Pripadan tebi

petak, 27.02.2009.

MALO SUNCA

Lipo, sunčano vrime, bez iti malo vitra izvuklo nas je iz gradske ludnice u naš mirni kutak. Doduše, nije ni ovde više ka šta je nekad bilo, ali bar nema velike buke.
Pogotovo kad se počme nešto radit.
Pa ne misliš ni na šta. Ovde mi ne pada napamet ni banana, ni recesija…. ništa!
Maturalna putovanja smo odradili tako da me ni to ne pogađa.
Sad još samo fali da se ukine maturalni ples!

Sa svih strana, u svim medijima postavljaju pitanje čega se odričemo u korizmi?
Ja se ničeg ne odričem!
Zar ću postat bolji čovik ako se tih četrdeset dana nečeg odreknem!
Pa poslije nastavim po starome.
A ustvari, sve ono šta se najčešće spominje, duvan i kava, ja ionako ne konzumiram!
Da se odreknem čikolate nije mi ni na kraj pameti!
Sexa?
Valjda niko nije toliko rebanbija da se toga odriče!

Naravno, vrime je orezivanja. Za naranče prekasno jer već su prolistale I propupale.
Mandarinke cvitaju malo kasnije pa smo ih lipo dotjerali.

Proliće se pomalo ćuti.
U malo dužem danu, suncu, cvitićima.
Jednostavno, arija je malo drugačija.

Valjda će i za vikend lipo vrime! sretan

- 15:59 - Ostavi trag (28) - Isprintaj - #

srijeda, 25.02.2009.

GOTOVO

Maškarana povorka

Kaštel Stari

Skidam ove slike, slažem, smanjujem a po kući opsadno stanje.
Iz ormari su povađene sve perike, bičve, postoli, minice, riđipeti, rečine, bračoleti.
Šminke, rimeli, olovke, pitura raznorazna.
Mamaaaa.... di je ovo, ono.......
Oću stavit šešir ili obruč?
Pukle su bičve!!!
Ajdeeee, movi seeee!
Slikaj nas!

Evo, partile su na ples!

Prikinila san ovo slaganje bar petnaest puti, pa mi je sve odletilo u ariju i evo jutros sve isponova!

- 08:16 - Ostavi trag (37) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 23.02.2009.

ZIMSKA FJAKA

I meni je zima od pogleda na grad pod snigom.
A nije mi se dalo micat slike. Ni pisat.
A ne spavam zimski san. Prije bi rekla da je to neka zimska fjaka. Postoji li uopće zimska fjaka?

Nekida san se malo zaletila do Splita. Ništa posebno, samo malo prođirat, povirit po dućanima. Nešto tražin ali čisto onako usput.
Zima je.
Kroz Marmontovu puše. Malo se vrtin kroz uličice.

Onako skroz zabundana mogla san poć i na skijanje a u jednome izlogu kupaći kostimi. Taman pravo vrime za kupnju i isprobavanje.
Asti, tribalo bi mi po ure za svuč se, probat kostim i ponovo sve navuč na sebe!
Šetajuć tako neobavezno prolazin kroz Vrata. Vrime je maškara pa se i Grgur malo maškara.

Naravno, i Marulić.

Obavezan đir priko rive.
U oko mi upadne nešto lipo, rozasto i bilo.
Mislin da je ovo ukrasni kupus.

Pogled na Split.

Pa ponovno malo grijanja po dućanima. Nisan našla šta san tražila ali san se doma opet vratila sa dvi knjige!

- 08:21 - Ostavi trag (25) - Isprintaj - #

četvrtak, 19.02.2009.

BIJELI GRAD

Ne događa se baš često da u dva dana napišem dva posta. Ali snig je kod nas vanredna situacija.
Zato šta ga rijetko vidimo. Tek tu i tamo.
Ma nisan ja uopće nešto luda za snigom ali ujutro kad san se probudila pogled na ponistru mi je bija malo čudan.
Onako u piđami, bosa, najprije povirin vanka.
Iman šta i vidit.

I sve onako bosa otcupkan i budin njih dvi. Nastala je jurnjava po kući.
Rastvorila san škure. I uživala u bjelini.
I kad san se lipo smrzla ponovno san se uvukla u postelju.
“ Jesi slikala?
“A ha!”
Aj stavlljaj apdejt!”

U postelji se nisan zadržala dugo. Pa neću valjda prvi snig prispavat!
I tako nakon kave tražin po kući zimske rekvizite, šal, kapa, rukavice, duple bičve, đilet, sve to navučen na sebe i uputin se put grada!

Sniga uopće nije bilo nešto puno, ali za nas nenavikle i ovo je bilo previše!
Auti zatrpani, na nekin mistima prilično zaleđeno.

Čudno je slušat škripajne sniga pod nogama. Neobičan zvuk. Jednostavno uho nije naviklo.
Po gradu i nema baš puno svita. A i ovo malo šta je po gradu biće reklo da san luđakinja!
Ali….. koga briga!
Baš mi je bija gušt!
I slušat škripanje leda.
I slikavat!

Epilog: Boli me grlo!
Iden nazad u posteju! wave

- 08:06 - Ostavi trag (36) - Isprintaj - #

srijeda, 18.02.2009.

NEOBIČAN POGLED

Letanje na metli ili bez metle?
Da samo malo objasnin o čemu je riječ.
Čisto za one koji ne znaju.
Dakle, termini su to koje koristimo mi žene u blogosferi. Bar neke od nas.
Letanje na metli znači da smo trenutno on line i da obilazimo blogove, čitamo i ostavljamo komentare.
Brisanje prašine – e, ovo se sigurno ne odnosi na onu prašinu šta se nakupi svugdi di jon nije misto. Ovo znači da smo u posjeti prijatelju, kolegi blogeru kojeg iz nekog razloga nema trenutno na blogu!
Nema letanja – kod mene znači da niman vrimena!
Da ću manje bit na internetu.
Da ću samo čitat i vjerovatno neću ostavljat komenatre.
Jer…. iman nikog posla! nut
Da ću skitarat okolo!

Vještica – e, ovi epitet dobije žena koja dobro pamti.
Koja skonta puno toga iz malo riči.
Iz slika. Između redaka.
Koja zna zbrojit dva i dva.
Koja zna mučat.
I koja zna progovorit u pravom trenutku!

E sad kad san sve lipo objasnila moremo dalje.
Letanje, odnosno skitaranje je počelo prošli vikend.
U jedno popodne prošla san tri županije. Najprije priko Dalmatine, pa nazad uz more.
U daljini vidila Velebit, prikriven snigon. Slika je bokunić mutna, ali uzmite u obzir da je slikana pri brzini od xxx km/h.
Ha ha…. Nisan luda napisat koliko. Ali mali div je lipo potega!
Nikidan pišen o švercanju u busu i ovima odma pa napamet neki ticketing. Zato bolje mučat.

Pa san skoknila do meni dragog grada.
I nakon toga nazad.

Pa smo se zaletili povirit šta je sa vočkama. Zasad je sve OK.

I da ne bude zabune, ove šparoge san ubrala prije dva dana!

A jutros je pogled s moje ponistre malo neobičan!

Opet pomalo sipi. Idem popit kavu, pronač kapu i rukavice i idem vani!
Dosad još nisam slikala snig!

- 08:27 - Ostavi trag (25) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 16.02.2009.

CAR JE GOL

Nedilja je, sunčana, burna i hladna. Na brzinu smo se uputili put Kaštili. Vrime je maškara. U Marini Kaštela počinje okupljanje maškaranih grupa. Muzika trtešti na sve strane. Mišaju se raznorazni stilovi…. Sve bi seke ljubile mornare…. Neka pati koga smeta…. Malari, malari…..

Đirajen okolo. Zima je za poludit. Prsti su mi se ukočilii. Cupkam i pomalo plešem ali ne pomaže. Pogotovo kad vidin grupe obučene u kratke haljinice.
Pomalo počinje formiranje povorke i zauzimam misto. Ovu godinu pametnije biran misto.
Ali uvik napravin neku grešku. Ovi put san zaboravila kapu pa mi je strašno zima i kako puše nosi mi kosu na digitalac.

Povorka počinje sa konjima.

Mažoretkinje

Omiški gusari

Primoštenske prizrile banane

Solinjani

Predsjednikovi ljudi

Zatvorenici

Trogirski golferi

Kako Kaštelani prave vino?
4 trsa – 7 tolitri vina

KU " Poklade"

Udruga Polantana
Car je gol

I na kraju krivac za iskopana i razrovana Kaštila

- 08:26 - Ostavi trag (25) - Isprintaj - #

petak, 13.02.2009.

NEK BUDE SVAKI DAN

Noć je. U daljini se čuje grmljavina. Zapuhalo je.
Vitar šuška kroz škure.
Lišće šuška.
Provlači se kroz palmu. Šumi lagano, zavodljivo. Kao da čujem ventulicu.
U tim, tako nekim sitnim, noćnim satima, kad san ne dolazi na oči, obično mi padaju napamet svakakve ludorije.
Ustvari, nisu uopće ludorije, ali nema veze.
Razmišljam, vrtim po glavi sve i svašta. Najviše svašta.

Sutra je Valentinovo.
I moran priznat da mi idu na živce sva ona plišana, crvena srca i reklamiranje ljubavi.
Općenito mi idu na živce ovi neki uvozni praznici. Posebno Noć vještica!
Ne triba mene niko podsječat da želim i volim!
I zar samo jedan dan tribamo slavit ljubav?
Zar samo taj dan treba reč Volim te?
Meni je Valentinovo svaki dan kad smo skupa.
Meni Valentinovo počinje danas! kiss
I zato idem par dana na odmor.

Želim vam svima Sritno Valentinovo!
I neka vam Valentinovo bude svaki dan.
Svaki trenutak, svaki dodir, pogled!
Svaki šapat. Poljubac. Zagrljaj!
Uvik, svugdi.
Cili život!
A ne samo sutra!

- 08:21 - Ostavi trag (30) - Isprintaj - #

srijeda, 11.02.2009.

JEDAN SUNČAN DAN

A ne, ne….. nisan se nigdi izgubila ni pogubila. Samo sam jedini sunčani dan iskoristila za malu điradu. Prije bi rekla da sam se prisilila da izajden vanka.
Tribalo je malo obač naranče, mandarinke, limune.
Starije dite se odma dobrovoljno prijavilo da me pribaci. S auton, naravno.
Ali ja san se lipo uputila nanoge. Odavno nisan malo protegla noge.
Ljubičica je provirila .

Narcise sam pobrala.

Skupa s narcisima san doma donila i jednog malog spužića. Okinila san dvi sličice, trkla se javit na telefon i moje su ga lipo vratile u vrtal. Tako da su ove dvi mutna sličica sve šta je ostalo.

Naranče su procvitale. Mandarinke nisu još pa sam ih počela orezivat.
A skriven u grančicama, još malo uspavan netko me gleda.

Na jednoj grani zaboravljena mandarinka.

Netko je bija gladan!

I tako, sve u svemu, ništa nova.
Ponovo se naoblačilo. Kišica rominja.

- 08:21 - Ostavi trag (34) - Isprintaj - #

nedjelja, 08.02.2009.

KIŠA, SUNCE, DUGA

Ne volim samu sebe u onako glupim, tugaljivim trenutcima i stanjima. Ali dikod se skupi malo više toga.
Ne volim onako nešto ni stavljat na blog, više volim zadržat za sebe.
Ali eto, dogodilo se.
I ustvari, jednom sam napisala i ona nikakva, zbrčkana, i ona zafrkantska, nasmijana i vesela, ljuta i grintava sve sam to ja.

Još uvik je južinasto. I jutros su me probudile kišne kapi.
Nisu mi smetale.
I sunce.
Baš kao i život. Malo gruboga, malo lipoga. Udrobljeno, izmišano.
Baš kao pravi složenac, jedno bez drugoga ne ide i ne bi ni valjalo.

Otvaram jutros škure. Osmijeh mi prekrije lice.
Odavno nisam vidila ovako lipu dugu. I to cilu, od kraja do kraja. Slikala sam i kad sam pregledavala slike vidim da su bile dvi.
U ovakvim trenutcima mi je žal šta neman bolji aparatić. Bit će, nadam se, uskoro.

A ovih nekoliko riči i sličica je tek tako, usput.
Čisto da ne gledam više onaj post.

- 11:36 - Ostavi trag (34) - Isprintaj - #

petak, 06.02.2009.

DANIMA......

Postoje tako neki dani, kišom okupani, tugom preplavljeni.
Postoje tako dani kad mi ništa ne ide od ruke.
Kad samo neka bezvezna rič oči napuni.
Postoje tako dani kad je u srcu nemir.
Kad nisi siguran ni u šta.

Danima nisam dotakla ti lice,
vidila oči.
Danima nisi rukom prošao
Kroz moju kosu.
Danima.
Danima skuplja se plima u oku.

Postoje tako neki dani kad ne virujen sama sebi.
Pa mi je sve nekako maglovito i mutno i nikakvo.
Pa mi netko skoro nepoznat pošalje osmijeh.
I lipu rič.
Izmami osmijeh.
Triba mi je.
Danas još više.
Jer, postoje neka tako čudna stanja.

Danima nisam uzela digitalac u ruke.
Čudno mi je.
Ne da mi se.
Ništa ne zapinje za oko. Sve je tako sivo i nikakvo.
Jutros ga držim u ruci.
Danima prolazim pokraj ovog konopa a tek sam ga jutros ubrala.

Danima gledam narančasto i žuto.
A tek jutros vidim!
Ma, bit će sve dobro.
Valjda.
Mora!

- 10:38 - Ostavi trag (29) - Isprintaj - #

srijeda, 04.02.2009.

SRIDOM, PO OBIČAJU

Već je dosta kasna ura. Odgledala san Horacija i forenzičare, uputila se pomalo u krevet.
Nisan mislila ništa pisat. Ništa mi pametnoga nije padalo napamet.
I onda kad sam odgovarala na komentare vidin kraj prošlog posta.

Samo ću na brzinu prepričat vožnju busom.
Dakle, nekidan san tribala poć do Kaštili. A kako već i vrabci i galebi i golubi i svi ostali tići znaju…. ja ne vozin. I šta ću…. nema druge nego na triesedmu.
A moje cure su popodne išle u Split u šoping, stratit ono pinez šta je Mlaja dobila za rođendan.
I tako, vanka zima a ja cup, cup na stanicu.
Busa naravno, po dobrom starom običaju nema. U neko doba, nakon nekih desetak minuti, eto ga.
On na stanicu, a ja već kroz ponistru vidin one moje dvi.
Otvaraju se vrata a Mlaja već viče:
"Znaš, da nas nisi sramotila i švercala se…. kupi kartu… kontrolor je unutra!!
A ljudi moji…. headbang
Šta ću snjima!
"A jesi ti kupila kartu?
"Ha ha ha…. Jesan kad je uša unutra." lud
"Kako si uspila?"
"Rekla san mu da san oni tren ušla!" nut
Ovo je samo jedan od bisera. Ostalo nesmin ni govorit.

Ali zato mogu ispričat kako smo se mi švercali. Nadan se da ovo ne čita niko od Prometovaca. A ustvari, biće več išlo u zastaru.
Dakle, mi smo vam imali blokiće sa slikom. I kondukter bi s pečatom udrija kartu. A tih karat je bilo ono taman. A mi smo ponekad imali nastavu i u suprotnoj smjeni, ili tjelesni ili laboratorijske vježbe. I uvik nam je falilo karata.
I tako smo van mi lipo laboratorij koristili za eksperimente. Istraživali smo koja kemikalija najbolje skida one pečate sa karata. Naravno da smo i otkrili, ali to dubokoumno otkriće ću zadržat kao malu tajnu. Nije to baš bilo savršeno ali je u večini slučajeva palilo.

E, ovo je bila jedna pričica onako usput.

Tako san se ja ukrcala, kupila kartu. A kroz Kaštila ajmeee majko. Sve iskopano, izrovano, puno semafori. Nikad doć. Naravo, bus po dobrom starom običaju kasni. Staje na stanici, stojin na vrata čekan da vozač otvori.
Ništa!
Čekan… ništa.
Zatvara prednja… samo fali da moran cupkat cilu stanicu nanoge, a već kasnin!
Aloooo…. Vraaaatttttaaaaa! mad
Ovi sistem jedino pali. Sve isto ka i nekad.
Obavin šta iman i sad triba nazad. Iden pomalo put stanice i sve brojin sama na sebe kako san smantana i neću da vozin. Do stanice iman još a bus mi iza leđa lipo prođe i nema druge…. Trkkkkk!
Ka u dobra stara vrimena, lovaj bus. Uletila san ka lastavica.
Naravno, bus pun, stoj moja nanoge. I malo pomalo, gmiz, gmiz dodoma!

- 16:22 - Ostavi trag (26) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 02.02.2009.

PO OBIČAJU

Iza mene je jedan turbo vikend.
U subotu ujutro san se jedva izvukla iz postelje. I onako sva nikakva, ronjajući mislin se…. tako mi i triba kad druge okolo zajebajen. A more bit da se ovi želučani i stomačni virusi i priko kompjutera šire. A ko zna? Višćice jedna, šta si napisala da ćeš ležat ispod dekice!
Eto ti sad, pa leži!
Ovo sve govorin sama sebi.
Pa sve nešto brojin… nisan nigdi bila, di san ovo čapala?

Znan ja i likariju za ovo! Tribalo bi sad odma popit jednu rutu, ali ja se ne mogu nikako prisilit na to.
Iden skuvat crnu kavu. Tražin kogomu i ka zavraga na najdonjoj mi je polici…. i kako san čučla jedva san se digla. Nešto škljocnilo u kolino pa san lipo nastavila brojit i ronjat.
A šta je najgore moran ugrad. Ali, ono baš moran.

Nakon uru san malo došla ksebi, uputin se, obavin šta iman i iden u Čiovo.
I onda me mater dočeka da joj triba skinit koltrine!
Kvragu I koltrine!
A šta ću?
Digla san se na katrigu, sva srića da me poslušala pa stavila one na nadivanje, bez kvačic. Lipo san joj rekla da joj ja neću nadivat kvačice.

I uputin se tako doma, kolino i dalje boli. A doma me čeka iscipat drva za peč ribu. Dobro, nije to neki posal, naučila san na to. Ali, baš me i nije bila volja.

I onda san se stvarno uvalila na dvosjed ispod klime. Prisvojila sve daljince,video, DVD, TV, linija, mobiteli. I tako okružena tehnikom ništa od toga nisan upotrebila. Uzela san knjigu.
Samo, meni je dosadnooooo. Ja ne mogu sidit i stat na jedno misto.
A oba kompjutera po sobama. Laptop na putu. Znan da mi nije od velike koristi ali san bar mogla igrat na karte ili flipper.

U stomaku i dalje kruli i onda mi je nešto palo napamet.
Lipo san se digla…. pofrigala punu pršuru kunpiri, izvadila kisele krastavce i majonezu.
Ubit ću se nezdravon hranon. njami

I onda smo ja i moje Starije dite išle na noćnu vožnju. Prvi put san sila s njon.
Uspila je snervat vozača prometovog busa. Cilo vrime joj je svira i bliščija sa svitlima.
“ Patiiii…. Pun mi te kufer svaki dan…. He he… pati!”
A dite mi je lipo vozilo po propisima. I stalo na crveno svitlo! thumbup

I kad san došla doma legla san i zaspala!
Terapija ubijanja nezdravon hranon je uspila!
U nedilju san se skoro skroz normalno digla.
A i kolino me manje boli!
Samo kad čučnen! cerek
Sve mi se pari da san ovo čapala u busu… nekidan san se vozala našon slavnon triesedmon.
Eeee…. To je opet priča za sebe!

Slike ovaj put nemaju nikakve veze sa ovin gore napisanin.
Samo san malo vrtila po mapama.

Kategorija:
Dobri stari običaji
Zbrčkane misli jedne domaćice

- 11:46 - Ostavi trag (34) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

<	veljača, 2009					>
P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28

Siječanj 2020 (3)
Prosinac 2019 (3)
Siječanj 2019 (1)
Kolovoz 2018 (1)
Srpanj 2018 (3)
Travanj 2018 (1)
Siječanj 2018 (1)
Prosinac 2017 (1)
Ožujak 2017 (2)
Svibanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Prosinac 2015 (2)
Studeni 2015 (1)
Listopad 2015 (1)
Kolovoz 2015 (1)
Srpanj 2015 (1)
Svibanj 2015 (1)
Travanj 2015 (1)
Ožujak 2015 (1)
Veljača 2015 (2)
Siječanj 2015 (1)
Prosinac 2014 (3)
Studeni 2014 (2)
Listopad 2014 (2)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Lipanj 2014 (2)
Svibanj 2014 (2)
Travanj 2014 (2)
Ožujak 2014 (7)
Veljača 2014 (4)
Siječanj 2014 (2)
Prosinac 2013 (7)
Studeni 2013 (3)
Listopad 2013 (5)
Rujan 2013 (6)
Kolovoz 2013 (7)
Srpanj 2013 (5)
Lipanj 2013 (6)
Svibanj 2013 (8)
Travanj 2013 (3)
Ožujak 2013 (11)
Veljača 2013 (8)
Siječanj 2013 (5)
Prosinac 2012 (7)
Studeni 2012 (9)
Listopad 2012 (9)
Rujan 2012 (8)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Malo priče o meni, malo o Gradu, moru, povremeno grintanje, radost i smijanje i sve uglavnom popračeno fotografijom.

mojeciovo@net.hr

Moja lista

Galerija - Morski prizori

Trogirski portal
Sućurački Portal
split-online.info
Sarkazam

Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr

Free Site Counter

Volin povirit kod:

Brod u boci
Big Blue
nitko nije otok
promatram,razmišljam
pupak svijeta
grintavac
more snova
umorno oko
MiniMaxine
zuzayok
guštanje
decembar
slatkogrko
ljelja
obadzo
koraljna
mare
kvadar
emanuele
pjesma
Sanja
zvrk
carla bruni
kašeta
suncokreta2
vinci
alkion
gustirna
angie
Filipinka
Katja
šetemana
žubor
dome
dalmacija
zvijezda
Tixi
tražeći sebe
ježica
salvetna
borut
Peška
londra
dordora
more moje
Marčelina
catcher
suncokretica
loby
neni
elyca
Anita
podloga
Dorina
katalona
galeb
dalmata
aquaria
Dream
Zoki
romantičar
Šima
fulvus
Helix
gavun
claire
modri odsjaj
Bugenvilija
neverin
Vitae
bekrija
Danica
Secret Dalmatia
kamena kućica
Nisa
katrida
Žena pomorca
Zapisi ljutih baba
Luki
Šašava mamica
geomir
Bookeraj
ali
Trogirski gastronom
mulatkinja
Splićo
palamud
putGradine
pjaceta
Marionetta
Sredovječni
Twirl
Ericca
Yulunga
Sapunerija
Gorski vjetar
Blogdogg
Zvonka
Unca fibre

Sličice

"Fotografija je jedini medij koji svojim samim nastajanjem ima status autorskog djela.
U momentu pritiska na okidač osoba koja je pritisnula okidač postaje autor fotografije i njegovo je djelo pod zaštitom Zakona o autorskom pravu.
Osoba koja javno koristi autorsko djelo dužna je pri svakom korištenju naznačiti autora.
Fotografija je uvijek autorsko djelo pa prema tome ne mora biti posebno označena da bi bila zaštićena, ona je uvijek zaštićena."

ŽELJA

Želio sam te danima, želio godinama
i želja je bivala sve veća, a nada sve manja
i umirao sam pomalo od želje i beznađa
i umro sam sasvim i više me nema,
a želja je moja uvijek živa ostala
i bez mene živi, u zraku izgubljena.

Nikola Milićević

LJUBAV

Zgasnuli smo žutu lampu,

Plavi plašt je pao oko tvoga tijela.
Vani šume oblaci i stabla,
vani lete teska bijela krila.

Moje tijelo ispruženo podno tvojih nogu.

Moje ruke svijaju se, žude, mole.

Draga, neka tvoje teške kose
Kroz noć zavijore, zavijore

kroz noć
Kose moje drage duboko šumore
kao more.

A. B. Šimić

ZVIJEZDE U VISINI

Ne ljubi manje koji mnogo ćuti
on mnogo traži, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parče kruva
za gladne zube) on brižljivo čuva
za zvijezde u visini
za srca u daljini.

Ćutanje kaže: u tuđem svijetu
ja sanjam još o cvijetu i sonetu,
i o pitaru povrh trošne grede,
i o ljepoti naše svijetle bijede,
i u zar dana i u plavet noći
snim: ja ću doći, ja ću doći.

Tin Ujević