Noć je. U daljini se čuje grmljavina. Zapuhalo je.
Vitar šuška kroz škure.
Lišće šuška.
Provlači se kroz palmu. Šumi lagano, zavodljivo. Kao da čujem ventulicu.
U tim, tako nekim sitnim, noćnim satima, kad san ne dolazi na oči, obično mi padaju napamet svakakve ludorije.
Ustvari, nisu uopće ludorije, ali nema veze.
Razmišljam, vrtim po glavi sve i svašta. Najviše svašta.
Sutra je Valentinovo.
I moran priznat da mi idu na živce sva ona plišana, crvena srca i reklamiranje ljubavi.
Općenito mi idu na živce ovi neki uvozni praznici. Posebno Noć vještica!
Ne triba mene niko podsječat da želim i volim!
I zar samo jedan dan tribamo slavit ljubav?
Zar samo taj dan treba reč Volim te?
Meni je Valentinovo svaki dan kad smo skupa.
Meni Valentinovo počinje danas!
I zato idem par dana na odmor.
Želim vam svima Sritno Valentinovo!
I neka vam Valentinovo bude svaki dan.
Svaki trenutak, svaki dodir, pogled!
Svaki šapat. Poljubac. Zagrljaj!
Uvik, svugdi.
Cili život!
A ne samo sutra!
Post je objavljen 13.02.2009. u 08:21 sati.