G*:Mala, kajat ću se...
S*:Kajat ćeš se?
(zapitala sam kada sam već bila veoma blizu njegovih usana)
G*:Kajat ću se, ako te ne poljubim. A, ako te poljubim kajat ću se što nisan još!
......I onda se nasmijao, onako kako samo on zna......
I poljubio me.
Ali, probudila san se.
Prokleti snovi.
***
Proša je još jedan dan.
Sidin sama u mraku sobe.
Razmišljan i zamišljan...
Ako se ponovo sritnemo u ovome ludome svitu, volila bi da mi obeća nešto.
Da mi obeća da će me pogledati opet onako. Kako samo on zna.
I da će mi se nasmijati.
...
Znan... Jednoga dana, na našem mistu, poslje nas, mnogi će se ljubiti.
Možda će jednoga dana tamo staviti klupe...
Neće više biti bilog kombija i mraka.
Možda stave i lampe tamo...
Ali, ja i on nećemo na klupu!
Naslonit ćemo se na naš zid, i on će mi reći:
*Eeei zgodnice...
A ja ću na to njemu:
*Skužaj momak, ti to meni?
Drhtava koljena će nam se dodirivati. Ja i on ćemo se prvo gledati.
Dugo, dugo. .
Vlažnim očima gledat ćemo prošlo vrime. Svakim treptajem tražit ćemo nakon svega ono skriveno u nama, što ni vrime čak nije izbrisalo.
Ono nešto šta ne može da blijedi.
Onaj crveni pečat.
Ljubav.
Ma, kvragu sve!
Sanjarin, znan.
Ja mu neću ni na pamet pasti kad bude svoje lude noći trošio na sve njih.
Ja mu ni na pamet neću pasti.
...A, jedina ću mu vridit od svih...
P.s. ..... ..
14:40 ,
Komentiraj { 14 }
Print
