G*:Mala, kajat ću se...
S*:Kajat ćeš se?
(zapitala sam kada sam već bila veoma blizu njegovih usana)
G*:Kajat ću se, ako te ne poljubim. A, ako te poljubim kajat ću se što nisan još!
......I onda se nasmijao, onako kako samo on zna......
I poljubio me.
Ali, probudila san se.
Prokleti snovi.
***
Proša je još jedan dan.
Sidin sama u mraku sobe.
Razmišljan i zamišljan...
Ako se ponovo sritnemo u ovome ludome svitu, volila bi da mi obeća nešto.
Da mi obeća da će me pogledati opet onako. Kako samo on zna.
I da će mi se nasmijati.
...
Znan... Jednoga dana, na našem mistu, poslje nas, mnogi će se ljubiti.
Možda će jednoga dana tamo staviti klupe...
Neće više biti bilog kombija i mraka.
Možda stave i lampe tamo...
Ali, ja i on nećemo na klupu!
Naslonit ćemo se na naš zid, i on će mi reći:
*Eeei zgodnice...
A ja ću na to njemu:
*Skužaj momak, ti to meni?
Drhtava koljena će nam se dodirivati. Ja i on ćemo se prvo gledati.
Dugo, dugo. .
Vlažnim očima gledat ćemo prošlo vrime. Svakim treptajem tražit ćemo nakon svega ono skriveno u nama, što ni vrime čak nije izbrisalo.
Ono nešto šta ne može da blijedi.
Onaj crveni pečat.
Ljubav.
Ma, kvragu sve!
Sanjarin, znan.
Ja mu neću ni na pamet pasti kad bude svoje lude noći trošio na sve njih.
Ja mu ni na pamet neću pasti.
...A, jedina ću mu vridit od svih...
P.s. ..... ..
14:40 ,
Komentiraj { 14 }
Print
*...Sve prave ljubavi su tužne... A kako je tek onima koje nisu prave bile?*
Dala sam mu sve.
Cilo svoje srce. (znan, tribala sam samo pola)
Sve svoje slobodno vrime. (koje sam mogla provesti na milijun drugih stvari)
Milijune teških riči.
Učila sam ga.
Bila tu za njega u svakom trenutku.
Kad niko nije sta na njegovu stranu, ja sam bila tu.
Slušala i njegove gluposti.
Upijala sve lipe riči.
Kad su mi svi govorili: šta radiš s ditetom, ja sam odmahnula rukom! Jer on to za mene nije bio.
Trudila se na milijun malih i velikih načina učiniti ga sretnim.
Udovoljavala mu, iznenađivala ga.
Ukratko...
VOLILA GA!
I onda nevjerni Toma nema šta drugo nego ne virovat!
Preveliku san žrtvu napravila samo činjenicom da smo u vezi.
I preveliko govno u guzici sam stiskla za to.
Jer san mislila da je imalo smisla potrudit se za nešto i nekoga takvoga.
Ali, on očito to još uvik ne može svatiti....
Ali, ja sada shvaćam:
Možda je bolje ovako.
Možda je stvarno dite.
Ili me možda jednostavno nije dovoljno volio?
...Platit će jednom neka, ni kriva ni dužna,
kad ti ruku da...
I to samo zato šta te na mene podsjeća...
Hvala ti Gorane! Od srca ti hvala!
P.s.Šta me sad svi pitaju šta mi je?
20:16 ,
Komentiraj { 6 }
Print
