Marketing
"...Fala Bogu šta je da, da nas ljubi sudbina..."
Kasno je..
A, Ja sam se opet, umisto za krevet, odlučila za triler.
Ah, volim...
Kad mi je gušt...:D
I tako uživila se ja. A, ono...
Zvoni mi mobitel u 2:58.
Moj bivši.
Javih se kulturno...
L*- Izvolite?
S*- Ej, ja san..
L*- Znan da si ti. Reci, šta tribaš?
S*- Zašto si takva?
L*- Kakva sam?
S*- Misliš samo na sebe. Ko i uvik.
L*- Ma nemoj zezat? A na koga ću drugog mislit?
S*- Pa na novog dečka. Ako ga uopće imaš.
L*- Šta ti triba, lipo san te pitala?
S*- Ti se nikada nećeš prominit...
L*- I ne planiram.
S*- Jeli ima ikakve šanse da......
L*- NE! [Prekinuh ga, ne želleći iti čut ostatak...]
S*- Zašto... Pa objasni mi...
L*- ..........[Šutim]
S*- Voliš ga?
L*- DA!
S*- Oprosti... Neće se ponoviti.
CUT...
I to je to. Nisam uspila ni riči reć, poklopio je. Doduše, tila san mu samo reć da me pusti na miru.
Al eto. I bez velikog razgovora, valjda je bilo dovoljno jasno šta ja želim.
Ma ne, ne shvaćam.
Kako nekome objasniti da postoji moja potreba da imam nekoga koga JA oću. Nekoga koga sam JA izabrala.
Zamislila u glavi.
Ali ne!
Ja sam kučka-OPET.
Ali, ovaj put me ne zanima šta misli on, ili bilo ko drugi.
Ovaj put smo u pitanju samo ja i MOJ mali...
I ništa više.
I da.
Zaljubljena sam. Zatreskana. Luda za njim. Do ušiju.
I baš me briga.
Ne osjećam više krivicu niti žaljenje prema ikome. Nemogu više opravdavat ničije hireve.
Ne mogu mu bit prijateljica. To smo ionako davno zaključili..
I čemu onda? Zvanje?.....
Pusti me više...
Pusti me da uživam...
Da dišem.
Triba mi to...
A ja... Imam svog malog...
Sudbina nas je poljubila i eto...
Dogodilo se.
Volim svoju breskvicu...*
Mahanje od zaljubljene Lanice...*mwa!
Post je objavljen 26.06.2008. u 23:00 sati.