Pregled posta

!! KRAJ !!


Prosa je jos jedan vikend. Vikend pun emocija, suza, tuge, razocaranja....
Sve je pocelo u petak. Dragi mi je dosa malo na posa, jer sam bila sama. Stalno se htio ljubiti, pa sam ajd ono uzvratila mu, iako moram priznat da mi je to bilo malo naporno i bezveze.
Odvea me doma posli posla i dogovorili smo se naci navecer. Cilo vrime sam razmisljala o tome kako cu zapocet nesto, kako mu reci, na koji nacin????
Kad me zva kad cemo se naci pita me ocemo se ici negdi ljubiti? Rekla sam da , nego cemo se naci i pricati.
Konacno smo se i nasli i posli na jednu plazu. Sidili smo u autu, more je bilo tako mirno, tiho, nebo puno zvijezda...prekrasno vrime za uzivat, al meni je u glavi sve bilo osim prekrasne veceri.
Prvo me nesto zeza i onda mi reka ajde pricaj...
Nasta je tajac, nisam znala kako ni sta reci. Pa sam pocela: ''Rekla sam ti da moramo pricati jer ja ovako vise ne mogu. Ovo je previse za mene. Jednostavno ne mogu.''
Njegov komentar je bio: ''Pa naravno da ne mozes, ni ja ne mogu. Ima misec ipo dana ova nasa veza ne slici na vezu!!'' Ja ''Znam i ide mi to na zivce, i zato ti kazem, ja ne mogu vise. Ovo vise ne ide!''On je zasutia, gleda kroz prozor i nakon nekog vrimena me upita: ''Jel ti to oces rec da je gotovo?''Rekla sam: ''DA!''
Osta je sidit na svom sidalu, gleda je kroz prozor i pocea tiho plakat.
Pita me kad sam to odlucila, a ja sam mu rekla da o tome razmisljam vec duze vrimena, al nisam imala hrabrosti to sebi priznati i to mu reci. I rekla sam da ono prokleto pismo nisam zaboravila i da je dosta utjecalo na mene. Njegov komentar je bio: ''Ja sam ciste savjesti pred Bogom, pred tobom, pre tvojim i mojim roditeljima!'' Nisam nista tila komentirat al mi je to diglo zivce, kako moze spominjati Boga kad ne viruje u Njega?? Al presutila sam.
Neko vrime je tu plaka, i onda izletija iz auta i svom snagom zalupija vratima. Sija je na zidic uz plazu i plaka.
Ja sam ostala sidit u autu i ponavljala u sebi kretenu jedan, a suze su isle same od sebe. Smirila sam se, otisla do njega i pitala ga zasto se tako ponasa, i zasto je tako izletija van?? Rekla sam mu da me pogleda, a nije tija. Nista nije ni reka niti me pogleda. Samo je drza spustenu glavu. Ja sam se okrenila i otisla,a on me onda zazva da se vratim. Nisam tila. Otisla sam u auto, sidila i gledala nebo. Dosa je za mnom i poceli smo opet pricati.
Rekla sam mu da je to meni bila jako teska odluka, nisam je bas tako lako ni donila niti se tako lako odlucila za nju. Previse me stvari veze za njega da bi to tako lako rekla i napravila. Pitala sam ga: ''Kakve nam koristi da smo u vezi kad nam nista ne ide, stalno se svadjamo???
Onda je njegov odgovor bija: ''Pa ti mene stalno provjeravas i kontroliras, ti si bolesno ljubomorna!''
Ja sam odgovorila: '' Nisam ja toliko ljubomorna koliko ti meni sranja mozes napravit! I uostalom kako te ne bi provjeravala kad stalno neka cuda izvodis. Koliko si puta reka da neces vise pa su se stvari uporno ponavljale, i to stalno jedne te iste? Sve bi bilo divno i krasno 5 dana, a onda 6 dan ti bi opet sve po starom nastavlja? Kakvog to ima smisla??''
Tu je nasta tajac. Svak je sidija na svom mistu i bija u svojim mislima.
U jednom momentu mi je reka: ''Sokirala si me totalno, ne znam kud cu od boli, tuge i praznine!''Ja sam zaplakala na te njegove rici. Zagrlija me i plakali smo zajedno.

Neko vrime je bilo bez price, ljubili smo se i u jednom momentu sam ga odgurnila od sebe i rekla mu da me ne dira i ne ljubi, da jednostavno ne mogu.
Opet je pocea plakat i reka mi: ''A. ja tebe volim, ja sam tilo, a ti si moja dusa! Ne mogu bez tebe, ne mogu zamislit dan bez tebe, jutro. Sve u mom zivotu je vezano za tebe, sve me podsjeca na tebe, sve. I moja soba, i auto, i oni topli sendvici, i lignje....ma jednostavno sve. Ne zelim te izgubit, zelim biti s tobom po cijenu bilo cega. Zelim te natrag u svoj zivot!''
Rekla sam mu da je to sve lipo, al da sam ja to vec slusala nekoliko puta i nije se nista dobroga izrodilo iz svega toga.
Na tome je ostalo, posli smo doma jer je vec bila neka luda ura.

U subotu ujutro sam se nasla sa rodicom i njenom kcerkicom Marijom koju obozavam. Prekrasno dite. Sile smo u neki kafic i pocele pricat. Na pocetku razgovora pitala me zasto si tako ljubomorna??? Rekla sam joj neka me pusti da joj sve ispricam pa neka me onda to pita. Tako sam i pocela sa svojom pricom... ispricala joj sve one moguce cure, poruke, racune od mobitela (po 900 kn), izlaske vani bez mog znanja, slucajne susrete u kaficu kad je bija sa nekim curama pa i ono nesritno pismo.
Ostala je bez teksta! Sidila je i gledala me. Rekla je da stvarno onda imam razloga bit ljubomorna i da bi i ona na to sve poludila!
Nije mogla doc k sebi, rekla je da mi nece nista govorit, al u svakom slucaju da mi nije lako i da me razumi.

Dok smo sidile tu na kavi dobila sam njegovu poruku: ''Dobro jutlo roso moja mala. Dobro jutro tebi sta mi mladost i snagu dajes. Volim te Pahuljice''Nisam nista odgovarala, jer nisam tila. Kad sam dosla doma, malo sam pricala s mamom i onda posla spavat. U meduvremenu mi je stigla jos jedna poruka: ''Zivote moj aj napisi mi nesto MOLIM TE''
Nisam ni na to reagirala. Smanjila sam mobitel i zaspala. Kad sam se probudila bila su dva njegova neodgovorena poziva i poruka: ''Andele moj volim te i volija bi cut sad tvoj mali njezni pospani glasic pusa''
Ja sam mu napisala da sam se taman probudila i on mi je uporno odgovara na svaku moju, cak i kad ja ne bi nista odgovrila. Kad je vidija da ne odgovaram napisa mi je: ''Ej sta radis... nemoj me ignorirat molim te''Kako se cili raznjezija. Ostalo je sve na tome, nisam odgovorila. Posli mi je posla poruku: ''Pupsi bili htjela sa mnom prosetat malo i popit sokic molim te''Tek nakon pola sata sam odgovorila da moze i da se vidimo posli. Nasli smo se oko 10 sati. I kad sam usla u auto, skoro sam sok dozivila. Bija je totalno sredjen, obuka rebe (koje ja obozavam i uvik mu govorim da ih obuce, al nikad nece), novu majicu sta san mu kupila, jaketicu, cipele. Sve ono sta nikad ne nosi, i ono sta ja uvik ocu da obuce. Nisam mogla virovat, al sam presutila i rekla mu da idemo u kafic na Zenti. Bilo je dosta svita kad smo dosli, ali se isto tako jos brze sve i napunilo. Nije mu smetala ni guzva ni ista. Tu smo sidili neke dvi ure, nismo nista pametno pricali, i posli krenuli setat uz more. Medjutim, bilo je hladno, a ja ne bas tako dobro obucena pa smo posli u auto. Sidili smo u autu i pricali.
Opet je on pocea, da on mene voli, da on zeli biti sa mnom... da mu je krevet tako prazan i sablasan bez mene....
Tako smo nesto pricali... i kaze on meni u jednom momentu:
''Aj se udaj za mene!!''
Hm??? Nisam nista rekla, cak sam se malo i nasmijala, al sam sutila. Nisam uopce tila odgovorit na to pitanje.
I onda on kaze: ''Nemoj mi se smijat molim te. Ja ti to ozbiljno govorim. Znas pupsi, dugo mi je tribalo da ti ovo kazem, gore mi je nego tebi onu vecer, al zelim ti nesto rec. Znam da nemamo nista, nikakve uvjete, al ajmo se ozenit u maticara, pa onda nakon nekog vrimena.....''
Odma sam ga tu zaustavila ostro izreknuvsi: ''To ne dolazi u obzir!!''
Maka se na svom sidalu, pognija glavu i sutija. Nakon nekog vrimena kaze mi: ''Ti mene uopce ne shvacas ozbiljno, do tebe ne dopiru ove moje rici!''Ja: ''Ma zasto ti meni svaki put kad se mi posvadjamo i prekidamo spominjes zaruke i vincanje? Pa puna kapa mi je svega toga. Nije uopce ni vrime, ni momenat ni misto, nista! I prvi put kad si mi spomenija zaruke bilo je kad smo se posvadjali. Pa sta ce meni to sada??'' On: ''Ja te volim, ne mogu se zamislit bez tebe, zelim te kraj sebe. Zelim da budemo skupa, da se budis kraj mene, i ocu te nazad po cijenu bilo cega. Bilo cega! I pod tvoje stakleno zvono cu ako triba. Sve samo da mi se vratis. Okrenit cu novu stranicu u svom zivotu, prominit cu se, al zelim biti kraj tebe!''

Ja: ''Znas sve je to lipo, al ja tebe nisam nikad tila pod stakleno zvono, i to da ces se ti prominit sam ja toliko puta slusala, al nista od toga nije bilo, nista! I nije uzalud ona uzrecica: Vuk dlaku mijenja ali nikad cud!''
On: ''Nisam ja vuk!''Ja : '' To je metaforicki receno i ima istine u tome!''On: ''Ali ja zelim biti s tobom, sve cu ucinit da mi se vratis i da budemo zajedno, sve!''Ja: ''Koliko puta si to reka, koliko? I nista nisi poduzea po tom pitanju, pa znas i sam da smo vec tribali imat zaruke, tribali smo kupit sobu, pa nista od toga nije ispalo a zato jer smo se posvadjali!'' ON: ''Zaruke smo odgodili jer se dosta osoba umislao u nase stvari..!''Ja: ''Ne nije ti bija razlog, nego smo se mi posvadjali oko drugih stvari ako se ne sicas!''
TU smo se posvadjali oko tih nesritnih zaruka koje su tribale bit prosle godine u 9 misec, al su otkazane, jer sam ga slucajno srela u kaficu sa neke dvi cure, a najtragicnije od svega toga je bilo to sta smo se culi na mob netom prije sam usla u taj kafic, i reka je da je doma, da ga boli noga i da ce ic lec. Ne prodje 10 minuti, udjem u kafic, a on tamo sidi sa dvi cure. Sok sam dozivila! Javila sam mu se, rekla mu samo dobra vecer, i sila za drugi stol i pricala sa prijateljicom. Tresla sam se do bijesa. I sad kad se sitim, mrak mi padne na oci. A da ne spominjem da smo prije toga bili u gradu, njemu je dva puta zvonija mob, nesto je rezervirano prica, i odma nakon toga mi reka da idemo doma jer ga boli noga. Mislim stvarno, kako licemjerno!
Uglavnom, u jednom momentu mi je reka: ''Nisi ti nista posebno, nisi atraktivna i sve to, al za mene si sve!!''Stala sam i pitala ga sta oce rec s tim. A on kao da ne shvatim to na krivi nacin, da sam njemu najbolja i da zeli biti sa mnom.
Nismo jos dugo raspravljali, i posli smo doma. Stvarno sam bila zivcana i ljuta. Ljuta jer mi je na takav nacin reka da nisam nista posebno, pa sto mi je opet spominja proklete zaruke u casu prekida. Gadi mi se to. Kao da bi nesto rjesili vjencanjem! Bilo bi jos gore, na kakvim temeljima bi mi bio brak, nikakvim. Sta onda, rodila bi dite, zivila s njegovima doma, nakon nekog vrimena dobila zivcani slom i vratila se materi. Ma svaka tebi cast, al meni to ne triba u zivotu. Radije cu bit sama. I to kad mi je reka prvo cemo u maticara. Pa jel oni normalan??? Kako da sam mu jednom rekla da je brak za mene svetinja i da cu se vincati u crkvi i na nikakav drugi kompromis ne pristajem. Sta je njemu, sad mi tu vadi iz rukava posljednje karte i oce mi vatat na tu foru. E pa dosta sam ja puta padala na te rici , vise necu. Necu! Jer nemaju smisla nikakvog. Niti bi sta rjesili tim nesritnim vincanjem.

U nedilju smo se nasli posli rucka... isli smo setat na Bacvice. Opet me sokira jer se sredija, i ovaj put nije ronja kad sam rekla da ocu ic setat na Bacvice. Svaki put kad bi mu to spomenila uvik bi nesto prigovara, govorija zasto uvik tamo, da mu se tamo ne da ic....i takve stvari. Al jucer je eto prista. Setali smo, ucinili smo poprilicno veliki djir, nije se bunija za divno cudo, pojeli sladoled, u medjuvremenu me zvala rodica ocemo li se naci. Tako je dosla ona sa muzem i malenom. Sili smo popit pice i malo cakulali. Dragi je bija nekako rezerviran... nije bas puno prica. Posli smo cak isli i na pizzu, opet je bija nekako suzdrzan i nije bas puno sudjelova u razgovoru. Nakon pizze me odvea doma, tako da nismo nista pricali.

I sad kad je proslo vec tri dana od svega toga, cini mi se da to nema smisla. I ono sta me uzasno iritira, kad god bi doslo do tog prekida i svadje, on bi se prominija. Tako postane super, sve cini da bi meni ugodija, mazan je i cili dobar. A hebemu mater, sta mi nije takav cilo vrime??? Ne kazem da mi uvik triba udovoljavat, al ako te pitam ocemo ic vani, onda reci ajmo, a ne svaki put pricat price da je tamo guzva, pa tamo dica....bla bla.. uvik ima izgovor za sve... dosta mi je toga. I sad ovaj vikend, isli smo i vani, i obuka se lipo, i isli smo na Bace setat... mislim stvarno. Sad kad me gubis cinis sve, a kad se pomirimo nastavljas po starom. Zatvorimo se u kucu, jer ja uvik popustim, i zelim bit s njim pa makar i u kuci, gledajuci tv. A unutra zudim za izlaskom. Desi se eto i da ocu ic negdi sa svojim deckom, al njemu se nikad nigdi ne da. Medjutim, neka ga nazove netko drugi (rodjak ili prijatelj) bez problema se ide di god oce. No krasno, zar ne????

Tako je prosa taj vikend... u svakom slucaju... nismo skupa. I buduci da idu u remont u Losinj za nekih 7 dana, reci cu mu da mi se ne javlja, da me ne zove..necemo se vidit. Zelim se malo odmorit. I ono sta sam mu rekla:
''Znam da cu patiti, to mi je posve jasno. Al lakse mi je prekinit s tobom, pa patiti izvjesno vrime, nego ostati s tobom i patiti stalno!!''

edit 14:27
koji je ovo edit po redu???? 10??? hihi a stas, kad mi je opet posla sms:
14:16 Mozda sam dosadan al bar mi kazi zasto me ignoriras

hahahaha ma vidi molim te.... kako mu je sad vazno da mu odgovorim i kako se ljuti kad nista ne pisem. a kad sam ja njemu slala poruke i kad nisam dobila odgovor onda bi reka: ajde ne dramatiziraj.... if... eto neka vidi kako je to.... bas je blesav.
i poslala sam mu poruku: Neman ti sta za rec. i neman...

ajme meni...ne moze mi ovo radit... poremetija mi je cilu koncepciju...
14:46
Ti si moj zivot, moja sreca, moja nada.
Ti si meni sve cak i zalja kad jedna zvizda s neba pada.
Tesko mi je zivit u prokletoj samoci.
Unistavam sam sebe nespavajuci nocu.
Sjeba sam sebe i tebe i ovu predivnu ljubav koja mi znaci mnogo
zivota mi kunem se bogom.
Kasno sam shvatija
sta sam napravija
pocinjem shvacat za kajanje je kasno.
Treba mi netko a to si ti,
ti tako blizu a opet daleko.
Padam u ponor bez dna kao
da je sve krvavi san iz kojeg
me ti probudit jedino znas.Volim te.

Ja cu popizdit. vidi ga sad... odjednom i pisme mi pise... (dobro inace pisme pise) al me zivo zanima jeli ovo sad izmislija ili je kao i prije prepisa iz one pjesmarice u kojoj su sve pisme posvecene bivsoj curi??????

14:55
evo jos jedne ... Voljeti A. tebe, znaci umirati... Al ja cu umrijeti samo da te mogu vjecno VOLJETI
.

Post je objavljen 03.04.2006. u 09:09 sati.