*...Još je kod tebe dobro i toplo, još na uživanje ti miriše soba... Ali nikad dalja nisi bila mi...*
Tako bi te volila mrziti.
Ono, iz dubine duše. Da me ne peče savjest zbog toga.
Da se nasmijen na samu pomisao tebe. Da ti se nasmijem u facu i kažen ti kako si glup, kako si ohol, dragi moj.
Volila bi da te boli koliko boli mene. Bar upola. Zaslužuješ to.
Volila bi da me susretneš, pa da ti padne cili život.
Volila bi da poludiš od same pomisli na mene.
Da pizdiš sam na sebe koliko si glup bio pustivši me tako lako da odem.
Volila bi da me nikad nisi doda na fejsbuk, i da me nikad nisi pita iman li msn.
Da mi je bar taj tren komp otiša kvragu ili crka internet..
Proklinjem onaj tren kad si me prvi put poljubio.
A, znaš koliko sam se opirala...
Proklinjem ga, jer da to nisi napravio, svako bi krenuo svojim putem, a meni je tada ionako bilo svejedno i nije mi bilo važno.
Ni ti, ni apsolutno ništa drugo.
I boli me šta nećeš da priznaš.
Šta lažeš.
I šta si otiša.
Zajebi Crvenu.
I ne zaboravi, obećanja su samo riječi.
A, danas zadnje šta si obeća bilo je da ćeš se vratiti.
Baš me zanima do kuda ide taj tvoj kukavičluk.
I koji to obraz imaš.
Iako si predivan, volila bi te mrziti.
Al, ne mogu.
I šta je najžalosnije, znam da ćeš sve shvatiti. I da ćeš se vratiti.
A, ja samo očajnički želin da to ne bude prekasno...
18:43 ,
Komentiraj { 4 }
Print
