Kasno je..

A, Ja sam se opet, umisto za krevet, odlučila za triler.
Ah, volim...
Kad mi je gušt...:D

I tako uživila se ja. A, ono...
Zvoni mi mobitel u 2:58.
Moj bivši.

Javih se kulturno...

L*- Izvolite?
S*- Ej, ja san..
L*- Znan da si ti. Reci, šta tribaš?
S*- Zašto si takva?
L*- Kakva sam?
S*- Misliš samo na sebe. Ko i uvik.
L*- Ma nemoj zezat? A na koga ću drugog mislit?
S*- Pa na novog dečka. Ako ga uopće imaš.
L*- Šta ti triba, lipo san te pitala?
S*- Ti se nikada nećeš prominit...
L*- I ne planiram.
S*- Jeli ima ikakve šanse da......
L*- NE! [Prekinuh ga, ne želleći iti čut ostatak...]
S*- Zašto... Pa objasni mi...
L*- ..........[Šutim]
S*- Voliš ga?
L*- DA!
S*- Oprosti... Neće se ponoviti.

CUT...
I to je to. Nisam uspila ni riči reć, poklopio je. Doduše, tila san mu samo reć da me pusti na miru.
Al eto. I bez velikog razgovora, valjda je bilo dovoljno jasno šta ja želim.

Ma ne, ne shvaćam.
Kako nekome objasniti da postoji moja potreba da imam nekoga koga JA oću. Nekoga koga sam JA izabrala.
Zamislila u glavi.

Ali ne!
Ja sam kučka-OPET.
Ali, ovaj put me ne zanima šta misli on, ili bilo ko drugi.

Ovaj put smo u pitanju samo ja i MOJ mali...
I ništa više.




I da.
Zaljubljena sam. Zatreskana. Luda za njim. Do ušiju.
I baš me briga.
Ne osjećam više krivicu niti žaljenje prema ikome. Nemogu više opravdavat ničije hireve.
Ne mogu mu bit prijateljica. To smo ionako davno zaključili..
I čemu onda? Zvanje?.....

Pusti me više...
Pusti me da uživam...
Da dišem.
Triba mi to...

A ja... Imam svog malog...
Sudbina nas je poljubila i eto...
Dogodilo se.
Volim svoju breskvicu...*


Mahanje od zaljubljene Lanice...*mwa!

Nisam se prominila.
Samo je neko uzrokovao moju sreću, radost, zadovoljstvo..
Neznam šta mi je.
Stanem na prozor i zabuljim se u daljinu.
Zaljubljeno...
Prema moru.



Nikom nisam rekla.
Ja sam na njega čekala...

"...Svi su epizodisti, zbrisat će čim zagusti...
Mi ćemo ostati.
A, meni je svejedno, jer ništa nije vrijedno
osim tebe, ljubavi... ¤"

Ljubim vas...*Mwa!

Mha... Mislin stvarno.
Da smo sponzoruše-nas dvi među koje niko nikad nije moga niti primirisat...,jer smo same sebi bile dovoljne.
(A šta tu ima loše?)
Da smo ostavile dva najbolja prijatelja jer nisu bili dovoljno dobri za nas... (čitaj-nisu bili dobra prilika za nas).
Kao prvo, da mi je to u životu (bilo) važno, ja nebi gubila vrime na njega. Isto kao i ona, koja mu je bila s najboljim prijateljem.
Ne razumin. Stvarno ne razumin..




Dobro.. Razumin.
Razumin ljubomoru, nezadovoljstvo u životu.
Samo ne razumin, čemu priče.

Iskreno.. Nikad mi u životu ništa nije falilo, i nikad nisam u ničemu bila uskraćena. Međutim, to ne znači nužno da sam zbog toga sretnija ili bolja osoba.
Nisan nikad sanjala o nečemu nedostižnomu. Možda
jesan u mogućnosti da mogu birat patike, ne gledajući na cijenu, i ne misleći oću imat od čega živit poslje. Jesam li ja to kriva?
E, i, kakav je to luksuz?
Neznam.
Osjećam se sasvim zdravo i normalno u glavi, i sritna sam zbog toga, a ne zbog nekih materijalnih stvari.
Ma zvuči ofucano ovo šta pišem.. Znam.

Sada samo zato šta se sredimo, vozamo se u skupom autu, je postalo primjetno i očito da nam se da epitet sponzoruša.
Mah. Dobro sve to, lako za sve to.
Al da mi bar neko navede primjer iz kojeg se može jasno zaključiti moja namjera da tražim dobru priliku.
Takvog primjera nema.
I živcira me to.Jednostavno me živcira...

Cili dan san nervozna, još su se i Turci provukli, a ja od nervoze razbila čašu martinija... A kako je samo lipa bila...:(


Idem u krpe, potribno mi je stvarno...

A za kraj..

Objasnite mi vi, šta vama znači riječ "sponzoruša"
(Unaprijed hvala...;D)

Poljubac...*Mwa!

Tu sam. Opet.
Palim cigaru, gutljaj cedevite, i let's start..




Evo sada službeno...:
Sretna sam.
Al' ono baš, baš, baš...;D
Smijem se, apsolutno ništa me "ne dira..., odmaram, malo pogledam knjigu,....
Pidoča mi je definitivno jedna od najboljih stvari, koja mi se nije dogodila ima oho-ho vrimena.
Ma nisam ja bila ni jadna, ni očajna.
Nisam očajnički tila pronać sebi nekoga. Nisam tila očajnički. Ali naravno da sam u sebi tila.
Triba mi je samo neko normalan, da me razumi, i da zna razgovarati samnom baš onako kako ja to volim.




I da.
Sve četri u zrak...
Sritna sam ko malo dite...

Pidoča... Hvala ti. Još jednom.

:)

Ljubakam vas sviju... :*

*Pidocha*

¤Mali tamnoputi dečko....
¤Pojavio se u mom svijetu bez ikakvog razloga, i promiijenio-kako mene, tako i moj način razmišljanja, te sve predrasude koje sam imala za mlađe dečke..
¤Pametan je on...:D
¤Presladak..

I da.
Baš san sebi uvik zamišljala i tila nekog baš takvog...

Poput njega...






*Netko ovako poseban stvarno zaslužuje par redova na mome blogu..
...Ne mogu da vjerujem da netko njegovih godina razmišlja kao on..
Mislila san da je to nemoguće, nevjerojatno, nezamislivo...

...Hvala što si me baš TI razuvjerio od toga...:D




"...Ti mene zapravo ispunjavaš.
Nekako uživan u tvom društvu..."



"Ljubomoran san na ove dečke doli
I ovog nekog EX facu.. Pa san maka ća."

*Ja sam jako ljubomorna. Iako ne volim ljubomorne i posesivne dečke.
Ali volim... Ma obožavan onaj osjećaj koji se stvori kad ti to netko prizna...
A pogotovo netko kao on..



*Uvjek ćeš me imati tu za razgovor i olakšanje u bilo kakvim situacijama.
A, što se tiče toga šta Lanica zaslužuje, i koliko...
Ti to najbolje znaš...:D

ON:
"Bit ću ja večeras u noćnom terminu ode od 00:00 - 05:00 ujutro, ne zaboravi da ću te čekati..."

*Znaš da je Lanica uvik tu za tebe..;D



*Da samo znaš....
Koliko te cijenim...
zbog svega

*I ne zaboravi, ti si razlog zbog kojeg se osjećam posebno....

Hvala ti.

Poljubac...*Mwa!

Opet čudno neko vrime. Čudna i ja.
Kad sve zbrojim i oduzmem, u životu mi nikad nije ništa falilo, a gledajuć ove posteve prije, kao da su mi sve lađe ovog svita potonule...
Zadovoljna sam sa sobom jer san zdrava i normalna u glavi.

I da..
Jednostavna sam, iako uvik sve zakompliciram svojim brbljanjem. Ali neka.
Opet kažem, to sam ja.

Jednostavno, ništa ne volim idealno, a nekako, svi su uvik za tu opciju. Ah da..-čudna ja...




Sretna sam jer počinje lito. Jednostavno ga volim.
Sretna sam jer mi opet moja Ane dolazi iz Zg u posjetu..
Sretna sam jer svakim danom sve zrelije razmišljam, i stvarno, sreću mi čine male stvari..
Sretna sam jer nikad u ničemu nisam bila uskraćena, i imam sve što trebam.
Sretna sam jer i kad mi ne ide od ruke, volim samu sebe, i opravdavam sve što napravim. (Iako je to možda u nekim slučajevima krivo) To sam ja..

Sretna sam jer mi je netko udijelio kompliment da sam posebna.

To sam vam ja... Sretna ja...


Ljudi moji...
......Sreću čine male stvari......

Poljubac ...*Mwa!