Marketing
P R I D __T V O J I M __V R A T I M A
A jucerasnjeg dana...ne znam uopce kako bi ga opisala..... Bila sam nekako tuzna, ruzna, sjetna, ljuta, pa opet tuzna.... ma izmisalo se osjecaja i osjecaja....Jos sam dan prije bila u doktorice, jer sam grozno kasljala. I naravno, kako bi to bilo da ja na proljece budem zdrava. Ovaj put me uvatila alergija, zahvatila vec sad disne organe, i ima tendenciju spustanja na moje drage bubrege, pa sam dobila novu dozu Novocefa, koje pak uvik ostave posljedice... bljak...i jos jedne tabletice i sprej za nos. Izgledam ko narkoman kad si to strcam u nos. 
NEgo vratimo se mi danu jucerasnjem.. Tako sam bila na poslu, teska strka, ona sefica pojma nema program u kojem radim, pa kad mi nesto nije jasno popizdim dok ona skuzi da bi meni objasnila. Zivcani slom dobijem. I onda na kraju odustanem od pitanja, mozgam pola dana i skuzim sve sama. 
Lakse mi je tako.
Kad sam isla put kuci, s njim sam se nesto dopisivala, poslala sam mu poruku da mi ne pokusava ponovno uci u srce, da ga nista ne pita jer je puno boli i da ga ostavi jednostavno da umre. DOdjem doma, dolazi bakica i donosi mi kovertu (pomislim opet brzojav)...
Otvorim kovertu, kad unutra Diploma najdrazoj osobi i maleno pisamce. Kad sam procitala to pisamce, suze su mi potekle. Zatvorila sam se u sobu i nazvala ga. Cim je diga slusalicu samo sam izustila HVALA, a on meni kao ajme jube ne mogu sad pricati, nazovem te kasnije. Ja, ok.... Poslala sam mu onda i poruku Hvala, a on meni kao iznenadenjima nikad kraja i cut cemo se posli. Mislim se u sebi, al ce mi sad doci postar i doniti jos kakvo pismo??? 
U meduvremenu je pocela i moja draga serija, skuham mami kavu, sidimo i nesto cakulamo, kad evo njega zove. I sad cu cili razgovor ispisat:
Ja: Ej mali, di si?
On: Evo me, sta radis?
Ja: Ma nista, ljutim se na mater, stavila mi danas cukra u rucak, umisto soli... 
i jos mi nista nije tila rec, nego se smjeska....
On: Ajde, sta ima veze, pusti mater na miru. Nego, zasto si ti meni bila ono rekla hvala??
Ja: Pa zato...
On: Zasto?
Ja: Pa zato... jer sam dobila jos jedno pismo.
On: Sta si dobila?
Ja: Pa kuvertu, u njoj diploma i pismo....
On: I sta je jos bilo?
Ja: ?? Nista, al je tribalo bit.
On: Pa sta si jos dobila, nisi dobro pogledala u postu.
Ja: Ma nisam ja ni gledala u postu, baba mi donila. Pa ne bi valjda pola ostavila u sanducicu,a pola mi donila.
On: NIje bice baba dobro vidila.
Ja: Ma jel ti to mene zezas?
On: Nisam, zasto bi te zeza?
Ja: Ne virujen ti ja nista....
On: Onda jesi vidila???
Ja: Sta cu vidit, nema u posti nista.
On: Otidji vidi.
Ja: Nemoj mi samo rec da si dosa, i sad me namjerno oces izvuc vani?? Jeli? jesi mi isprid kuce?
On: Sta ti je A., oces da te nazovem iz poste da vidis pozivni broj??
Ja: DAj ne pricaj gluposti, al stvarno mi je sumnjivo.(dok pricam spustam se u dvor da vidim ima li sta u sanducicu)
On: Nema ti sta bit sumnjivo...
U medjuvremnu vec dodjem do sanducica, pogledam ga, unutra nema nista... i kazem mu: Pa nema nista...
On: Sad se mozes okrenit.... 
Kad on stoji s druge strane dvora.... 
I gledam ja, gledam i ne virujen....
Dodje do mene, zagrli me, poljubi....a ja sva u soku, nevjerici.... pa sta, kako, ovaj di, kome.... milijun pitanja i ne mogu virovati da on stoji pored mene. U jednom momentu sam da tako snazno zagrlila
i nisam ga uopce pustala...tako sam se cudno osjecala.... ne mogu uopce opisat. U jednom momentu je izasla baba iz svog stana, i pita njega kad je stiga, kako je,.... i zasto ne idemo u kucu a ne tako isprid stana se grlimo??? Da bi on njoj reka da mi ne zivimo za druge. A ja sam cilo vrime stajala nepomicno, jako ga drzeci uza se..... Reka mi je da je dosa prvo meni se javit, da idemo na pice negdi...pa smo se dogovorili da ce otic doma, i da cemo se posli vidit.
NIje proslo ura vrimena, i dosa je po mene...Isli smo u Stobrec na pice. U jedan mirni kafic....i cilo vrime sam mislila u glavi na taj kafic, a kad sam se s njim nasla on me odma pita ocemo u taj kafic?? Ostala sam paf, pa sam ga pitala kako je zna da sam na taj kafic mislila??????? 
Sidili smo tamo, pricali... Reka je sefovima da mora ic doma, da ima nekih problema. Kaze da nije vise moga izdrzat bez mene, da je mora doc, da je osjeca ovih zadnjih par dana da me gubi, i nije to moga podnit, pa se skupija doma..... tj. meni kako on kaze. Ja sam radi tebe dosa!! Joj meni..... u jednom momentu kad me poljubija, tako su trnci prosli mojim tijelom....
nekako sam se cila bila najezila...i jos uvik sam pod dojmom...i ne znam sta cu pisat...i necu vise nista...samo cu ostavit jednu pismu, koja onako pase situaciji..i koju smo slusali sinoc u autu....... 
Pred tvojim vratima
Kad jednom prođe sve
kad pretvori se u sjećanja
kad više nisu važna lica,
imena ni godine.
Kad jednom stvorim se ja
pred tvojim vratima.
Da li ćeš shvatiti sve
ljubavlju ogrnut me?
Da li ćeš dignut me s koljena
željnog tvog oprosta?
Kad jednom stvorim se ja
pred tvojim vratima.
Ispod ovog neba samo ti
dušu znaš mi taknuti.
I kad kapnem na tvoj dlan
kad se stisnem kraj tebe
nek' me čvrsto drže ruke
tvoje ruke sigurne.
Kad jednom stvorim se ja
pred tvojim vratima.
Post je objavljen 28.04.2006. u 08:13 sati.