Pregled posta

Candle in the wind..

Kakav je to dan bio jucer. Sidila sam na poslu, pisala svoj dnevnik (znan sad ce ispast da nista ne radin, al nema mi sefice pa koristim svaki moguci trenutak) kad evo njega, ulazi. Sidija je sa mnom, malo smo neobavezno pricali, kad su ga zvali iz kadrovske da danas dodje na brod minjati kolegu. Na zaslonu moba mu je bio nekakva slika broda pa sam ga pitala da mi pokaze sto je to. Otvorija je folder sa slikama, i ja sam ga pitala da mi sve slike pokaze. Izmedju ostalog tamo su bile i dvi slike, jedna Marijanina i jedna Nikolinina. Sokirala sam se blago receno, ne znam zasto, al to me nenormalno naljutilo, izraz lica mi se totalno promijenio, spustila sam glavu i nisam ga uopce tila pogledat. Nekako sam skupila hrabrosti i pitala ga kad je to slikano, reka je jos davno kad je bija sa Nikolinom na kavi. Rekla sam mu da me je onda opet laga jer ja za tu kavu ne znam. Pocea mi govorit da mi je stvarno reka i da sam ja rekla da nemam nista protiv, da sam ga pitala mogu li ja s njima.... ali iskreno receno ja se toga ne sicam... ne sicam pa da me ubijes. Tu smo se navlacili neko vrime i u jednom momentu sam ga potirala ca. REkla sam mu da ide iz ureda i da me ostavi samu! Otisa je,a ja sam ostala u svojim mislima... a misli, 1001 u glavi... kaos, nered...ljutnja.... a onda opet kad sam se malo smirila pomislila sam pa zasto to sad radim, pa nije mi vise momak????? Sidila sam za kompom, slusala neke pisme.... bila u svom svijetu... kad oko 2,30 evo opet njega... Prvo nisam nista tila pricat s njim, a onda su standardne price pocele.... kako me voli, kako zeli biti sa mnom, kako mu nedostajem, da ce sve ucinit da bude sa mnom, da ce ucinit sve onako kako ja budem trazila, sta god ja kazem, da zeli da krenemo nekim novim putem i da stalno idemo ravno i da nikako ne posustajemo.... toliko toga.. stalno je ponavlja ono nesritno volim te.... i me da mu pruzim jos jednu priliku.. malu priliku i da me nece iznevjeriti..
Rekla sam mu da mi je tesko, da ne zelim naglo doniti odluku, ne zelim zatvoriti sva vrata i reci mu zbogom,pa nakon misec dana ga moliti da mi se vrati a isto tako ne zelim jos jednu priliku mu dati i onda opet da me povrijedi. U jednom momentu sam mu rekla da mi treba vremena, vremena da budem sama... a njegov odgovor je bio da ga je strah pustiti me samu jer se boji onog najgoreg. Ovako mi makar moze svaki dan dokazivati koliko me voli i boriti se za mene. Nisam mogla izdrzat pa sam mu rekla da te sve rici divno zvuce, al jednostavno ne dopiru do mene... prazna sam , i ne znam sto osjecam... jednostavno ne znam...
plakali smo oboje ... bilo mi je tesko. Jako tesko mi je bilo i kad je reka da nije prosa lijecnicki pregled koji mu je potreban da bi moga raditi. Poremecen mu je centar za ravnotezu, ima problema sa livim okom (nesto sa bojama nie ok), tlak nije ok, krvna slika i ima 100 otkucaja u minuti ... rekla sam mu da ne bi volila da mi danas sutra bilo tko prebaci da sam ja kriva sta on nije prosa lijecnicki. Produzila mu je lijecnicki na dva miseca koliko mu traje ugovor o radu i rekla da ponovno dodje kada istekne i ako i tada ne prodje, moze zaboraviti brod.Sve u svemu je lose.
Navecer smo se opet vidili, isli smo na pice. Cilo vrime smo se ... grlili i mazili .. bio je to lip osjecaj... Dovea me doma, dao mi opet neke stihove i ja sam se ubacila u postelju, i citala ih....

I onda je zazvonija mobitel... mislila sam da je stigao doma i da me zove da mi kaze laku noc. Ali... rece mi ajde proviri kroz prozor... molim te... Pitam ga zassto, a on samo da provirim. Pogledam kroz prozor nema nista... Otvorim prozor i pogledam ispod .... ... ... ostala sam zapanjena.... prekrasno je izgledalo.... srce od svijeca.... i sve su tako lipo gorile.... stvarno predivno... i onda se i on stvorija kraj tih svica.... rekla sam mu da nije normalan, da je lud, i da me stvarno lipo iznenadija.. Reka je da je tija to ucinit preksinoc al zbog vitra nije moga. Cak i da je bija napisa VOLIM TE A...al mu vitar pogasija svice pa je onda samo napravija srce ... Reka da me voli i da bi sve ucinija za mene.... sve.... Jedva sam ga piotirala kuci... Zvao me kad je stiga, nisam mogla virovati...bila sam pod dojmom....
i sad kad mislim, zaista nitko nikad nije nista ni priblizno napravija za mene... prekrasno je izgledalo...zao mi je sto nisam imala fotoaparat da to uslikam... stvarno predivno....
Eto i kad sve zbrojim i oduzmem, pojma nemam sta cu sa sobom... ne znam sto osjecam, u glavi mi je zbrka, emocionalno sam prazna.... I ugodno mi je kad mi pise, kad me zove.... stvarno se osjecam posebno, onako kako sam se tribala osjecat sve ove godine veze s njim.... al onda kad se malo opustim kazem sama sebi da se priberem i da to nije to... Stvarno sam cudna... sama sebi... ne znam sto bi i kako bi.... i jedna i druga odluka su teske.... da mu se prepustim i da me povridi to ipak ne bi izdrzala, da ga ostavim i kad mi dodje do glave sto sam ucinila da ga molim da mi se vrati????... koliko pitanja... i kako teska situacija.....











Post je objavljen 07.04.2006. u 08:07 sati.