jedno 100 poruka! A to pak znaci cjelonocno i cjelodnevno dopisivanje. Ni meni toliko poruka ne napise. Ja na svoje cesto ni odgovor ne dobijem.
Ok, ja sam priznala da nije u redu sto sam ga provjeravala i cinila neke kontrole, al on nikako da shvati da me on natjerao na to....... nije meni nikad palo s neba , nego sam bila potaknuta njegovim ponasanjem.
Medjutim, uvijek sam ja kriva za sve po njegovu. Rekao bi on da je i on ima svojih minusa, al ja sam u vecini bila ta koja je bila krivac za sve.
Al on svaki put meni kaze: jesam ja tebi kad gleda po mobitelu, jesam te pita ko ti pise, kome pises, kad ti je dolazio racun po 800 kuna jesam te pita kome si pisala i zasto???
I ja nikako njemu ne mogu objasniti da ja njemu nisam zabranila da me to pita, a on svaki put samo kaze: ja tebi virujem i nemam te zasto sve to pitat.
Mislim stvarno idealno objasnjenje za sve. Krasno naprotiv.
Ma trebali sam ja malo promijeniti svoju ulogu, i ja se dopisivati i stalno neka cuda stvarati, pa me bas zanima bili mu onda bilo svejedno. Mislim da nikom, pa cak i onim ljudima koji nisu ljubomorni i koji u potpunosti vjeruju svojim partnerima, ne bi bilo svejedno da njihov partner/ica razmjenjuje poruke u tolikoj mjeri, da izlazi vani a ne jave se nego se onda slucajno sretnu u istom kaficu..... ???? Cak i onim najrazumnijima to ne bi bas bilo po volji. Eto iskreno kazite kako bi vam bilo da se vama to dogodi?????
Vrijeme je prolazilo, mi nismo nikakav konkretni zakljucak izveli iz svega. Ustvari kad bolje razmislimo jesmo.
U jednom momentu, pitao me: Reci mi iskreno dali ti meni virujes??
Ja sam odgovorija da ne!
On je poceo plakati i samo izustio: U tom slucaju je najbolje da mi nismo zajedno. Nadji si boljeg od mene, ti to zasluzujes. Zasluzujes imati nekog kome ces virovati.
Ja sam se tada isto rasplakala, jer su to poprilicno teske rijeci.
Pitala sam ga zasto on misli da nije dovoljno dobar za mene kad kaze da nadjem boljeg od njega???
A njegov odgovor je bio: Pa zato jer mi ne vjerujes!
Zagrlio me i reka mi da je odluka na meni.

Iskreno receno nije mi bas sve bilo jednostavno. Niti je ta odluka tako jednostavna. Ipak je tu puno vremena zajednickog, mnostvo uspomena i zajednickih trenutaka....

Isto tako sam mu rekla kako sam se osjetila zivom i slobodnom kad je otisao na brod, i da nisam mogla virovati sama sebi sto mi se to dogadja.

U svakom slucaju, on kaze da je na meni da odlucim, kao da on uopce ne sudjeluje u svemu tome. Kao da hodam sama sa sobom.
A ni sam nije svjestan koliki je bio njegov doprinos tome sto mu ne virujem i tome sto sam postala takva kakva jesam.
Ja se ne sramim same sebe, shvacam da sam imala nekih gresaka. Trudila sam se ispraviti, davala sam sve od sebe, al s njegove strane nisam imala puno pomoci i sve su moje nade padale u vodu-. A sve moje rijeci, suze i patnja nisu dovoljno doprli do njega, nisu uopce padale na plodno tlo.
Kako god da okrenes, ovako vise ne moze.
Moram donijeti odluku.... ostati s njim i pomiriti se s tim da ce zauvik bit takav kakav je ili jednostavno krenuti nekim novim putem.
U svakom slucaju odluka nije tako laka.....

layout for myspace

Dobro jutro svima kojima je dobro ovo jutro... Meni nije nikako dobro. Jucer sam radila do 8 navecer. I kad sam ustala da cu ic doma, zavrtilo me, bol u stomaku, zeludac probada. Srica bozja pa me sefica odvela doma, nebi uspila pjeske se dovuc. Jutros je malo bolje...al valjda ce proci.

Mozda ce vam se naslov stvarno ucinit previse umisljen, al kad je tako kako je!

Eto, sa dragim se nisam ni jucer vidila, doduse bija je dosa u ured na deset minuta i to je bilo sve. Ja sam bila premorena da se nalazim s njim sinoc.

U utorak sam bila na jednom razgovoru (necu sad rec kakvom jer to nije ni bitno) i moram priznat da mi je dosta pomoglo. Puna dva sata ja sam sidila i pricala.... i shvatila neke stvari i odlucila nesto promijeniti. Vrijeme mi je vise. Previse sam se zatvorila u sebe, zapustila svoje prijateljice, svoje interese, taj nesretni faks... totalno sam sve podredila ovoj vezi u kojoj na kraju krajeva nisam bila ni sritna ni zadovoljna. Tako sam lipo odlucila da njega vise necu proganjati suvisnim pitanjima di si bio, s kim, kad , kako , kuda, kome, zasto, necu pravit drame ako zeli ici s nekim vani (cak kad to i budu u pitanju prijateljice), necu ga tlacit s nicim sto sam dosada radila. Dosta mi je svega toga vise.

Od sada se posvecujem sebi, svojim interesima, izgradnji vlastitog samopouzdanja i samopostovanja! I napravit cu ono sto sam odavno trebala, posvetiti cu se faksu. Dosta je bilo zahebancije, previse sam to pustila da ide samo od sebe, nisam se niti dovoljno trudila da sve te ispite polozim. Pocela bi uciti pa bi mi na trecoj stranici misli otisle na drugu stranu i povratka vise nije bilo, i tako vec godinama.... A ono sto sam pocela to cu i zavrsiti. Zelim svima dokazati da ja to mogu, vratit cu ja onaj moj stari dispet iz srednje skole kad sam svim snagama radila na tome da budem najbolja u razredu. Tada sam imala jaku zelju i u tome sam i uspila. Sve ono sta bi sebi zacrtala to sam i napravila. OTkad sam s njim, izgubila sam se totalno. Sve sam zanemarila i nista mi nije bilo vazno osim njega. Sada je vrijeme da se trgnem, visoko uzdignem svoj mali smisni nosic i ostvarim sve ono o cemu sam ikada razmisljala i sanjala. I upisat cu se na body work. Tri puta tjedno, malo se druziti sa novim ljudima, topiti kalorije (kojih doduse nemam al dolazi ljeto pa da malo samo ucvrstim svoju slatku guzu)...... Malo da izbacim sve frustracije iz sebe. I onda cu se i bolje osjecati. Netko je rekao: Nikad nije kasno za bildanje vlastitog samopouzdanja!!! A to ce biti moja zvijezda vodilja!!!

I sretna sam jer sam se konacno odlucila maknit s mista, ucinit nesto za sebe jer samo ja znam sto je za mene najbolje!!!!

Sve ću preživit

Kao da se vrime zaplelo u švere
Ni lita ni zime ne dotiču mene
Sta je svit
Otkad znan da više tvoj
Ne mogu bit

Jer neman postole
Da u njima krenem
Kroz tvoje snove
Da te usnama prenem
Da ti dam
Sve dare duše svoje
Sve najbolje što znan
Sve najbolje ...


I sve ću priživit
I na sve san friži spreman
A moran se mirit
Što te neman

Nemojte doslovno shvatiti rici ove pisme... ocu samo rec da sam jaka i da cu sve prezivit sta god da se nadje na mom putu.

Pozdrav svima.... :)

edit: 23.03. 10:47

stavila sam novu pismu da svira na blogu, dosta je vise onih tuzaljki....

I FEEL GOOD
James Brown

Whoa-oa-oa! I feel good, I knew that I would, now
I feel good, I knew that I would, now
So good, so good, I got you

Whoa! I feel nice, like sugar and spice
I feel nice, like sugar and spice
So nice, so nice, I got you


When I hold you in my arms
I know that I can't do no wrong
and when I hold you in my arms
My love won't do you no harm

and I feel nice, like sugar and spice
I feel nice, like sugar and spice
So nice, so nice, I got you


When I hold you in my arms
I know that I can't do no wrong
and when I hold you in my arms
My love can't do me no harm

and I feel nice, like sugar and spice
I feel nice, like sugar and spice
So nice, so nice, well I got you

Whoa! I feel good, I knew that I would, now
I feel good, I knew that I would
So good, so good, 'cause I got you
So good, so good, 'cause I got you
So good, so good, 'cause I got you

Eto dragi moji, kao sto znate, on je jucer stigao doma. Culi smo se nekoliko puta, imao je nekog posla pa sam pustila neka obavi sve sto ima. SInoc oko 19 h me zvao kako mora jos nesto rijesiti, pa ce vratiti prijatelju auto (koji je posudio to jutro) i onda ce ici kuci spavati. Ok, shvatila sam da je umoran, da zeli rijesiti to sto ima i poci spavati.
Oko 21 smo se opet culi, bio je kod prijatelja, gledali su film i kaze kako ce kad zavrsi film poc kuci.
Medjutim, nije proslo pola sata i stize meni poruka: Idem do Roka na pice zva me rodjo, Marin i Keko pa da znas!!!!
Nisam mogla virovati prvo, pa me kao neka ljutnja obuzela i napisala sam mu poruku: Samo daj! Mislila sam da cemo se mi viditi, al eto nisam na listi tvojih prioriteta. Ugodna vecer.
Htjela sam nesto odgovoriti, al opet ne nesto da bude u mom stilu da se ljutim ili da pravim buku. CIm je stiglo status rreport prosla me ljutnja, i osjecala sam se bolje. Rekoh, ok neka ide, al me samo jedna stvar zanima u svemu tome, je li to inat, osveta ili nesto drugo??? Dokada ce trajati ova njegova igrica??? Jer, prije negoli je otisao na brod rekao mi je da bi se on trebao poceti ponasati prema meni malo drukcije i okrutnije da bi ja shvatila neke stvari,a poslije, na sam njegov rodjendan (kad sam ja izazvala svadju i svega mu rekla) rekao je da za sve ima Boga. To mi je zvucalo kao prijetnja, i sada shvacam da je svoje rijeci poceo pretakati u djelo. Neka mu bude. Zivo me zanima dokada ce biti tako???
Naravno, nije ni poslao poruku kad je dosa doma nakon pica. Sve sam shvatila, duri se.. Eto u tom je stos. Samo ne znam kakva moze biti veza u kojoj se medjusobno jedno drugom inate. Glupost zar ne???
Jutros se skroz dobro osjecam, nije me toliko briga niti sto je otisao na to pice. Medjutim, nije li bilo primjereno kad se decko vrati sa broda da se prvo nadje sa svojom curom pa onda sutradan ide na pice sa rodjakom??? Inat zar ne????
I upravo to svoje dobro raspolozenje ne mogu bas protumaciti....

Dobro jutro svima koji posjecuju ovaj blog.... Zelim vam uspjesan radni tjedan.

Eto prosa je jos jedan vikend.... nista special - sta se ono kaze. U petak me iznenadila njegova poruka u kojoj me pita ocu li s njim na brod????
NIsam tila odma odgovorit, pustila sam nekih pola sata da prodje, neckala se, ocu li necu li i na kraju sam ga zvala i rekla da idem....
Isla sam, imala ogromnu tremu kao da idem na prvi spoj s nekim deckom...al brzo je proslo.... Nemam sta posebno za napisati..... proveli smo noc zajedno i to je to.. Komunikacija je bila onako ''sluzbena''..... tako da niti ne znam kako bi opisala citavu tu situaciju... [no] nema veze..... ujutro sam odma otisla doma jer je on ima posla.... taj dan me cak nekoliko puta nazva ..... (za razliku od proslog tjedna)....i u jednom momentu sam mu rekla: volim te.... i ocekivala njegovo i ja tebe...al nije ga bilo.... pitala sam ga a ti mene??? i on je sutija..... nakon opet kratkog vrimena ja ga pitam a ti mene, da bi njegov odgovor bija: necu ti rec....
glupo da ne moze bit gluplje... ja sam se rasplakala jer sam se grozno osjecala....
zadnjih dana skroz izbjegava odgovor na to pitanje..... stalno a nije mi jasno zbog cega....[place]

E onda je dosla nedilja..... i citav al bas citav dan se nije javija.... poslala sam mu dvi poruke i odgovora nisam dobila.... cak sam i zvala nekoliko puta al nista......
i navecer kad je treba poc spavat zove me i kao da je ima posla....
a mislim stvarno je bezobrazan.... pa moga je dok je bija na wc-u ili dok je ruca/vecera napisat porukicu da ce se javit ma bilo sta........ jer moze obisit macku o rep da mi nije moga niti poruku poslat......[no] al nisam se tila svadjat nego sam rekla dobro i poklopila.

danas stize doma, slobodan je sad 15 dana.... sta ce biti sam bog zna... znam samo da nas ocekuje razgovor, al to ce bit moguce tek sutra.... danas ne zelim pricati o nicemu.......[zbunj]

edit: 09:24

Eh da, jucer sam bila sa frendicom na kavi.... morala sam se malo maknit iz kuce.... to je moja best prija, koju poznajem vec sto godina...pricale smo o svemu samo ne o mom problemu sa dragim, niti o njenim problemima sa njenim dragim (ako ih uopce ima)..i onda sam stala malo.... pa to je moja jeli best prija a ja joj uopce ne pricam o svojim problemima... naime ona je skroz drukcija od mene... ima razlicito razmisljanje i videnje svijeta.... jos davnih dana sam joj prestala pricati o ''nama dvoje'' jer ona svaki put kad bi joj pricala svasta bi rekla.... i po njoj je on uvik bija nedovoljno dobar za mene... odma sam ga trebala ostaviti..... i takve stvari....
jednom prilikom kad sam se s njim posvadjali i njoj sve ispricala rekla je pa daj ostavi ga, ocigledno je da te on ne zasluzuje i da si bolja od njega!!!
medjutim nakon par dana mi smo sve rjesili i pomirili se,a ona je meni rekla da joj vise nikad ne govorim svoje probleme s njim, jer se ona osjeca ko kreten jer je svasta pricala protiv njega a ja se sad pmirila s njim.. i tu je kuzim....
tako da vec dugo vrimena ja joj nista ne pricam o tome....a sve ostalo je super.... i ona je krasna osoba.... al eto, po tim pitanjima se skroz razlikujemo....al nismo dopustile da nam to unisti odnos.....
tako da imam neke druge prijateljice s kojima mogu o tome pricat i koje ce me svaki put slusat i bit uz mene kad mi je tesko....a to mi danas mnogo znaci...znam ja da bi me i moja best prija slusala, al jednostavno nju ne zelim zamarati tim stvarima jer znam da ne kuzi....

necu zaboraviti ni ''njega'' jednog krasnog decka koji mi je svaki put pomoga, i toliko me puta slusa .... hvala ti prijatelju.... (vjerujem da ce se prepoznati)!!!

e i jos nesto....tako mi jucer sidimo i cakulamo i vidimo da je dosla jedna nasa ''prijateljica''.... koju znamo jos iz osnovne skole.... dosla je s deckom, al nije proslo dugo vrimena i ona se dosla nama javiti... odma sam ja znala zasto je dosla.... stajala je tako s nama, i tisucu i jedno pitanje pitala.... a ja naravno sve super pricam...sve mi je super u zivotu,, imam odlican posao, odlicnog decka.... i tako ona me cilu odmirkala od glave do pete, i kaze a vidi je u sakoicu i spicokama..a ja kazem njoj sad sam poslovna zena i moram paziti na svoju garderobu..... i pita me kao jesam li se ja udala imam li zarucnicki prsten na ruci...a ja joj kazem kako sam se trenutno posvetila karijeri pa cu posli misliti na obitelj....i smjesak od uha do uha...
i onda ona kaze kako je mislila da cu se ja prva udati jer sam bas ja nekako cila bila u tom djiru.... al ja ne bi bila ja pa sam joj rekla: prije cete si vi moje cure udati nego ja... uvik to tako bude.....
pa me onda pitala ocu li biti na ovogodisnjem BOAT SHOW sajmu, a ja kazem kao da necu jer imam stalni posao i ne pada mi na pamet ic sedam dana na sajam i izgubit ovo......
a mislim, svaki komentar je suvisan...ona je dosla k nama jer mene nije davno vidila, i vjerojatno je mislila da cu ja reci kakvu slasnu stvar da ona moze ic dalje okolo tracat..... al nisam ja tako blesava..... jesam plava al glupa toliko nisam....tako da sam sve super pricala.... i ako vec mora nesto lajat okolo neka bude ljubomorna sta meni stvarno sve u zivotu ide od ruke. [lol][zmig]

toliko o tim tzv ''prijateljicama'' koje ustvari jedva cekaju da ti nesto krene po zlu da se mogu nasladivati..... koze .. [yes]

Ne znam otkud bi pocela.... sve mi je nekako cudno... sam nas odnos i cjelokupna situacija proteklih dana. On je otisa na brod i ja sam po prvi put u zivotu osjecala takvo olaksanje kad je otisa.. kao da mi je pa kamen sa srca, kao da sam dobila nekakvu slobodu, kao sam ozivila... bila sam sretna...sve ove dane sam stvarno blistala. svako jutro kad bi se ustala gledala bi se u ogledalo, sminkala drukcije nego inace i sama sebi se divila kako sam lijepa (znam sad ce svi rec da sam umisljena) .... osjecala sam kao da sam procvala... i sve me to drzalo do jucer...
jucer mi je bas bija neki glupi dan.... probudila sam se, krenula na posao i shvatila kako me on zadnjih 4-5 dana vise ne zove ujutro da me probudi, da mi zazeli dobro jutro... svaki razgovor nam se svodi na par uobicajenih pitanja tipa kako si, jesi se umorija, jel ti tesko....???
navecer kad krene spavati nema vise onog volim te.... sve se promijenilo... osjecam jednu veliku daljinu.... i tako sam jucer ujutro napisala sms za dobro jutro ...medjutim odgovora nije bilo.....
nakon par sati opet mu napisem kako zadnjih dana me ne zove ujutro, ne odgovara na sms-ove, da se pitam jeli razlog sto ima posla ili se bas ne zeli javiti, ono ignorira me???
njegov odgovor je opet stigao nakon par sati i rekao mi je da preuvelicavam stvari i kad moze da se javi i zovne me..

medjutim, to mi nije zvucalo potpuno iskreno.... jer da se on u toku cilog dana ne moze javiti makar porukom, to ne prolazi...nije prvi put na brodu.... nesto se dogadja.....:(((

to mi je bilo strasno, suze su mi dosle na oci.... osjecala sam veliku tugu....
kad sam stigla doma napisala sam mu sms: volis li me jos uvijek????
a njegov odgovor je glasio: pada li snijeg u splitu???

to me toliko ubilo.... rasplakala sam se ko nikad.... i pitala ga dal to znaci ne posto u splitu ne pada snig??? a on kao da ne brojim..... kako me to pogodilo ja to ne mogu ricima opisati.....
citav tjedan osjecam nekakvu smirenost i odjednom me jucer uvati tuga .....

ne znam zasto mi je to tako napisao. jeli to mozda kraj, ili ce tek doci??? u svakom sllucaju nista nije kao prije (samo ista rana boli me)..... ne znam.... jednostavno ne znam...

u mojoj glavi je velika oluja... u mom srcu tuga, sreca, jad, ... svega ima..sve se izmjesalo pa ni sama sada nisam sigurna sto osjecam...

sinoc sam tako bila u nasih kumova, osjecala sam cilo vrime kao da mi pola tijela fali... uvik idemo zajedno kod njih, al jucer sam isla sama buduci je on na brodu...i bilo mi je stvarno tesko... kao da sam pola sebe izgubila.... i jedan trenutak mi se jako urezao u pamcenje...
sjedimo tako kum, ja i njihova kcerkica (koja ce ubrzo godinu dana napuniti) i igramo se s njom.... u jednom momentu ja sam vidila mog dragog u kumovu licu.... i to me nekoliko minuta drzalo... imala sam osjecaj kao da se ja i dragi igramo sa svojom bebicom.... tako snazan osjecaj...
cak prvi momenat nisam ni shvatila da to nije on.... sto mi se to dogadja... sama sebi ne mogu objasniti....

prvo sam mislila da je mozda ova veza gotova, al jucer me opet nesto drugo obuzelo..... joj kad bih barem znala???? ovo me izluduje..... sto li ce biti od svega ovoga???
mozda sam izabrala pravu pjesmu odabirom Massima.nekako mi se cini da bas ona lipo opisuje cjelokupnu situaciju...... mozda ova ljubav umire...tko zna ima li jos nade za nas?????



08:46 EDIT

Eh da zaboravila sam... jutros sam dobila poruku za dobro jutro.... doduse pisalo je samo dobro jutro mali bipsicu.....
to je bilo lipo....al ono sto me iznenadilo je to sto me upravo zvao... je.... srecica moja mala....

11:11 EDIT 2

netko misli na mene..poklopile se kazaljke..... ms mislit.....
bas me mama zvala i kaze da je kod nas doma upravo bio bivsi sef mog dragog (inace ocev prijatelj) i da je ishvalija mog dragog, da je dobar, vridan, posten...i usput pita kao a oce li ti on biti zet????
mama se nasmijala i rekla a ne znam, oni su5 godina skupa... ne znam...

kad mi je to rekla rasplakala sam se i rekla joj da moram ici jer imam posla..... boze moj mili.....sta cu sa sobom??????????????????????????????????????????????????

Rodjen sam da cinim greske
I da hocu ne znam bolje
Usne su mi tako teske
Kada dotaknu tvoje.

Sad ni suza nemam vise
Pa te nijemo pratim samo
Vrijeme uspomene brise
To i ti i ja znamo.

Tu na mojim rukama
Ova ljubav umire
Dok nam jutro umorno
Broji zadnje dodire
Srece nema u nama
Gubi joj se svaki trag
Gdje su oni dani svi
Kad sam tebi bio drag


Sada nemam vrse vremena za nas
Zadnji put te ljubim danas
Nesto pricas ali ne cujem ti glas


Tu na mojim rukama
Ova ljubav umire
Dok nam jutro umorno
Broji zadnje dodire
Srece nema u nama
Gubi joj se svaki trag
Gdje su oni dani svi
Kad sam tebi bio drag


Prekrasna pisma.... meni se odma svidila i morala sam je tu stavit... savrseno.....

Dobro jutro ljudi.... znani i neznani.... nadam se da je kod vas bolje nego sta je kod mene.... bura puse ka luda... u uredu je zima iako ka neko grijanje radi, toliko me nosilo po cesti da sam jedva dosla na posa... ma znas sta totalno mi vise puna kapa ove glupe zime, ide mi na zivce svako jutro se oblacit po onoj ledari, pa jedna majica, pa druga, pa demper.... pa jaketa, sal, kapa, rukavice..... masu robe.... dosta mi je toga...ocu prolice lito..... da konacno mogu samo navuc nekakvu krpicu na sebe i skratiti si muke.... covjece....stvarno mi je dopizdilo vise.....

Jutros nemam bas neke inspiracije da bi nesto i pisala... ne znam.... ne pada mi nista na pamet.... al jedva cekam vidit moju priju, ponovo sist s njom i malo popricat.....
Prijo moja draga erin morat cemo opet na kavu... triba mi prica s tobom... moram pricat s tobom jer me ti kuzis i mozes nesto konkretno mi rec..... mozda se i budes ljutila na mene, al hebemu misa ne mogu protiv sebe nikako....pa da me ubijes.... pusa...

Evo vratila sam se. Napokon nam je na poslu proradija internet. Toliko sam u zaostatku da ne stignem sve odjednom... Hvala svima koji su ostavljali komentare i brinuli se di sam... Sve je ok. ziva sam i zdrava, a to je najvaznije.

Jucer je mom voljenom bio rodjendan....
Sreco moja, znam da sam ti sve pokvarila i teske rici izrekla, al dobro znas da te u dubini svoje duse jako jako volim. Znas da si mi sve, krv koja mi tece kroz vene, zrak koji disem, razlog mog postojanja....

Sretan rodjendan ti zelim..i zao mi je zbog svega!!!! Volim te....